Hrvatska posle izbora

Augijeve �tale

Ivica Ra�an je formirao vladu i ima udobnu parlamentarnu ve�inu. Sada treba otvoriti hadezeovsku crnu kutiju od administracije, i videti �ta sve unutra ima

Od na�eg specijalnog dopisnika iz Zagreba

Po�elo je na na�in gotovo filmski: pola sata po primopredaji vlasti izme�u stare vlade Zlatka Mate�e i nove Ivice Ra�ana, biv�eg ministra turizma Ivana Heraka, ispred Banskih dvora, sedi�ta vlade, sa�ekala su dva gospodina iz Kriminalisti�ke policije i ljubazno ga zamolila da po�e s njima. Posle du�eg informativnog razgovora u Policijskoj upravi, Herak je stra�arno sproveden u Pulu i predat tamo�njem istra�nom sudiji sa krivi�nom prijavom za zloupotrebu slu�benog polo�aja, to jest proneveru. Pulsko javno tu�ila�tvo, naime, tereti Heraka da je kao ministar turizma iznos od milion i po kuna (1 marka = 4 kune), namenjen sanaciji hotelskog preduze�a "Imperijal" na Rabu (gde zaposleni ve� mesecima ne primaju platu), usmerio na ra�un firme �iji je vlasnik njegova supruga...

Upitan za to, novi premijer Ivica Ra�an je skromno i samozatajno prepustio slavu prethodnoj vlasti: njegova vlada, ka�e, jo� nije stigla da se time pozabavi. Naravno da hap�enje ex-ministra Heraka nije moglo da ne ostavi i simboli�ni utisak: manje zbog zlokobnog tajminga, a mnogo vi�e zbog li�nosti osumnji�enog i vrste krivi�nog dela. Herak je glatki i umiljati oportunista, prebeglica iz vi�e stranaka, tipi�ni hadezeovski tehnokrata nove �kole, bez belih �arapa i crne ko�ulje ali sa prstima u mnogo cegera. A o tome kako su hadezeovski ministri raspolagali novcem poreskih obveznika cela Hrvatska ve� godinama ima najcrnje slutnje. Uostalom, u trouglu Iblerov trg (sedi�te SDP-a) - Amru�eva (HSLS) - Markov trg (Sabor) ve� se pakosno �apu�e da �e najzaposlenije telo novog Sabora biti mandatno-imunitetski odbor.

�I��ENJE: Vladu Ivice Ra�ana �eka herkulovski posao �i��enja Augijevih �tala u koje "plemenita grla" HDZ-a (kako je to zvao predsednik Tu�man) nisu pripu�tala "stoku sitnog zuba". Hrvatska opozicija, koju je na vlast dovela bujica narodnog nezadovoljstva, ima nameru da u�ini isto. U tom smislu akademska prenemaganja na temu je li bolja vlada "stru�njaka" ili "politi�ara" nemaju smisla, ne samo zato �to oporbena pobedni�ka �estorka ima stru�njaka do mile volje ve� pre svega zato �to je za ovaj posao potrebna politi�ka �vrsta volja.

Ra�an je u strukturi vlade napravio samo male izmene: tri potpredsednika umesto pet, druga�ije pakovanje dva-tri ministarstva od manjeg zna�aja i uvo�enje Ministarstva za evropske integracije na �elu sa Ivanom Jakov�i�em iz Istarskog demokratskog sabora (kao kad bi to mesto u Srbiji dobio Nenad �anak).

Od klju�nih ministarstava, najmanje problema se o�ekuje u Vanjskim poslovima, resoru koji je i ina�e imao najbolje ljudske resurse i infrastrukturu. Novi ministar je Tonino Picula (39, SDP), koji sebe opisuje kao "rokera" i koji je primopredaju sa Matom Grani�em obavio odmah i bez problema. Zanimljivo je da je samo jedan ambasador, Davorin Rudolf, odmah ponudio na dispoziciju svoje mandate u Rimu i u nekoliko agencija UN-a sme�tenih tamo; Picula ga je zadr�ao, ali se o�ekuje veliko spremanje na drugim mestima, kao i smanjenje i racionalizacija diplomatske mre�e. Pred Ministarstvom vanjskih poslova je i najlep�a budu�nost: jo� se Ra�an nije ljudski smestio u kabinet, a ve� su navalile delegacije iz belog sveta da mu izraze podr�ku; ove nedelje stigla je i Medlin Olbrajt, a Ra�ana je ve� pozvalo u Brisel.

PROBLEMI: Najve�i problem bilo je i ostalo Ministarstvo obrane Republike Hrvatske, MORH: odmah po Tu�manovoj smrti krenula su javna priznanja raznih funkcionera, pa i biv�eg ministra Andrije Hebranga, da tamo do njegovog dolaska, 1998, nije bilo knjigovodstva, niti pra�enja prihoda i rashoda! Nije da je to nekoga mnogo iznenadilo: od po�etka se zna da je MORH bio hercegova�ki zabran po crti "naj�istijeg hrvatstva" i pod upravom pokojnog Gojka �u�ka, koji je do ovih izbora vladao i iz groba, preko svoje udovice �ur�e (glavnog kadrovika) i svojih klijenata i "rodijaka" koji glavne uprave nikada nisu ispu�tali iz pouzdanih hercegova�kih ruku. Prva pukotina pojavila se kada je Vlatko Pavleti� morao - dok mu se srce o�igledno cepalo - da zamoli generala Ljubu �esi�a Rojsa da podnese ostavku jer je javno pretio vojnim udarom ako za predsednika bude izabran Stipe Mesi�.

Novi ministar odbrane je Jozo Rado� (HSLS) - i sam Hercegovac - vrhunski obrazovan, hladan i ozbiljan �ovek, metodi�an i dobar organizator. Njemu niko ne mo�e da zameri da nije dovoljno dobar Hrvat, niti da ga prevede �ednog preko vode. Kad �ovek pogleda, u Ministarstvu obrane te�ko da ima nekoga ko mu je dorastao. Situacija u resoru je katastrofalna: osim knjigovodstvenog haosa, personalna struktura je porazna, korupcija zastra�uju�a, a samovolja i pu�isti�ka petljanja u politiku su �ist kriminal. Sigurnosno izvje�tajna slu�ba (SIS) Ministarstva obrane, njihov KOS, pokazalo se, petljala se u civilne i kriminalne stvari, prekora�uju�i ovla��enja na sve strane. To �e biti jedan od prvih i najte�ih poslova Joze Rado�a. Na novog ministra �e pasti i najve�i deo operativnih poslova oko raskidanja finansijskih i drugih veza sa Herceg-Bosnom i sa HVO-om, glavnim spoljnim potro�a�em novca hrvatskih poreskih obveznika. Kuknjava iz Hercegovine i hercegova�kih lobija u Zagrebu ve� je po�ela, unapred: da ko bi bio lud da se li�i "�etiri profesionalne brigade na strate�ki osjetljivom mjestu" itd., kao da nije re� o drugoj dr�avi. Vojne liferacije i skandali u vezi s njima ve� su bili poznati, ali se sada pojavljuju detalji: kako smo uvozili kolo TNT za �est maraka a prodavali vojsci za 20; kako su za ljubav uvoznih provizija upropa��avani lokalni kapaciteti za proizvodnju municije; koliko se ko ugra�ivao u uvoz naoru�anja i vojne opreme tokom rata i kako; dokle je stigla trenutno najsla�a afera, ona sa modernizacijom aviona MIG-21 u Izraelu (trenutno zamrznuta); koliko automobila ima MORH, kojeg su porekla i ko ih i kako koristi... Koliko generala i drugih oficira ima HV, kakve su im stru�ne kvalifikacije i zasluge? Pokojni Tu�man, naime, unapre�ivao je sve i svakoga kako mu padne na pamet, delio �inove i penzije galantno i bez ikakvog zazora. Tako je Hrvatska nasledila od njega ukupno 80.000 oficira, od kojih je 60.000 aktivnih, a 20.000 rezervnih; od toga 92 generala i 2000 vi�ih oficira (od majora do pukovnika) i aktivnih 10.000 podoficira. Me�u generalima su i �iro Bla�evi�, Ante Gotovina i jo� neki biv�i legionarski podnarednici koji nemaju ni osnovnu �kolu. E sad: Hrvatska vojska slu�beno ima 67.000 pripadnika; po pouzdanim izvorima ima 60.400, ali se - opet po pouzdanim izvorima - svakoga dana u HV-u spremi 80.000 obroka... Vr�ilac du�nosti predsednika republike Vlatko Pavleti� u poslednjem je trenutku spre�io poku�aj biv�eg ministra obrane Pavla Miljavca da na brzaka unapredi 950 razli�itih vojnih lica, uklju�uju�i i sebe, tako �to je odbio da potpi�e predsedni�ki ukaz; �ak je i njemu to bilo previ�e bezobrazno. Prvi znak da se sa tom praksom prekida bilo je tiho prebacivanje Prvog gardijskog zbora HV-a iz predsedni�ke u nadle�nost Glavnog sto�era HV-a i najave raspu�tanja te Tu�manove pretorijanske garde.

ZLOUPOTREBE: U Ministarstvu unutarnjih poslova novi ministar �ime Lu�in (SDP), dosada�nji gradona�elnik Trogira, veoma ozbiljan �ovek i sjajan organizator, ima�e ne�to lak�i posao od svog kolege Rado�a, jer je MUP mnogo bolje organizovan u najve�em delu, u sektorima javne bezbednosti i uprave. Ima, me�utim, i u MUP-u Augijevih �tala u sektoru dr�avne bezbednosti i tajnih slu�bi, desetogodi�njem dobro �uvanom i naveliko zloupotrebljavanom hadezeovskom monopolu. Pre svega nije jasno koliko i kojih tajnih slu�bi ima Republika Hrvatska. Pokojni Tu�man je to umno�avao prostom deobom i paralelizmom kao principom, pa tako sada postoje i Vije�e (VONS) i Savjet (SONS) za nacionalnu sigurnost; postoji i UNS (Ured za nacionalnu sigurnost), ali i HIS (Hrvatska izvje�tajna slu�ba) kao krovne i koordinacijske organizacije; postoji SZUP (Slu�ba za za�titu ustavnog poretka, na obi�nom jeziku - Udba), ali se i vojni SIS u taj sektor me�ao stalno i uvek; Vanjski poslovi imaju svoju obave�tajnu slu�bu, a negde izme�u vojske i MUP-a visi i nekakva Slu�ba elektronskog izvi�anja. Pri tom je i Prvi gardijski zbor, kao predsedni�ka garda, imao svoju vlastitu obave�tajnu slu�bu koja je radila po civilnoj liniji tako�e...

Zloupotrebe tajnih slu�bi u politi�ke svrhe bile su u doba tu�manizma stvar uobi�ajena, musava i aljkava do te mere da se tu o�ekuju manifestacije gnjeva Bo�ijeg u obliku temeljitih �istki i reorganizacija. Prva naredba novog ministra �ime Lu�ina bila je ona o zabrani svakog pra�enja, prislu�kivanja i obrade politi�kih li�nosti i uvida u njihova dosijea u slu�bama. I on je, kao i ostali novi ministri, odmah izjavio da o�ekuje da mu se na dispoziciju stave funkcije svih �efova uprava, slu�bi i odjela; o�ekuju se tako�e i temeljite kadrovske promene na nivou policijskih uprava �irom dr�ave. Novom ministru �e uveliko olak�ati posao frustrirani i nezadovoljni policajci, koji jedva �ekaju da se uvede po�tenje kao pravilo rada i koji su u me�uvremenu pa�ljivo i samozatajno kopirali dokumenta i skupljali podatke o zloupotrebama.

Skoro podjednako te�ko bi�e i novom ministru finansija, uglednom ekonomisti Mati Crkvencu (SDP), uprkos tome �to biv�i ministar Borislav �kegro ka�e kako je ve� dve nedelje spreman da preda resor, ali niko da do�e. Naime, taj resor je neodvojiv od sektora privrede, privatizacije, socijalnog staranja, zdravstva, obnove i izgradnje. Mesecima �e Crkvenac, njegovi ljudi i kolege iz nove vlade morati da kopaju po papirima; da prate skrivene i zamr�ene puteve novca iz inostranstva i obratno; da raspetljavaju privatizacijske ma�ioni�arske trikove presipanja iz �upljeg u prazno i pretvaranja tajkunskih bogatstava u javni dug hrvatskih poreskih obveznika; da smisle poresku politiku pametniju od hadezeovskog hara�a od 22 odsto poreza na dodatu vrednost na sve; da isplaniraju strategiju restrukturiranja hrvatske privrede i pokrenu nekakvu proizvodnju. Najve�i problem bi�e ekonomska strategija koja bi privukla strane investicije bez kojih je Hrvatska u velikoj muci. Unutra�nja zadu�enost je ogromna, kurs kune previsok, a proizvodnja na kolenima. Hrvatskoj treba strano investiranje u proizvodnju roba i usluga pre svega, a tek onda u vra�anje dugova; pri tom treba o�iveti unutra�nju likvidnost i potro�nju, �to �e - o�igledno - biti glavna tema Ra�anovih putovanja i susreta sa stranim dr�avnicima. Hrvatska dr�ava je preskupa, vojska feudalna kao za tridesetogodi�njeg rata, policija prevelika, a jedan zaposleni izdr�ava vi�e od jednog penzionera. Otpu�tanja iz dr�avne slu�be bi�e bolna bez otvaranja radnih mesta; za radna mesta potrebne su investicije; u turizam treba ve� jednom uvesti red, kao �to se po�elo sa hap�enjem ministra Heraka; kurs kune mora da se dovede do realnog nivoa; nikome tu ne�e biti lako.

Nova vlada mnogo vodi ra�una da se predstavi kao skromna: prva mera bilo je drasti�no smanjivanje plata dr�avnih funkcionera (za skoro pola); pojedini ministri zabele�ili su javne poene dovoze�i se u starim automobilima; Brioni su vi�eni za turisti�ku komercijalnu atrakciju, a Pantov�ak (vila "Zagorje" Josipa Broza), Tu�manova rezidencija, osta�e prazna; tevabija od 96 predsedni�kih savetnika i njihovo prate�e osoblje ve� su rasterani; iz bud�eta �e ispasti �itava gomila udvori�kih potro�a�a; penzije kojekakvih prvoboraca HDZ-a, saborskih zastupnika i biv�ih funkcionera bi�e drasti�no revidirane, kao i vojne penzije.

Ali, to je samo po�etak. Nova vlada mora�e da promeni ustav i smanji predsedni�ka ovla��enja sa diktatorskih na normalna; verovatno �e ukinuti �upanijski (gornji) dom Sabora, koji ionako ne slu�i ni�emu; mora�e da izvr�i temeljitu moralnu reviziju nekih imenovanja, pre svega u Ustavnom sudu i pravosu�u i da otkloni �tete koje je HDZ napravio zagadiv�i sve sektore dr�avne vlasti i slu�bi svojim nestru�nim i/ili sumnjivim kadrovima. Mora�e da postavi odnose sa Herceg- Bosnom na normalne osnove, pa makar se pokojni Mate Boban i Franjo Tu�man prevrtali u grobu; mora�e iz ustava da izbace "dijasporu" koja ne pla�a hrvatski porez ali zato ho�e da diktira hrvatsku politiku. Ho�e li se novi ministri pri tom voziti u starim "golfovima" ili u slu�benim "A8" manje je va�no.