Nema�ka

Lisice umesto lovorika

Biv�i kancelar Helmut Kol i konzervativna Hri��ansko-demokratska unija tonu svakim danom sve dublje pod sve te�im optu�bama

Bon

"Da li je Kol jo� normalan?" to pitanje na�lo se na pro�losedmi�noj naslovnoj stranici nedeljnika "�tern". Isto pitanje postavlja, nesumnjivo, sve ve�i broj Nemaca, jer to �to su naciji priredili Kol i Hri��ansko-demokratska unija (CDU), koju je on predvodio 25 godina, od toga 16 godina kao kancelar, prevazilazi i naji��a�enije �pekulacije.

Gledanje ve�ernjih televizijskih vesti dobilo je proteklih sedmica novu dra�: maltene svake ve�eri neko novo otkri�e, jo� jedan �udovi�ni obrt. Pri tom, nisu samo Kol i njegovi konzervativci na meti: ministar finansija najmnogoljudnije pokrajine Severne Rajne-Vestfalije dao je ostavku jer se ispostavilo da je pokrajinska banka ("Vestdoj�e Landesbank") zakupljivala avion kojim je, pored ostalih privatnih kori��enja, vodio i prijateljicu na izlete. Predsednik Nema�ke Johanes Rau mora da se brani od optu�bi da ni on nije uvek delio privatno od poslovnog kada je, tako�e o tro�ku pomenute banke, leteo iznajmljenim avionima, ponekad i do letovali�ta gde ga je �ekala porodica. Ipak, sve to pada u senku skandala koji je zadesio biv�eg kancelara i njegovu stranku.

Kol i dalje odbija da ka�e ko mu je podario silne milione maraka koje je dr�ao na tajnim ra�unima i, po potrebi, diskretno turao pokrajinskim i drugim prvacima CDU-a. Novac je slu�io za sve skuplje predizborne kampanje, a naravno i za obezbe�ivanje Kolovog uticaja.

Kancelar u penziji izjavljuje da je dao "�asnu re�" darodavcima i da zbog toga �uti, ro�ena partija mu preti da �e ga na sudu naterati da ka�e odakle pare, novine pi�u da nema �asnu re� �ovek koji je toliko novca dr�ao u tajnoj kasi, i tako sve �udnije i ru�nije. Ljudi u senci, koji su za Kola i druge prvake CDU-a, posebno u pokrajini Hesen, obavljali prljave poslove, sada se takmi�e u poku�ajima da pred javno��u speru ljagu sa sebe tovare�i pri tom, neizbe�no, prljav�tinu na druge. Prema najnovijim saznanjima, hesenski ogranak CDU-a je tokom protekle decenije ilegalno sklonio vi�e od 20 miliona maraka u �vajcarsku i Lihten�tajn, vra�aju�i pare prema potrebi.

NI�TA NE�E BITI ISTO: Nedeljnik "�pigel" u najnovijem broju pi�e da se novac "prao", pored ostalog, tako �to su pribavljane falsifikovane umrlice nema�kih iseljenika u Paragvaju. Potom je novac u kasi iskazan kao prilog iz nasle�a "na�ih" u Paragvaju. Istovremeno je pu�tana u javnost i pri�a da su novac u amanet ostavljali i nema�ki iseljenici jevrejskog porekla, tako da je nekako ispalo da su biv�i nacisti (mnogi nacisti su pobegli u Paragvaj) i njihove �rtve nadasve voleli Kolove konzervativce, toliko da su im zave�tavali svoje imetke.

Stanje stvari po�etkom sedmice bilo je da je novac CDU-a u Hesenu prvobitno potekao iz banke u vlasni�tvu korporacije "Metalgezel�aft", koja je, pored ostalog, i jedan od najve�ih proizvo�a�a naoru�anja u Evropi. Otkud Kolu milioni jo� se ne zna, a on sam naziva la�ima pisanje francuske �tampe po kojem mu je pokojni predsednik Fransoa Miteran u potaji doturio tridesetak miliona maraka da mu se na�e za izbore posle ujedinjenja Nema�ke. Taj novac navodno poti�e od ulaganja francuske dr�avne petrohemijske korporacije "Elf" u otkup isto�nonema�kih dr�avnih rafinerija.

Bez obzira na to kako �e se korupciona�ki skandali zavr�iti, Nema�ka posle svega ovoga vi�e ne�e ostati ista, barem �to se ti�e rasporeda i snage partija na politi�koj sceni. Ugledni nedeljnik "Cajt" mo�da je oti�ao najdalje u analizi: list pi�e da su Kolove "crne kase" ostatak hladnog rata i razmi�ljanja u kategorijama "prijatelj-neprijatelj" iz tog vremena. "Helmut Kol, veliki delovi njegove partije i njihovi bira�i o�ito su donedavno �iveli pod utiskom fantazije o svetskom gra�anskom ratu..." Po mi�ljenju tog lista, antikomunizam je, kao okosnica CDU-a, ukinuo kod Kola i njegovih svaki ose�aj da se kr�i zakon, a njima je svako sredstvo izgledalo dozvoljeno ako je koristilo u borbi protiv "socijalisti�ke opasnosti", oli�ene �ak i u nema�koj socijaldemokratiji. Podjarivanje nema�kog malogra�anina bolj�evisti�kom opasno��u, �ak i u mirnoj posleratnoj republici, ostalo je uvek predizborna taktika CDU-a, podse�a "Cajt", isto tako kao i njeno slepo verovanje da vladanje dr�avom pripada samo njoj, nikako nepouzdanim socijaldemokratama ili �ak "zelenima".

Nedeljnik tako�e podse�a: prvi posleratni kancelar Konrad Adenauer (Kol se uvek di�io da je Adenauerov "politi�ki unuk") stvaranjem CDU-a uspeo je da ujedini politi�ki katolicizam sa protestanskim konzervativizmom spajaju�i ih antisocijalizmom. Nastoje�i da se odupre modernizaciji i pridr�avaju�i se prevazi�enih zamisli, Kol je, prema proceni "Cajta", doveo CDU do ponora. "U doba kada se vi�e ne veruje, hri��anskim partijama je isto tako te�ko kao i proleterskim u eri uslu�nih delatnosti", navodi taj nedeljnik ukazuju�i na propast hri��anskih demokrata u Holandiji, Italiji i Austriji.

ISLEDNICI NA KOLOVIM VRATIMA: Dalji rasplet krize umnogome zavisi od strogosti u primeni zakona. Policija je, uz neskrivenu zluradost mnogih komentatora, pretresla stan biv�eg saveznog ministra unutra�njih poslova Manfreda Kantera, jednog od najodgovornijih ljudi me�u hesenskim konzervativcima. Pitanje je dana kada �e na Kolova vrata tako�e zakucati islednici. Lisice �e na mnogim rukama zameniti lovorike. Uz to, predsednik parlamenta, socijaldemokrata Volfgang Tirze, ima zakonska ovla��enja da odmeri izuzetno strogu nov�anu kaznu CDU-u, toliko veliku da bi odmah mogla da zatra�i ste�aj. Konzervativci ga upozoravaju da bi time mogao da naru�i politi�ku stabilnost dr�ave, �to mnoge posmatra�e podse�a iznova na poistove�ivanje CDU-a sa dr�avom.

To �to socijaldemokratski kancelar Gerhard �reder ima izglede da predstoje�e tri godine do narednih izbora, a najverovatnije i du�e, vlada bez ozbiljne opozicije nikoga ne �ini sre�nim, pa �ak ni njega, koji se dosad uzdr�ao od o�trije kritike na ra�un svog prethodnika. Svi strepe od toga kakve �e politi�ke snage popuniti prostor ispra�njen uru�avanjem gra�anske desnice. Austrijski desni�arski populista Jerg Hajder ve� na nema�kim televizijama izjavljuje: "Evropa �e se na kraju privi�i na mene."