�ene XX veka (2)

Anna Magnani

Nezakonito dete Egip�anina i Italijanke, bra�na prekr�iteljica u �ivotu (jedan poni�teni brak, vanbra�na veza sa re�iserom Rossellinijem) i nesre�na majka paralizovanog deteta, na filmskom ekranu je otelotvorila ikonu koja se iz masovne kulture posle II svetskog rata gotovo izgubila: stvarnu �enu, evropsku �enu, sve �to ameri�ka pin-up ikona nije mogla biti. Surferi na internetu danas nalaze Annu Magnani (1908-1973) na neo�ekivanim mestima - na stranicama sa golim filmskim zvezdama. Njena seksualnost, tako izvan stereotipa, o�ito jo� uvek deluje

Anna Magnani zapo�ela je konvencionalnu filmsku karijeru pre II svetskog rata. Tek 1945, u programskom filmu italijanskog neorealizma Rim, otvoren grad u re�iji Roberta Rossellinija, eksplodirao je na ekranu njen neobuzdani talenat, i njena sposobnost da igra kao da nema nikakvog �kolskog gluma�kog iskustva - koje je i te kako imala. Prirodna, ne posebno mlada, ne naro�ito lepa, sa podo�njacima, u crnini ili u crnome kombinezonu, ona je oli�avala sredozemnu pa�enicu. U ovome filmu, nesre�e se gomilaju - udovica sa decom, trudna, i kona�no �rtva nema�kog nasilja. I u svemu tome, neskrivena opojnost tela i �elja za �ivotom. Za Amerikance je ova neulep�ana i �okantna evropska stvarnost bila dobrodo�lo osve�enje od lakiranih filmskih snova. Za Evropejce Anna je zna�ila pobedu �ivota, svakodnevice i otpora, pojava koje su za vreme rata dobile status utopije. Uz to, bila je potpuna suprotnost fa�isti�kom idealu lepote i �enskog pona�anja, otelotvorenje "ni�e rase" koja je prkosno pre�ivela. Likovi koje je tuma�ila po pravilu su bile siroma�ne gradske �ene ili seljanke koje se tek snalaze u gradu, neobrazovane, neprivilegovane, ali nikako ne ponizne ili poni�ene. Naprotiv, one se nisu prepu�tale sudbini i, kada nisu skakale u o�i, sva�ale su se i vikale sa neuni�tivom mediteranskom energijom. Anna Magnani je o�ivela �enu-buntovnicu koja u za�titi svog integriteta ili �ivota svoje dece ne preza ni od �ega. Njena pobuna je spontana, nepredvidiva, �esto sasvim naivna i beznade�na, ali zbog toga njen glas nije nimalo ti�i. Njeno �aputanje je mu�karac do�ivljavao kao najve�u nagradu. Neodoljivi utisak autenti�nosti nije skrivao na ekranu prisustvo pravoga tela, bez �minke i frizure, sa ode�om koja mo�e biti pocepana, sa srozanim �arapama, smaknutim bretelama, tela koje odaje prirodne mirise, i koje privla�i time �to je nesavr�eno ali jedinstveno. Vitalnost koja je zapahnula publiku �eljnu nade ali ne i zaslepljivanja donela joj je nagradu na Venecijanskom festivalu ve� 1947, za film Po�tovana Angelina.

SVA�IJI LIK: Rossellinijev film Rim, otvoren grad u inostranstvu je imao neuporedivo vi�e uspeha nego kod ku�e, a sa njim i Anna Magnani. Uskoro je Rossellini nastavio da istra�uje neorealisti�ku poetiku sa drugom glumicom, Ingrid Bergman, kojoj je ova veza gotovo uni�tila karijeru u USA, ali kult Anne Magnani vi�e nije zavisio od ovoga re�isera. U zadnjem filmu koji su radili zajedno, Ljubav (1948), Anna je igrala seljanku koja veruje da je njeno nero�eno dete Hrist. Ne treba posebno nagla�avati da je ovom ulogom izazvala skandal, ni prvi ni poslednji u svojoj karijeri. Da izraz "narodni" nije tako �esto zloupotrebljavan, mogli bismo ga upotrebiti da opi�emo �enske likove koje je Anna Magnani igrala i tajnu njene popularnosti, podjednako na obe strane ve� podeljenog sveta, na Istoku i na Zapadu. Nesumnjivo deo kulture italijanske levice, Anna Magnani je podjednako mogla da bude uklopljena u socrealisti�ki model i u potro�a�ki ameri�ki, kao sre�na dopuna vezi sa realno��u.

Te�ko je i zamisliti ne�to �to je vi�e "italijanski" od Anne Magnani. Pa ipak, ve� je 1952. francuski re�iser Renoir napravio film Zlatna ko�ija, sa ulogom posebno pisanom za nju. Tennessee Williams je za nju napisao dramu Tetovirana ru�a, koju nije mogla odigrati na Brodveju ali ju je odigrala na filmu (1955), i za nju dobila Oskara. Kombinacija svakodnevnog, narodskog i o�igledne naklonosti intelektualaca prema ovakvim ulogama i prema glumici koja ih je igrala ukazuje na izuzetnost zna�enja koje je stvorila. Kakva je, dakle, �enska ikona koju obo�avaju naj�ire mase i me�unarodna intelektualna elita, a pri tome mu�karci i �ene podjednako?

IZVESNA �E�NJA: Likovi �ena koje je igrala Anna Magnani stupaju u svet bez predrasuda, zbog �ega ih svet �esto ka�njava. One se ne protive pravilima zato �to o njima razmi�ljaju ve� su sa njima u sukobu zato �to slede svoje �elje. Njihova ljubav je potpuna, �ak i ako je bez ikakvog izgleda, zabranjena i opasna: one uzimaju pravo da vole, i nijedno ih dru�tveno pravilo u tome ne mo�e spre�iti. Isti je slu�aj i sa materinstvom. Apsolutno i skoro animalno, ovakvo materinstvo je tako�e pretnja za malogra�anski moral. Dve osnovne �enske uloge podno�ljive za patrijarhalno dru�tvo, supruge/ljubavnice i majke, ovakvim su likovima subvertirane. Sa druge strane, seksualnost koju je iskazivala Anna Magnani imala je neslu�ene dubine. Nijedan bikini na savr�enom telu nije mogao delovati uzbudljivije od njene noge u crnoj �arapi, od slu�ajnog otkrivanja ramena ili samo pokreta glave, sa cigaretom u ustima, kojim je zabacivala svoju uvek neurednu kosu. Gledalac je imao utisak da seks, kao i rad, kao uostalom i ljubomoru, uzima ozbiljno, da se predaje potpuno, i da zahteva potpunu predanost. Ne mo�emo ne primetiti izvesnu utopijsku �e�nju Zapada i Severa u konstrukciji ovakvoga lika tople, spontane i nepokorne Ju�njakinje. Uostalom, Annu Magnani su sledile cele generacije zanosnih italijanskih lepotica - i dobrih glumica (Silvana Mangano, Gina Lollobrigida, Sophia Loren, Claudia Cardinale). U pore�enju sa tim ikonama bujne �enstvenosti, Anna Magnani deluje sasvim skromno. No seksualna energija kojom ona zra�i nadome�ta nedostatke oblina, i jo� jedanput pokazuje da zavodljivost nije predvidiva i da, kada se otme stereotipima, mo�e ra�unati na dugove�nost. A da mera u njenome slu�aju sigurno nije bila predvidljiva, pokazuje primer filma Mama Roma, prvoga velikog filma Piera Paola Pazolinija (1962), u kojem je odigrala prostitutku koja se bori za svoga sina. Evropski kriti�ari na�li su da je film na granici opscenosti, a u Americi je bio zabranjen pune trideset i tri godine. Kada pomislimo da je Anna Magnani u tome filmu igrala sa svojih pedeset i ne�to godina, postaje jasno da je re� o sasvim posebnom �enskom magnetizmu.

�IVO, TOPLO, IZGU�VANO: Uspeh Anne Magnani je u zapaljivome susretu posleratne �elje za realno��u i istinom i posleratnog sna o novoj �eni, oslobo�enoj od mode, pravila lepote i malogra�anske urednosti. No nova i pomalo divlja �ena prevazi�la je okvire fantazme i delovala za sebe, oblikuju�i novi posleratni mentalitet onih grupa koje se nisu mogle povr�no zadovoljiti pobedom u ratu: radnika i intelektualaca. I jedni i drugi, nezadovoljni razvojem posleratnoga sveta, do�ekali su ovaj �enski energetski �ok kao simbol svog idejnog poslanstva. Kako nisu imali posebnih problema sa �enskim pravima - bar ne na �enske ikone kao mo�no oru�je delovanja u masovnoj kulturi.

Figura Anne Magnani, mediteranske �ene u crnom, povezana je s antropolo�kim fenomenom posebnog �enskog odnosa prema smrti i �ivotu. Smrt �ene u crnom u Rossellinijevom filmu tako je zavr�na optu�ba protiv rata, ultimativna slika nepravde i kr�enja najve�eg tabua mediteranskih kultura. Ta slika je nepovratno odredila ikonolo�ki status Anne Magnani. Posle nje, i modni koncept "male crne haljine" ostaje zauvek vezan za ne�to �ivo, toplo, izgu�vano, prisno: uspomena na telo umesto njegovog pokrivanja.

Poslednju ulogu odigrala je u Fellinijevom filmu Roma 1972. Igrala je sebe. Godinu dana docnije njen pogreb je postao masovna manifestacija, poslednje svedo�anstvo o �irini njene popularnosti.