Nemačka

Lisice umesto lovorika

Bivši kancelar Helmut Kol i konzervativna Hrišćansko-demokratska unija tonu svakim danom sve dublje pod sve težim optužbama

Bon

"Da li je Kol još normalan?" to pitanje našlo se na prošlosedmičnoj naslovnoj stranici nedeljnika "Štern". Isto pitanje postavlja, nesumnjivo, sve veći broj Nemaca, jer to što su naciji priredili Kol i Hrišćansko-demokratska unija (CDU), koju je on predvodio 25 godina, od toga 16 godina kao kancelar, prevazilazi i najiščašenije špekulacije.

Gledanje večernjih televizijskih vesti dobilo je proteklih sedmica novu draž: maltene svake večeri neko novo otkriće, još jedan čudovišni obrt. Pri tom, nisu samo Kol i njegovi konzervativci na meti: ministar finansija najmnogoljudnije pokrajine Severne Rajne-Vestfalije dao je ostavku jer se ispostavilo da je pokrajinska banka ("Vestdojče Landesbank") zakupljivala avion kojim je, pored ostalih privatnih korišćenja, vodio i prijateljicu na izlete. Predsednik Nemačke Johanes Rau mora da se brani od optužbi da ni on nije uvek delio privatno od poslovnog kada je, takođe o trošku pomenute banke, leteo iznajmljenim avionima, ponekad i do letovališta gde ga je čekala porodica. Ipak, sve to pada u senku skandala koji je zadesio bivšeg kancelara i njegovu stranku.

Kol i dalje odbija da kaže ko mu je podario silne milione maraka koje je držao na tajnim računima i, po potrebi, diskretno turao pokrajinskim i drugim prvacima CDU-a. Novac je služio za sve skuplje predizborne kampanje, a naravno i za obezbeđivanje Kolovog uticaja.

Kancelar u penziji izjavljuje da je dao "časnu reč" darodavcima i da zbog toga ćuti, rođena partija mu preti da će ga na sudu naterati da kaže odakle pare, novine pišu da nema časnu reč čovek koji je toliko novca držao u tajnoj kasi, i tako sve čudnije i ružnije. Ljudi u senci, koji su za Kola i druge prvake CDU-a, posebno u pokrajini Hesen, obavljali prljave poslove, sada se takmiče u pokušajima da pred javnošću speru ljagu sa sebe tovareći pri tom, neizbežno, prljavštinu na druge. Prema najnovijim saznanjima, hesenski ogranak CDU-a je tokom protekle decenije ilegalno sklonio više od 20 miliona maraka u Švajcarsku i Lihtenštajn, vraćajući pare prema potrebi.

NIŠTA NEĆE BITI ISTO: Nedeljnik "Špigel" u najnovijem broju piše da se novac "prao", pored ostalog, tako što su pribavljane falsifikovane umrlice nemačkih iseljenika u Paragvaju. Potom je novac u kasi iskazan kao prilog iz nasleđa "naših" u Paragvaju. Istovremeno je puštana u javnost i priča da su novac u amanet ostavljali i nemački iseljenici jevrejskog porekla, tako da je nekako ispalo da su bivši nacisti (mnogi nacisti su pobegli u Paragvaj) i njihove žrtve nadasve voleli Kolove konzervativce, toliko da su im zaveštavali svoje imetke.

Stanje stvari početkom sedmice bilo je da je novac CDU-a u Hesenu prvobitno potekao iz banke u vlasništvu korporacije "Metalgezelšaft", koja je, pored ostalog, i jedan od najvećih proizvođača naoružanja u Evropi. Otkud Kolu milioni još se ne zna, a on sam naziva lažima pisanje francuske štampe po kojem mu je pokojni predsednik Fransoa Miteran u potaji doturio tridesetak miliona maraka da mu se nađe za izbore posle ujedinjenja Nemačke. Taj novac navodno potiče od ulaganja francuske državne petrohemijske korporacije "Elf" u otkup istočnonemačkih državnih rafinerija.

Bez obzira na to kako će se korupcionaški skandali završiti, Nemačka posle svega ovoga više neće ostati ista, barem što se tiče rasporeda i snage partija na političkoj sceni. Ugledni nedeljnik "Cajt" možda je otišao najdalje u analizi: list piše da su Kolove "crne kase" ostatak hladnog rata i razmišljanja u kategorijama "prijatelj-neprijatelj" iz tog vremena. "Helmut Kol, veliki delovi njegove partije i njihovi birači očito su donedavno živeli pod utiskom fantazije o svetskom građanskom ratu..." Po mišljenju tog lista, antikomunizam je, kao okosnica CDU-a, ukinuo kod Kola i njegovih svaki osećaj da se krši zakon, a njima je svako sredstvo izgledalo dozvoljeno ako je koristilo u borbi protiv "socijalističke opasnosti", oličene čak i u nemačkoj socijaldemokratiji. Podjarivanje nemačkog malograđanina boljševističkom opasnošću, čak i u mirnoj posleratnoj republici, ostalo je uvek predizborna taktika CDU-a, podseća "Cajt", isto tako kao i njeno slepo verovanje da vladanje državom pripada samo njoj, nikako nepouzdanim socijaldemokratama ili čak "zelenima".

Nedeljnik takođe podseća: prvi posleratni kancelar Konrad Adenauer (Kol se uvek dičio da je Adenauerov "politički unuk") stvaranjem CDU-a uspeo je da ujedini politički katolicizam sa protestanskim konzervativizmom spajajući ih antisocijalizmom. Nastojeći da se odupre modernizaciji i pridržavajući se prevaziđenih zamisli, Kol je, prema proceni "Cajta", doveo CDU do ponora. "U doba kada se više ne veruje, hrišćanskim partijama je isto tako teško kao i proleterskim u eri uslužnih delatnosti", navodi taj nedeljnik ukazujući na propast hrišćanskih demokrata u Holandiji, Italiji i Austriji.

ISLEDNICI NA KOLOVIM VRATIMA: Dalji rasplet krize umnogome zavisi od strogosti u primeni zakona. Policija je, uz neskrivenu zluradost mnogih komentatora, pretresla stan bivšeg saveznog ministra unutrašnjih poslova Manfreda Kantera, jednog od najodgovornijih ljudi među hesenskim konzervativcima. Pitanje je dana kada će na Kolova vrata takođe zakucati islednici. Lisice će na mnogim rukama zameniti lovorike. Uz to, predsednik parlamenta, socijaldemokrata Volfgang Tirze, ima zakonska ovlašćenja da odmeri izuzetno strogu novčanu kaznu CDU-u, toliko veliku da bi odmah mogla da zatraži stečaj. Konzervativci ga upozoravaju da bi time mogao da naruši političku stabilnost države, što mnoge posmatrače podseća iznova na poistovećivanje CDU-a sa državom.

To što socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder ima izglede da predstojeće tri godine do narednih izbora, a najverovatnije i duže, vlada bez ozbiljne opozicije nikoga ne čini srećnim, pa čak ni njega, koji se dosad uzdržao od oštrije kritike na račun svog prethodnika. Svi strepe od toga kakve će političke snage popuniti prostor ispražnjen urušavanjem građanske desnice. Austrijski desničarski populista Jerg Hajder već na nemačkim televizijama izjavljuje: "Evropa će se na kraju privići na mene."