Voz za Havaje

Jeste li ugasili pe�, proverili vrata fri�idera, spustili roletne, poravnali kvrgave ringle, isklju�ili bojler?...

Ne�ete ni primetiti, a va�e brojilo pokaza�e da ste potro�ili hiljadu kilovat-sati: "Za proizvodnju hiljadu kilovat-sati elektri�ne energije potrebno je hiljadu �esto kilograma uglja. To zna�i da za prose�nu mese�nu potro�nju kroz �ice u Va�em stanu pro�e koli�ina uglja koja odgovara te�ini jednog dobro uhranjenog bika." Aha! Svoju ku�u niste do�ivljavali kao lavirint kroz koji se probija ogroman bik simentalske pasmine, ali to tako jeste, tako nas u bro�uri posve�enoj �tednji struje u�i "Politika".

Najlak�e je misliti na ra�un i na to da li �e struju biti ise�ena poradi toga �to ra�un nije pla�en. Onaj ko ar�i kilovate du�an je da zamisli i ugljenokop sa pripadaju�im rudarima koji prebacuju normu, i kamiond�iju koji za skromnu nadnicu vozi ugalj kroz vrleti, i june koje radnici PKB-a celu godinu tove ne bi li dostiglo gabarit zbog kojeg �e jedva prolaziti kroz tesne kablove i mre�u visokog napona.

Neosve��eni potro�a�i ne bi znali da ka�u ni koliki bi bio voz koji bi prevezao ugalj potreban srpskim elektranama, ali zato su tu autori bro�ure: "Kompozicija koja bi prevezla tu koli�inu uglja bila bi duga�ka od Beograda do Havaja. [...] Mre�a kojom se struja prenosi do svake ku�e u Srbiji duga�ka je 140.000 kilometara. To je du�ina dovoljna da 3,5 puta opa�ete zemlju oko polutara."

Gra�aninu Srbije jeste najve�a �elja da teretnim vozom ode na Havaje i da �icama dalekovoda opasuje polutar, ali pre nego �to ga povedu na uzbudljivo putovanje autori strujnog bukvara vra�aju ga na mikroplan podse�aju�i ga �ta sve mo�e da dobije od jednog tri�avog kilovata: mo�e da u ekspres loncu pripremi ru�ak za �etiri osobe umerenog apetita; ko ne�e da mezeti mo�e da �ita (ako mo�e samo da izdr�i) �etrdeset sati pored no�ne lampe snage 25 W, a onaj kome nije do jela ni do kulture mo�e da sedne u svoj elektri�ni automobil i da se odveze deset kilometara; ko je rad da se zapere mo�e i to, na raspolaganju mu je trideset litara vode zagrejane na 37 stepeni, taman malo iznad telesne temperature - Srbina koji nema grip; taj isti kilovat omogu�uje stotinu sati igranja mini-�eleznicom, dovoljan je da napravite hiljadu kopija formata A-4, ako samo imate ma�inu za kopiranje, a ako ste vlasnik bor-ma�ine mo�ete izbu�iti tri stotine rupa u betonu (�to �e nam u obnovi i te kako dobro do�i). Da ne zaboravimo: jedan kilovat dovoljan je da elektri�ni ure�aj pomuze deset krava...

U odeljku "Za�to treba �tedeti" obja�njeno je da se tako �titi �ovekova sredina, �tednjom se pobolj�ava ionako pobolj�an spoljnotrgovinski bilans zemlje, produ�ava se vek doma�im resursima koji dodu�e nisu mali, nisu mali, triput ratovali, ali koji treba da slu�e i budu�im nara�tajima... Najve�a �elja "Elektrodistibucije" jeste pove�anje standarda stanovni�tva: izdaci za energiju ima da se smanje, stanovni�tvo mora do�i do boljeg �ivota, a "Elektrodistribuciji" kako bude.

Na� najstariji dnevni list objasni�e vam da ni�ta ne tro�i toliko struje kao grejna tela, pogotovo kad su uklju�ena, i to na na trojku ili peticu. Usled sklonosti na�eg �oveka da grejna tela aktivira zimi, kad je mre�a ionako optere�ena, kao i zbog roletni koje stanovni�tvo ni no�u ne spu�ta, iz ku�a svake no�i na ulicu i u dvori�ta odlaze kilovati i kilovati - propadaju nam kilometri vo�nje elektri�nim automobilom, be�e nam bikovi te�ki tonu i po, migolje nam se rupe neizbu�ene bor-ma�inom...

Iskrivljeni poklopci na �erpama i loncima svakodnevno tla�e struju odnose�i dragoceno vreme doma�icama. Ko od nas nije imao rernu �ija vrata ne dihtuju? Sve su to popri�ta na�eg nesvesnog ali svakodnevnog rasipni�tva, da i ne govorimo o grbavim i iskrivljenim ringlama koje su �amar i estetici i �tednji a koje mo�ete videti u svakoj srpskoj kujni: kad na takvu ringlu metnete tiganj �ije je dno tako�e neravno, na spravljanje kajgane mo�e vam oti�i �itavo prepodne, pri �emu se nesolidna konstrukcija mo�e svakog trena prevrnuti i spomo�u vreloga ulja izazvati opekotine tre�eg stepena...

"Pravilno i ekonomi�no peglate ako po�nete sa komadima ve�a kojima treba ni�a temperatura."

Tako bukvar ka�e. Kad se peglanje zavr�i i pegla isklju�i iz elektri�ne mre�e (kroz koju, ne zaboravimo, baulja grlo nagra�eno na Novosadskom sajmu), dno pegle mo�ete priljubiti uz stomak nekome od va�ih uku�ana ako u tom trenutku ima gr�eve...

Pegla guta kilovate dok sla�em ono �to sam ispeglao, ili dok fajtam ono �to �u tek da peglam, i tu ne mogu ni�ta, ali u doma�instvima koja imaju vi�e �lanova nego moje peglanje ne bi smelo biti individualan �in: porodi�ni lanac podrazumevao bi osobu koja samo fajta, drugu koja dodaje ve� glavnopeglaju�em; tre�i �lan obitelji sla�e ispeglane stvari, �etvrti ih odnosi prema ormaru, ali ne otvara vrata ormara dok sav ve� nije ispeglan - za�to da deo toplote ulazi u �ifonjer a da iz �ifonjera dvadeset puta �ikne ustajala hladno�a i vonj naftalina?

Bro�ura "Uklju�ite se" u�i nas i kako da peremo ve�: "Ma�ina za pranje ve�a treba da pere samo kad je puna. Ponekad mo�ete da presko�ite pretpranje i jedno ispiranje, pa �ete tako istim kvalitetom pranja u�tedeti energiju, vodu, pra�ak za pranje i dragoceno vreme." Istovetna je poduka o ma�ini za sudove: uklju�uje se samo kad je krcata, i kad su sudovi dobrano prljavi, su�enje posu�a se nipo�to ne preporu�uje jer �e se sudovi i tako kad-tad osu�iti...

�to nas navodi i na druge inovacije: grupnim porodi�nim tu�iranjem izbeglo bi se �ekanje na red, la�ni stid bio bi pobe�en, uku�ani bi se svi zajedno tiskali u kadi i poturali pod tanu�an mlaz mlake vode (koja je mnogo zdravija); jedni bi se sapunali, drugi utrljavali �ampon u kosu, tre�i se ispirali... Posle kupanja nema brisanja - pre ili kasnije i pe�kir tra�i pranje, mo�da i peglanje, �to vas ubacuje u novi za�arani krug potro�nje.

"Politika" nas upozorava i na prekomerno otvaranje vrata firi�idera: "Pre�esto i predugo otvaranje ure�aja za hla�enje izaziva gubitak ohla�enog vazduha i rasipanje energije." Dakle? Kad je nabavljeno sve �to ide u fri�ider, vrata se na komandu ku�nog staroste otvaraju, po unapred utvr�enoj koreografiji jedni uzimaju iz fri�idera sve �to �e te sedmice biti pojedeno, drugi najve�om mogu�om brzinom ubacuju nove namirnice na upra�njena mesta... Deluje �a�avo, ali pomislite koliko je fri�idera u igri, koliki su nacionalni gubici dosad nastali samo zato �to razni bumbari tokom no�i sto puta otvaraju fri�ider da bi svaki put uzeli kri�ku sira, par�e pra�ke �unke ili sladoled...

�tednja je majka �uvarnosti i bro�uru o struji trebalo bi da ima svaki na� gra�anin. Moj primerak stoji na raspolaganju svima koji mi se obrate: elektri�ni automobil mi je u kvaru i jedva �ekam da napravim hiljadu kopija. Ako mi se niko ne obrati, odoh da bu�im rupe u betonu. Tako mi voza za Havaje.