Amerika-Kuba:
Ko je kidnapovao Elijana
Neke je pomorska tragedija malog Kubanca podsetila na Hemingvejevu pri�u "Starac i more". Samo �to su ulogu ajkula preuzeli mediji, politi�ari, familija, emigrantski krugovi...
Elijan Gonzales, trenutno
verovatno najslavniji �estogodi�njak na svetu, za poslednjih nekoliko nedelja bio je u
ovda�njim medijima �e��e od Putina, Kola, Baraka, Arafata,�e�enije, Bliskog i
Dalekog istoka, zajedno.
Mali�an koga su ameri�ke imigracione vlasti prona�le 25. novembra vezanog za "�lauf" (unutra�nju automobilsku gumu) u vodama Atlantika jedini je pre�iveo tragi�ni poku�aj jedanaestoro Kubanaca da u sklepanom �amcu stignu do 250 kilometara udaljene Floride. Me�u nesre�nim "balserosima", takozvanim "splavarima", koji su izgubili �ivot u vodama okeana bila je i Elijanova majka Elizabeta. Elijan je odmah postao miljen�e medija, ali i ameri�kih i kubanskih politi�ara i politikanata. Neke je najnovija tragi�na eskapada grupe Kubanaca, koji su platili po 1000 dolara da bi se domogli Amerike, podsetila na Hemingvejevu pri�u "Starac i more". Samo sada su ulogu ajkula preuzeli mediji, politi�ari, familija, emigrantski krugovi...
Ru�na bitka za malog, istraumiranog �estogodi�njaka, koga je preuzela dalja maj�ina familija, svakodnevno je prva vest u ovda�njim medijima: pred TV-kamerama Elijan paradira u Diznilendu, Elijan umotan u ameri�ku zastavu, Elijan sa brdom igra�aka, Elijan dobio ku�e, Elijan po�ao u �kolu, Elijan pokazuje znak "V" (victory, pobeda)... Detence izgleda umorno, �ak tim ljudima sa kamerama i mikrofonima poru�uje: "Ostavite me na miru!"
LEX SPECIALIS: U me�uvremenu, za brojne aktiviste vrlo glasne, dobro organizovane i polit�ki uticajne kubanske emigracije Elijan je postao cause celebre: uz pomo� nekoliko republikanskih senatora oni poku�avaju da obore odluku Federalnih imigracionih vlasti (INS) i ministra pravde D�enet Rino da se mali�an vrati ocu, na Kubu, kako to uostalom predvi�aju i slovo ameri�kog zakona i me�unarodni zakoni. I predsednik SAD Bil Klinton javno je podr�ao ovu odluku. Me�utim, kako ro�aci u Majamiju imaju pravo �albe, rok za eventualni povratak malog Gonzalesa pomeren je za mart.
Nekoliko kongresmena-republikanaca lobira po medijima i Kapitol hilu da se donese novi zakon kojim bi se de�aku dodelilo instant ameri�ko dr�avljanstvo. Neki istaknuti kongresmeni (demokrate Maksin Voters, Dajen Fajn�tajn, Barbara Li), ali i pravnici iz obe partije, otvoreno se suprotstavljaju ovim organizovanim poku�ajima da se mali Kubanac svojevrsnim lex specialisom proglasi za ameri�kog dr�avljanina, kao i da se izvede da "svedo�i pred Kongresom".
Ankete pokazuju da i ve�ina Amerikanaca smatra da dete treba vratiti ocu na Kubu. U bitku za malog Elijana ume�ao se i Stejt dipartment: ukoliko bi Elijan ostao u SAD, oslabi�e �anse ameri�ke vlade da ubedi druge zemlje da vrate ameri�ku decu, vi�e ih je od 1100, koja su, naj�e��e posle razvoda roditelja, ostala van svoje domovine.
DOGADJANJE NARODA: Posle nedelju dana u SAD, kratkog susreta sa unukom i brojnih susreta sa politi�arima, Elijanove bake su se vratile na Kubu bez svog unuka. Na ameri�ko javno mnjenje ostavile su dobar utisak: u svim prilikama govorile su da ih politika ne interesuje, da ih interesuje njihov unuk, najva�nija im je sre�a deteta (el ninja) koje treba da bude sa ocem i porodicom koju voli. Elijanove bake su na ulicama Havane do�ekane kao nacionalni heroji; provezle su se u otvorenom "mercedesu", hiljade Kubanaca, najvi�e dece sa crvenim pionirskim maramama i sa zastavicama, uzvikivalo je parole i ponavljalo re�i Fidela Kastra da je "dete-heroja" Elijana, ali i njegovu majku, zapravo kidnapovala "mafija iz Majamija" kojoj pripada i Elijanova dalja familija koja sada ne dozvoljava da se de�ak vrati ocu Huanu Migelu Gonzalesu, koji je ina�e, to se ovde jako nagla�ava, �lan Komunisti�ke partije Kube. Kastro je poru�io da �e Kuba, ako treba, demonstrirati jo� deset godina, dok SAD ne vrate Elijana. Posle su to demonstranti horski ponavljali na mitinzima.
Havana je spremno do�ekala ovu partiju politi�kog fudbala sa Va�ingtonom: na prostranim avenijama i trgovima mnogih gradova do�lo je do ve�to koreografisanog "doga�anja naroda": demonstranti nose fotografije malog Elijana slikanog iza �ice minijaturnog dvori�ta familije Gonzales u Majamiju. Parola je efektna: "Ko to ka�e da slavuju treba zlatan kavez?"
Kako god se zavr�ila dramati�na odiseja malog Gonzalesa, bilo da se vrati na Kubu bilo da ga zadr�e u Americi, sasvim je izvesno da �e najve�u korist izvu�i Fidel Kastro. Kako na ameri�koj televiziji re�e jedna kubanska u�iteljica, za kubansku revoluciju Elijan je dar s neba: "On je �ivi simbol da deci objasnimo na�u ideologiju, na� identitet, na�e moralne vrednosti i prednosti nad onima u Majamiju, ali i korumpiranost potro�a�kog dru�tva." �ak i najve�i kubanski disidenti tvrde da su kubanski emigranti u Americi ovaj put "preigrali": ne mo�e se voditi politi�ka bitka u kojoj je ulog ne�to tako li�no i univerzalno kao �to je ljubav izme�u sina i oca.
Kastrov re�im vrlo ve�to koristi "rat za Elijana": na oba dr�avna kanala bez komentara se prenosi sve �to se sa Elijanom doga�a u Americi. Kad su Kubanci videli Elijana kako umotan u ameri�ku zastavu pokazuje znak "V", mnogi su prokomentarisali: "�ta to rade sa detetom? Dresiraju ga kao majmuna!"
Da je planirao kako da homogenizuje naciju, Kastro ne bi mogao da smisli bolji scenario od sage o Elijanu, ocenjuju dobri poznavaoci kubanskih prilika. U trenutku velikih ekonomskih problema Kubanci su opet jedinstveni: slaba kubanska opozicija stavila se na stranu El Commandata Castra: Elijan pripada ocu! Ili, kako je to slikovito rekao kubanski disident Hektor Palacios: "Elijan je oblak dima, sada od tog oblaka niko ni�ta drugo ne vidi."
Budu�nost el ninja Elijana Gonzalesa sada se odlu�uje u ameri�kim sudovima. Ministarstvo pravde tra�i da sud ne odugovla�i sa odlukom: "Elijan se sada na�ao u centru me�unarodne medijske pa�nje, �to mu ne omogu�ava da vodi normalan �ivot", ka�e se u zvani�nom pismu.
UPOTREBA DETETA: Objektivniji ameri�ki mediji ne pre�utkuju da je Elijan na Kubi imao vrlo sre�nu porodi�nu situaciju i pored toga �to su mu se roditelji razveli: vrlo mnogo vremena provodio je sa ocem, koji je za izdr�avanje deteta davao �ak i vi�e para nego �to je sud odredio, imao je babe, dede, veliku porodicu, svoju posebnu veliku sobu, igra�ke... Sve ove detalje bri�ljivo je na Kubi proverila specijalna komisija ameri�kih imigracionih vlasti. Elijanov otac Huan Miguel Gonzales tvrdi da mu je "mafija iz Majamija nudila milione dolara" samo da Elijan ostane u SAD, ali da je on odbio.
Sramotna politi�ka eksploatacija malog Elijana mo�da najbolje ilustruje i neke stare ameri�ke predrasude i fiksacije: ergo, niko normalan na ovom svetu ne mo�e izme�u SAD i Kube da izabere Kubu. Amerika je najbolja od svih svetova, prema tome, ne treba se obazirati na zakone, ose�anja, �injenicu da se radi o �estogodi�njem detetu.
Kori Robin, politikolog sa Bruklin koled�a u Njujorku, ironi�no pi�e u "Njujork tajmsu" da posle svega �to je pre�iveo mali Elijan treba da ostane u SAD: na kraju krajeva, zar ima bolje zemlje za terapiju od Amerike?! A detetu �e o�igledno, posle svih trauma koje je do�ivelo od kada ga je pod svoje uzela familija iz Majamija, biti i te kako potrebna psihoterapija!
Toni D�ad, direktor Remarkovog instituta u Njujorku, optu�uje komentatore i politi�are koji su svoju karijeru napravili podr�avaju�i takozvane "tradicionalne vrednosti" i osu�uju�i me�anje politike u porodi�ni �ivot da sada tra�e zakonsko opravdanje da se sin ne bi vratio ocu. Oni su ube�eni da Amerikanci najbolje znaju �ta je najbolje za malog Kubanca, iako on ima samo �est godina, pa je du�nost Amerikanaca da mu otvore o�i, osiguraju bolji �ivot, �ak i ako to ne �ele ni dete ni njegova naju�a porodica. Ovi komentatori se sada pravdaju: diktator Kastro ne po�tuje me�unarodne norme pona�anja, pa za�to bismo se mi druga�ije pona�ali?
"Mo�emo li zaista da opravdavamo kidnapovanje deteta da bismo ga ideolo�ki za�titili? Nepojmljivo je da jedina svetska velesila eksploati�e jednu porodi�nu tragediju da bi dobila poene u vi�edecenijskoj bici protiv minijaturnog totalitarnog ostrva. Saga o Elijanu zapravo je svojevrsni podsetnik na sramnu me�unarodnu cenu koju pla�amo zbog jednog paranoidnog segmenta u na�oj politi�koj kulturi.
Jo� jednom, �e se svet slatko zabavljati na ra�un Amerike."
Da ne bi bilo zabune, D�ad nagla�ava da je Amerika pobedila u hladnom ratu, da je pokazala da je kapitalizam prava stvar. Ali, ka�e, superiornost Zapada nikada nije bila u tome �to mo�e da pravi lep�e i ve�e igra�ke.
Su�tina je da bi Zapad trebalo da bude bolje mesto za �ivot. Kada to zanemarimo, ka�e D�ad, pa po�nemo da u�ivamo u samozadovoljstvu i erupciji antikomunisti�kih ose�anja, onda se prodajemo vrlo vrlo jeftino.
Ili, da parafraziramo mudrog Adama Mihnjika, od komunista su izgleda gori samo antikomunisti.
Slobodanka Ast
