Sajber-legende

Kondorov let

Da li su hakeri dobri momci koji znaju sve o kompjuterima ili tehnopate koje u�ivaju u svom �teto�instvu? Procenite sami iz slu�ajeva Kevina Mitnika i njemu sli�nih

Naj�uveniji haker svih vremena Kevin Dejvid Mitnik, momak koji je provalio u stotinak vrhunski obezbe�enih kompjuterskih sistema i u�inio �tetu koja se procenjuje na oko 80 miliona dolara, pu�ten je na uslovnu slobodu nakon petogodi�njeg pritvora, u petak 21. januara. Uslovi njegovog osloba�anja vrlo su surovi. Izgleda da u naredne tri godine Mitnik ne�e smeti da koristi ni�ta slo�enije od pegle na ugalj. Najstro�e mu je zabranjena upotreba kompjutera, modema, celularnih telefona i sli�nih elektronskih igra�aka pomo�u kojih je svojevremeno harao internetom. Mitnik je tako ostao bez ikakve mogu�nosti da na�e legalan posao dostojan jednog kompjuterskog genija. Nedostupan mu je �ak i najtrivijalniji anga�man u McDonaldsu po�to su i tamo�nje registar-kase kompjuterizovane i umre�ene.

Kevin Mitnik ima bogatu hakersko-kriminalnu anamnezu. Ro�en je u neupadljivoj radni�koj porodici, a roditelji su mu se razveli kada je imao samo tri godine. Iako debeo i srame�ljiv, Mitnik je demonstrirao svoju genijalnost "rasturaju�i sistem" jo� kao adolescent. Sa trinaest godina umeo je da jednu te istu autobusku kartu poni�tava bezbroj puta i tako se vozi za d�abe. Sa "ozbiljnim poslovima" po�eo je 1981. u Kaliforniji, kada je iz kompjutera firme Pacifik Bell ukrao silnu dokumentaciju i zaradio godinu dana policijskog nadzora. �est godina kasnije izvr�io je nekoliko kompjuterskih prevara. Na su�enju je progla�en krivim, ali se kazna svela na blago upozorenje: "Nemoj to vi�e da nam radi�!" Mitnikove "nesta�luke" na Mre�i vlasti su tolerisale sve do 1989. godine. A onda je, koriste�i nelegalnu elektronsku opremu, upao u kompjuter �uvenog Digitala i pokupio softver vredan milion dolara. Za kaznu je proveo godinu dana u zatvoru za ovisnike poluotvorenog tipa, dru�e�i se sa ljudima koji pate od kompulzivnih psiholo�kih poreme�aja. Sli�an poduhvat ponovio je i 1992. godine, ali je ovoga puta �rtva bilo Ministarstvo motornih vozila. Optu�nica za ovo delo jo� uvek se sastavlja. Nakon toga, izdr�ao je dve zatvorske kazne, od osam i �etrnaest meseci, prvi put zbog ponovljenog posedovanja "nedozvoljenih ure�aja" a drugi put zbog kr�enja uslovnog otpusta.

RUGANJE SISTEMU: Za neke od svojih podviga Mitnik nikad nije ka�njen, uglavnom zbog nedostatka dokaza ili zbog rupa u neprilago�enom zakonodavstvu. Tako je 1982. godine provalio u NORAD, ameri�ku komandu za strate�ku odbranu (ovaj doga�aj kasnije je inspirisao film War Games). Tokom osamdesetih demolirao je njujor�ki telefonski sistem i privremeno preuzeo kontrolu nad tri gradske centrale. Onda se okrenuo Kaliforniji, gde je nakratko potpuno paralisao me�ugradski telefonski saobra�aj. Poku�avao je i da se smiri, da na�e normalan posao i �ivi od dobre plate kao kompjuterski maher. Strast je ipak bila ja�a, pa je 1991. ponovo navalio na kompjutere starih mu�terija iz Pacific Bella �pijuniraju�i elektronsku po�tu zaposlenih. Godinu dana kasnije, FBI kona�no izdaje nalog za njegovo hap�enje, a Mitnik be�i od ku�e i prelazi u hajduke. Tako je postao prvi i (za sada) jedini haker �iji je lik osvanuo na poternicama Wanted by US Marshals.

U doba ilegale na internetu su ga znali pod pseudonimom Kondor, pozajmljenom od Roberta Redforda iz filma Tri Kondorova dana. Mitnikovi podvizi postaju sve �e��i, smeliji i komplikovaniji, a nakon njegovih sajber-orgija oja�eni su i giganti kao �to su Motorola, Nokia, Fujitsu, Novell, NEC, Sun Microsystems, Colorado SuperNet, Univerzitet ju�ne Kalifornije... Bio je nezaustavljiv, sve dok nije napravio klju�nu gre�ku: upao je u ku�ni ra�unar i pokrao podatke izvesnom Cutomi �imomuri, vrhunskom ekspertu jedne superkompjuterske laboratorije u San Dijegu. �imomura je bio toliko besan �to se neko usudio da nasrne ba� na njega, pa je FBI-u ponudio svoje usluge u hvatanju Mitnika. Nakon op�tenacionalne potere, uz obilno kori��enje "po�tenih" hakera, interneta, laptop-kompjutera, detektora poziva i lokatora mobilnih telefona, Mitnik je uhap�en u Severnoj Karolini, nakon dve i po godine vulgarnog izrugivanja sistemu. �imomura nije bio gadljiv na slavu: nakon poduhvata napisao je knjigu Takedown, po kojoj se sada dovr�ava film.

Kao jedinstven slu�aj u analima ameri�kog pravosu�a, Mitnik se u pritvoru bez kaucije, su�enja i presude nalazio od 1995. godine, �esto u dru�tvu ovejanih kriminalaca i manijaka. Advokati su poku�avali da od suda izmole odobrenje i obezbede Mitniku kompjuter sa dokumentacijom vezanom za proces (1400 stranica optu�bi, deset gigabajta elektronskih dokaza), ali je sudija dobijao napade histerije kad god bi u istoj re�enici �uo re�i "Mitnik" i "kompjuter". U tom periodu armija Mitnikovih obo�avalaca po�inila je silne nepodop�tine na internetu prete�i "smakom sveta" i "holokaustom" ukoliko njihov idol odmah ne bude pu�ten na slobodu. Pomenimo (nepotvr�eno) podmetanje "logi�ke bombe" u ra�unare popularnog Yahooa, kao i upad na server De�jeg fonda Ujedinjenih nacija. A onda se po�etkom 1999. Mitnik nagodio sa sudijama i sklopio pogodbu koja mu je obezbedila izlazak na uslovnu slobodu kroz godinu dana.

KOMPJUTERSKI MOCART: Javnost je i dalje podeljena. Oni koji su Mitnika hvatali, sudili mu ili trpeli �tetu zbog njegovih "nesta�luka" tvrde da on nije nikakava cve�ka: "Mitnik je opasnost za dru�tvo, kriminalac bez ikakve samokontrole koji je na tu�e kompjutere nasrtao kao divljak. Be�ao je od zakona, la�no se predstavljao i, na kraju, dobio �ta je i tra�io." Po drugima, "vlast je paranoidna". Mnoge ubice i despoti patili su manje od Mitnika. On se od svog "rekreativnog hakeraja" nije obogatio, niti je postao lopov ili terorista. Banke ga nisu zanimale. Smatraju ga obi�nim radoznalim momkom koji voli tehnologiju a ne uni�tava je. Za sada je Mitnik �vrsto re�en da se resocijalizuje i dovr�i svoje akademsko obrazovanje. Po�to se kompjuteri danas ne koriste jo� jedino u vrti�ima, ostaje da se vidi za kakvu �e se �kolu opredeliti.

Ukoliko se, pak, ovaj kompjuterski "Mocart" lati starog "klavira", danas �e mu biti mnogo te�e da ponovi svoje nezaboravne podvige jer su i momci zadu�eni za sigurnost kompjuterskih sistema postali jako o�troumni. Farmeri i glodari danas prave ve�u �tetu ra�unarskim mre�ama nego hakeri. Jedan seljak iz Nju D�ersija je 1995. svojim bagerom precvikao opti�ki kabl i tako ostavio bez telefona 60% Njujorka, bostonski i va�ingtonski aerodrom. Ra�unari kompanija iz Silikonske doline izdr�avaju godi�nje na desetine hiljada hakerskih napada, ali ih je 1996. sve zajedno sa Interneta izbacio pacov koji je pregrizao magistralnu �icu. Iako se tu i tamo pojavi neka hakerska grupa koja tvrdi da "za pola sata ima da blokira pristup internetu u celoj Americi", mnogo vi�e istine ima u rezigniranim re�ima jednog zagri�enog Mitnikovog sledbenika: "Dao bih litar krvi, samo da mogu da �ivim u ranim osamdesetim godinama sa znanjem koje danas imam".

Galerija "slavnih"

D�on Drejper, ili Kapetan Kran�: �iva legenda iz ranih sedamdesetih koje �e se (ne)rado se�ati mnoge telefonske kompanije. Aktivan jo� od rane mladosti, posvetio se izu�avanju telefonskih govornica poku�avaju�i da natera aparat da mu vrati uba�ene nov�i�e (nakon obavljenog razgovora, naravno). Svetsku slavu stekao je koriste�i obi�nu pi�taljku od plastike, jednu od onih koje Kelogs stavlja kao de�iji poklon u kutije kukuruznih pahuljica. Kapetan Kran� je utvrdio da ako u pi�taljku dune u pravom trenutku, zvuk od 2600 herca omogu�ava besplatno telefoniranje, �ak i na drugi kontinent. Izgleda da je Drejper u pi�taljku duvao �e��e nego Armstrong u svoju trubu, zbog �ega je na kraju i uhap�en.

Robert Moris: U novembru 1988. godine, kao student kompjuterskih nauka sa Kornel univerziteta, pi�e eksperimentalni program "crv" (worm), koji je u stanju da se samorazmno�ava i �iri preko interneta koriste�i manjkavosti u Unix programima za razmenu elektronske po�te. Kako bi prikrio svoj pravi identitet, Moris je "ubrizgao" crva u mre�u koriste�i ra�unare MIT-a. Na svoje zaprepa��enje, Moris je ubrzo utvrdio da ni njegov program nije savr�en - umno�avao se i �irio brzinom mnogo ve�om od o�ekivane. Usled tako nastalog preoptere�enja, mnogi ra�unari u susedstvu su se jednostavno zablokirali ili postali "katatoni�ni". Kada je video �ta se de�ava, uspani�eni Moris je nazvao prijatelja sa Harvarda poku�avaju�i da na�e re�enje. Ubrzo su poslali anonimnu poruku savetuju�i ostale kako da osujete replikaciju i propagaciju crva kroz mre�u. Na�alost, kompjuterske veze su u tom trenutku ve� bile zagu�ene Morisovim programom, tako da se poruka do publike probila prekasno.

Nakon dvanaest sati, momci sa Berklija su uspeli, nezavisno od Morisa, da naprave efikasan recept kojim bi se �irenje crva moglo zaustaviti. Stanje je po�elo da se normalizuje tek kroz nekoliko dana, po�to uputstva zbog zagu�enih veza nisu mogla da prodru do hiljada korisnika koji su do tada ve� ispali iz sistema. Fokus javnosti postepeno se okretao ka onome ko je sve to zakuvao. Ime Roberta Morisa pojavilo se u "Njujork tajmsu" i pre nego �to je istraga okon�ana. Moris je, kona�no, optu�en za "zloupotrebu i prevaru upotrebom kompjutera" i osu�en na tri godine policijskog nadzora (sa tro�kovima), 400 sati komunalne slu�be i 10.000 dolara kazne. Sud je, ipak, bio milostiv: Moris je za samo jednu no� svojim galopiraju�i "crvom" iz sistema izbacio na hiljade vojnih, univerzitetskih i vladinih kompjutera, pri �emu su tro�kovi "oporavka" iznosili od 200 do 50.000 dolara po ra�unaru.

Kevin Paulsen ili Dark Dante: Proslavio se 1990. godine u�e��em u jednom nadmetanju na lokalnoj radio-stanici. Kako bi bio siguran da �e upravo on osvojiti nagradu rezervisanu za 102. slu�aoca koji se javi u program, upao je u sistem telefonske kompanije i preuzeo kontrolu nad svim telefonskim linijama radio-stanice. Kada je 101. slu�alac prekinuo vezu, Paulsen je blokirao naredne pozive... za sve, osim za sebe. Tako je osvojio zaslu�enu nagradu za koju se vredelo pomu�iti (por�e!). Telefonske kompanije bila su njegova opsesija: osim �to je neprestano zaskakivao njihov kompjuterski sistem, voleo je, sporta radi, da upada i u njihove kamionete koriste�i klasi�an provalni�ki alat. Me�utim, osu�en je za mnogo krupniju stvar - poku�aj kra�e spiska tajnih operacija iz kompjutera FBI-a i kra�u vojnih dokumenata.

Vladimir Levin: Diplomac Tehnolo�kog univerziteta u Sankt Peterburgu, vo�a autenti�no ruskog hakerskog ganga svetske reputacije. Koriste�i kompjuter na poslu, istresao je deset miliona dolara sa ra�una Citibanka. Uhapsio ga je Interpol na aerodromu Hitrou, 1995. godine.

Fajber Optik (opti�ko vlakno) ili Mark Abene: Osniva� hakerske grupe Majstori prevare inspirisao je i ohrabrio na stotine mladih Amerikanaca da "izu�avaju" tajne funkcionisanja nacionalne telefonije. Vlasti nisu imale mnogo razumevanja za njegov "pedago�ki" rad, pa su ga poslale u zatvor na godinu dana. Kazni je verovatno doprineo i globalni raspad nacionalnog telefonskog sistema, ba� na dan Martina Lutera. Po isteku kazne postao je pravi sajberpank-heroj: na prigodnoj proslavi u elitnom "Menhetn klubu" do�ekale su ga stotine obo�avalaca, uglavnom hakera i kompjuterskih zamlata. Odmah potom �tampa ga je proglasila za jednog od sto najpametnijih Njujor�ana.

Jon Johansen: Norve�ki tinejd�er koji je demontirao godinama osmi�ljavan sistem za�tite audio- i video-zapisa na DVD diskovima. Johansenov program (DeCSS), publikovan i na Internetu, omogu�ava �ak i laiku da sa DVD diskova skida digitalne kopije najnovijih filmskih hitova koje su potpuno identi�ne originalu. Ranije je monopol na programe za reprodukciju filmova imala industrija zabave i popularne elektronike, koja je u strahu od piraterije pod vrlo o�trim uslovima izdavala licence probranim softverskim ku�ama. Johansen je, kako sam ka�e, bio iznerviran �injenicom da za njegov Linux jo� nije napisan program za reprodukciju DVD filmova pa je odlu�io da ga sam napravi, prethodno rasturiv�i slo�eni sistem �ifrovanja video-zapisa. Sude�i po imenima kompanija koje su podnele tu�bu protiv njega (Sony, Universal, MGM, Warner Bros), izgleda da se Johansenu u ovom sudaru Davida i Golijata ne pi�e dobro.