Ekskluzivno iz Perua

Di�i slobodu

Predsednik Fuhimori, za koga mnogi politi�ki protivnici tvrde da kao vladalac nema ba� uvek laku ruku prema politi�kim protivnicima i da voli prili�no fleksibilno da tuma�i ustav, ostavio je za sobom u proteklih deset godina impresivne rezultate u izvla�enju Perua sa ekonomskog dna Latinske Amerike

Kada se autoputem Panamerikana, koji du� obale Pacifika spaja dr�ave Ju�ne Amerike, u�e iz �ilea u Peru, prvo na �ta se nai�e je upozorenje - "Zabranjeno je podmi�ivati carinike". U �ileu, trenutno najprosperitetnijoj i najorganizovanijoj zemlji Ju�ne Amerike - u kojoj su nekada desni�ari u prevratima ubijali levi�are a danas im posle izuzetno korektnih i demokratskih izbora uz "abraso" (latinoameri�ki zagrljaj s prijateljskim tap�anjem po le�ima) i iskrene �estitke mirno predaju vlast - tako�e je zabranjeno podmi�ivati carinike, ali na to odavno nikoga nije potrebno podse�ati. U Peruu, koji poslednjih godina iz sve snage poku�ava da pobegne od mnogih latinoameri�kih stereotipa, ono upozorenje o carinicima mo�da i nije toliko nelogi�no. Pre samo desetak godina ovu zemlju je vodio, a zatim napustio, predsednik Alan Garsija Perez. Za sobom je ostavio ubogaljenu ekonomiju i politi�ki haos, i pobegao u Pariz gde i danas �ivi u luksuznom apartmanu. Njegovi naslednici optu�ili su ga da je sa sobom poneo i nekoliko miliona dolara koje carinici tada nisu registrovali.

Dana�nji Peru, na �ijem je �elu od 1990. godine sin japanskog emigranta Alberto Fuhimori, ima sve manje sli�nosti sa onim iz vremena predsednika Garsije. U periodu od 1980. do ranih devedesetih politi�ki �ivot ove zemlje obele�ila je pre svega maoisti�ka grupa Sendero Luminiso (Shininig Path) koja je vodila permanentnu teroristi�ku kampanju protiv vlasti. U tih desetak godina u raznim teroristi�kim akcijama i obra�unima ubijeno je �ak 23.000 ljudi. Senderisti, povezani sa narko-kartelima, bili su aktivni uglavnom u sredi�njem delu Perua, ali su njihove akcije �esto stizale i do glavnog grada Lime i �inili je jednom od najnestabilnijih, i po �ivot najrizi�nijih latinoameri�kih prestonica. Iz tog doba, kada su otmice i likvidacije bile svakodnevna pojava, ostala je i praksa da imu�niji slojevi stanovni�tva koriste za obezbe�enje svoju privatnu policiju koja danono�no, s automatima, de�ura ispred ku�a s visokim zidovima, �iljcima i strujom. Otprilke kao sada na Dedinju. Iako je Lima danas sasvim normalan i pristojan grad, iz doba kada su senderisti harali ostala je tako�e i tr�i�no-bezbednosna navika da stanovi u novogradnji staju bar 20 odsto vi�e ukoliko kupac, sigurnosti radi, �eli da �ivi �to dalje od prizemlja ili prvih nekoliko spratova. Stare navike i naoru�ani �uvari za imu�ne ostali su i pored toga �to jedan od najpopularnijih slogana u Peruu poslednjih godina sugeri�e svakom gra�aninu da "di�e slobodu".

PO�TENJE I TE�AK RAD: Alberto Fuhimori, za koga politi�ki protivnici tvrde da nikada nije ni mogao postati predsednik Perua jer je navodno ro�en na brodu van teritorije ove zemlje (Fuhimori naravno tvrdi druga�ije), sprema se da u aprilu po tre�i put postane predsednik. Kada je prvi put izabran za predsednika 1990. protivkandidat mu je bio poznati pisac Mario Vargas Ljosa, koji se tada zalagao za "�ok terapiju" kao lek za totalno uni�tenu ekonomiju Perua. Fuhimori je tada u kampanji izbacio slogan "po�tenje i te�ak rad", koji se Peruancima vi�e dopao, a zatim je zemlju zaista proveo kroz svojevrsnu �ok terapiju koju je predlagao Ljosa. Na �elo dr�ave stao je kada je inflacija dostizala oko 10.000 odsto godi�nje, a spoljni dug iznosio 24 milijardi dolara. Sputan nasle�enom ekonomskom katastrofom, terorizmom, aktivnostima narko-kartela i korupcijom koja je pro�imala vrhove dr�ave, Fuhimori se u aprilu 1992. odlu�io na prili�no dramati�an potez. Organizovao je, na neki na�in, dr�avni udar protiv sebe samog - raspustio je parlament i vladu i od tada na sebe trajno navukao epitet politi�ara sklonog prili�no tvrdom na�inu vladanja. U junu iste godine njegova policija pohapsila je prvo lidere gerilske grupe Tupak Amaru (MRTA), a koji mesec kasnije i osniva�a i lidera Senderista - Abimela Gusmana i �itav vrh ove organizacije. Godinu dana kasnije Fuhimori je promenio i ustav, pre svega u delu koji je predvi�ao da predsednik mo�e biti biran samo jednom u trajanju od pet godina. Novi ustav predvideo je dva predsedni�ka mandata po pet godina.

Na drugim predsedni�kim izborima, 1995. godine, Fuhimorijev protivkandidat bio je biv�i generalni sekretar UN-a Perez de Kueljar, ali aktuelni predsednik imao je za sobom ve� dosta toga �to mu je obezbedilo novi mandat: inflacija je pala ispod 20 odsto godi�nje, nacionalna moneta sol postala je stabilnija nego ikada ranije, povr�ine zemlje na kojima se ilegalno gajila koka bitno su smanjene, najve�im delom Perua moglo se prvi put bezbedno putovati bez straha od gerilaca. Kada je u julu 1995. po drugi put stao na �elo Perua (prethodno je na izborima ubedljivo potukao De Kueljara i dobio 64 odsto glasova), Fuhimori je u inauguracionom govoru obe�ao da posle stabilizovanja ekonomije njegov slede�i cilj predstavlja borba protiv siroma�tva. Popis iz 1993. pokazao je, naime, da vi�e od 60 odsto stanovni�tva �ivi ispod granice siroma�tva.

SPORNI POKLON: Pet godina kasnije i dva i po meseca uo�i novih predsedni�kih izbora koji �e se odr�ati 9. aprila 2000, �ak 33 odsto Peruanaca, u�esnika jedne ankete, ka�e da bi opet glasalo za Fuhimorija zato �to je popravio polo�aj siroma�nih. Ubedljivo najve�i broj potencijalnih glasa�a (74 odsto) tvrdi da �e glasati za njega jer je uni�tio terorizam i zemlji doneo stabilnost. Sve to, naravno, ne zna�i da je broj ljudi koji su pobegli od granice siroma�tva u poslednjih nekoliko godina mnogo uve�an. �im se napusti centar Lime, u kome se mnoge svetske banke, hotelijeri i razni investitori bore za slobodni prostor kako bi podigli svoje poslovne zgrade, nai�e se na prizore neverovatne bede. Ogroman broj ljudi, pogotovo u uskom pojasu du� Pacifika, i dalje �ivi u ku�ama bez krova i bez previ�e nade da �e njihova deca uskoro presko�iti socijalni status u kome se trenutno nalaze.

Iako ve� punu deceniju dr�i predsedni�ku fotelju, Alberto Fuhimori ne priznaje ustavne limite i �eli da dovr�i zapo�eti posao. Poslednjeg dana pro�le godine dr�avna izborna komisija (JNE) procenila je kako dosada�nji predsednik ima pravo da se jo� jednom pojavi na predsedni�kim izborima. Odbijaju�i �albu 16 opozicionih politi�ara i stranaka, izborna komisija je zaklju�ila kako se prvi Fuhimorijev mandat na osnovu starog peruanskog ustava jednostavno ne ra�una. "Za gra�ane Perua ovo je najgori poklon na ulasku u novi milenijum", prokomentarisao je takvu odluku Alehandro Toledo, jedan od trojice predsedni�kih kandidata sa ina�e simboli�nim izgledima na pobedu. I preostala dvojica Fuhimorijevih oponenata, gradona�elnik Lime Alberto Andrade i lider pokreta "Nacionalna solidarnost" Luis Kastaneda, tako�e se pozivaju na neustavnost kandidature aktuelnog predsednika Perua. Jedno nedavno novinsko ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je, me�utim, kako �ak 48 odsto ispitanika veruje da se Fuhimori, ako pobedi u aprilu ove godine, ne�e zaustaviti ni 2005, ve� da �e ponovo na�i neku ustavnu mogu�nost za novu kandidaturu. Sam Fuhimori je na po�etku nove predsedni�ke kampanje, koja ide pod sloganom "Peru, dr�ava sa budu�no��u", objasnio kako �eli da u�vrsti ekonomske reforme koje je pokrenuo u 25-milionskoj zemlji i nastavi �estoku borbu protiv ostataka pobunjenika.

SLI�NOSTI I RAZLIKE: Nekome ko se sa ovih prostora zatekne u Peruu mo�e se ina�e na prvi pogled u�initi kako politi�ki �ivot ove zemlje ima odre�ene sli�nosti sa onim u SRJ. (Danas �ak neuporedivo vi�e nego pre dvadesetak godina kada su Peruanci, odu�evljeni idejom samoupravljanja, poku�ali da ga zapate ispod Anda.) U svetu je, naime, malo lidera, poput Fuhimorija i Milo�evi�a, koji su na vlasti punih deset godina i ne nameravaju da od toga odustanu. Vlast u Limi nije ba� na najboljem glasu u izve�tajima mnogih me�unarodnih organizacija u kojima se govori o kr�enju ljudskih prava i slobodi �tampe. Peruanska opozicija tako�e bezuspe�no poku�ava da se ujedini i stane iza jedne liste protiv vlasti. Tamo�nja tajna policija tako�e je prili�no mo�na kao i ovda�nja, �to se dodu�e pravda potrebom kontrolisanja gerile. I u Peruu, ba� kao i ovde, mali broj ljudi raspola�e ogromnim bogatstvom dok ve�ina �ivi prili�no te�ko. Razlika je u tome �to je u ovoj zemlji to posledica ekonomskog nasle�a i traje decenijama, dok se u SRJ naglo boga�anje i siroma�enje zbiva u nekoliko poslednjih godina.

Ve� na drugi pogled shvati se da Peru, kome smo nekada bili samoupravlja�ki uzor (za razliku od Beograda tamo i dalje ima ulica i �kola sa Titovim imenom), ide danas u sasvim drugom pravcu. Predsednik Fuhimori, za koga mnogi politi�ki protivnici tvrde da kao vladalac nema ba� uvek laku ruku prema politi�kim protivnicima i da voli prili�no fleksibilno da tuma�i ustav, ostavio je za sobom u proteklih deset godina impresivne rezultate u izvla�enju Perua sa ekonomskog dna Latinske Amerike. Zemlju je oslobodio politi�kog haosa, vratio u me�unarodnu zajednicu, otvorio vrata stranom kapitalu, zavr�io pro�lu godinu sa inflacijom manjom od pet odsto, pokazao makar ambiciju da se uhvati u ko�tac sa siroma�tvom.

Povrh svega, umeo je svojevremeno da se odupre i politi�kim ambicijama sopstvene supruge, koja je u jednom trenutku po�elela �ak da bude i predsedni�ki kandidat. Na kraju je morala da se iseli iz predsedni�ke palate.