Od�ak

U de�jim zavaravalicama kroz od�ak rode spu�taju bebe, Deda Mraz poklone, a Zli vuk poku�ava da se dokopa tri praseta. Ovo nisu razlozi �to od�ak ima slo�enije zna�enje od kanala kroz koji se odvodi dim. Ognji�te je u svim kulturama iznad i ispod druge paralele centar ku�e. �esto je to i na samom polutaru. Posledi�no je od�ak centralna i ujedno najvi�a ta�ka ku�e. Ove dve �injenice proisti�u iz funkcije, ali se ne mogu tuma�iti izvan ritualnog zna�enja vatre. Njeno odr�avanje je jedna od osnovnih radnji koja je uslovila udru�ivanje, podele ne socijalne grupe i polo�aj polova u njima. Vatra je oduvek bila posao �ene. Ako ju je mu�karac lovio po paljevinama, �ene su je odr�ale.

Od�ak ili dimnjak je jedan od znakova napredovanja civilizacije i svakako prvi znak zdravog stanovanja. U etnografskoj perspektivi dim sa ognji�ta je slobodno tra�io put ka spolja. Podignuta �indra na drvenim ku�ama po Srbiji, otvor izme�u liski kamena u Kotaru ili razmaknuti kameni blokovi dalmatinske "Bunje" bili su dovoljni za odvo�enje dima, ali se na svom putu do njih on razvla�io po prostoriji gu�e�i stanare i garave�i stvari. Me�utim, u gradovima, posebno onim utvr�enim, ognji�te je bilo izvor najve�ih nesre�a. Iskustva velikih po�ara u kojima su izgoreli London 1666. i �ikago 1871. godine su polo�aj ognji�ta i "vo�enje dimnjaka" fiksirali u va�an deo graditeljskog zanata. Iskustvo sa po�arom staro je koliko i grad. U Dubrovniku, "po�to se niko ne mo�e oduprijeti bo�anskim odlukama, buknuo je po�ar... hiljadu dvije stotine devedeset i �este, indukcije devete, u �etvrtak no�u, dana 16. mjeseca avgusta", iako se statutom iz 1272. godine, izme�u ostalog, propisuje da "onaj koji bi izme�u sebe i svoga susjeda imao pregradni zid od dasaka ne smije izgraditi kru�nu pe�".

Pogu��avanjem gradova, izgradnjom vi�espratnih zgrada stvoreni su i strogi propisi o lo�enju vatre, gra�enju dimnjaka i njihovom polo�aju. Dimnjak je tako mahom izgubio svoju centralnu poziciju, ali je dobio vi�e korisnika. Tri do �etiri prostorije mogle su se priklju�iti na isti dimnjak. �irenjem urbane geografije dimnjak je postao jedno od va�nih obele�ja civilizacije i, istovremeno, jedan od prvih tehni�kih elemenata arhitekture. Mnogi studenti su izgubili pravo na �kolovanje ne mogav�i da se izbore sa malim brojem prostornih pravila koja su proisticala iz na�ina konstruisanja slo�enih dimnja�kih "baterija". U ograni�eni volumen dimnja�kog stuba, odre�enog dimenzijama opeka i brojem korisnika, treba slo�iti kanale tako da se kod svakog korisnika, na svakom spratu pojave na istom mestu, pri tom po�tuju�i sva protivpo�arna pravila. Lomljenje, svo�enje i naizmeni�no postavljanje kanala jednog iznad drugog je kolokvijalna ve�ba �ija je dra� otkrivanje veze izme�u prostorne kombinatorike i funkcije.

I u praksi je dimnjak mesto kombinatorike. Ku�a bez dobrog dimnjaka ne opstaje, pa se na njemu upra�njavaju sitne pakosti i ra��i��avaju ra�uni izme�u graditelja, arhitekata i vlasnika ku�a. Starim trikom sa u krst rase�enim �e�irom sveti se doma�inu koji se zamerio zidarima. �e�ir se u potaji ugradi u dimnjak tako da prepre�i kanal i prakti�no ga izbaci iz upotrebe. Bez "cuga" dim se vra�a u prostoriju, a �ule kojim se provera kanal spu�teno odozgo lako prolazi nani�e.

Me�utim, zna�enje vatre i zlo iskustvo sa njom uslovili su da dimnjak istovremeno postane i jedan od najzna�ajnijih ekspresivnih elemenata arhitekture. Dimnjaci i njihove kape odlike su lokalnog graditeljstva pa i celih urbanih konglomerata. U Dalmaciji su one bogato ukra�ene, sli�no venecijanskim, dok su u Be�u i Londonu to mo�ne i gole zidine. Uslo�njavanje "dimnja�kih kapa" bilo je u funkciji borbe sa vetrom i cugom, ali su one i bajale protiv po�ara. Temu su preuzeli arhitekti ovog veka, stvaraju�i od njih nezaboravne prostorne etide. Me�u njima se izdvaja lucidni graditelj �panskog art-nuveau Antonio Gaudi, �ije ku�e krasi fantasti�ni krovni pejza� ispunjen formama dimnjaka nalik na toteme i hramove - za�titnike doma i �uvare vatre.

Danas je to sve manje-vi�e zastarelo. Klasi�ne dimnjake zamenili su kompaktni sistemi od betonskih blokova koji garantuju laku monta�u, efikasno odvo�enje dima i racionalno kori��enje prostora. Uz to, tradicionalna lo�i�ta te�ko da bi zagrejala prostorije u visokim zgradama. Centralne toplane, gradske i lokalne, stavile su dimnjak u drugi red - mesto za priklju�enje rezervnog lo�i�ta. U slu�aju rata, za ne daj bo�e i ako do�e do elementarne nepogode. Ali, ko u to veruje. Miroljubiva politika, ruku pod ruku sa ateizmom, u�inili su da je i taj recidiv starog dimnjaka bio eliminisan u doma�oj radinosti. Ni u jednom od novih naselja dimnjaci ne rade. Na njihov ra�un su pro�irene sobe, u njih su priklju�ene druge ma�ine i ure�aji, ili nikada nisu ni bili napravljeni. U planovima, me�utim, postoje. Ispada da se doma�a radinost poigrala sa sistemom kao i onaj zidar s neljubaznim gazdom. Nije se jedino znalo da �e u me�uvremenu gazda budza�to prodati stanove zidarima. Tako je ra�un namiren. Svako je svakog prevario i svako je u�ario. Ra�uni su naoko podmireni, jedino �to je logika sasvim izgubljena. Kad do�e zima, od�ak se uka�e kao dobra potvrda ove tvrdnje.