Doma�a strip scena

I ovde je svet

Strip se nalazi na margini margine percepcije ovda�nje "kulturne javnosti", duboko u andergraundu, gde uprkos svemu vri kao u ko�nici, i gde upravo stasava najmla�a generacija strip autora koji �e biti poznatiji i priznatiji u svetu nego kod ku�e

Kada je pre par godina najugledniji ameri�ki �asopis za teoriju stripa The comics journal napisao da je "Beograd definitivno centar strip umetnosti Isto�ne Evrope", na to ovde niko nije obra�ao pa�nju, sem u malim krugovima posve�enika koji rade daleko od interesovanja izdava�a, medija i institucija. Strip se nalazi na margini margine percepcije ovda�nje "kulturne javnosti", duboko u andergraundu, gde uprkos svemu vri kao u ko�nici, i gde upravo stasava najmla�a generacija strip autora koja �e biti poznatija i priznatija u svetu nego kod ku�e.

Zoran Janjetov, �eljko Pahek, Dragan Lazarevi�, Bojan �uki�, Rajko Milo�evi� Gera, Branislav Bane Kerac i drugi danas etablirani autori stasali sredinom osamdesetih objavljuju svoje albume kod najuglednijih izdava�a �irom sveta. Sa�a Rakezi� pod firmom Aleksandar Zograf, jedan od reprezentativnih ovda�njih autora stasalih u te�kim devedesetim, lak�e objavljuje svoje albume u Americi, Engleskoj, Italiji, Nema�koj, �paniji, Francuskoj i Brazilu nego ovde. U nedavno objavljenoj knjizi u Francuskoj, prestonici evropskog stripa, Comics 2000, zbirci pri�a bez re�i na 2000 strana, pored Zografa i drugih svetski relevantnih autora nalaze se i table Grabovskog, Danila Milo�eva Wostoka i dvadesetogodi�njeg Sa�e Mihajlovi�a. Vitalnost ovda�nje strip scene je - neobja�njiva!

PUBLIKA: Da posle propasti velikih ovda�njih strip izdava�a, usled bede i ratova, strip nije izgubio svoju publiku i po�tovaoce, jasno je �ak i pri letimi�nom pogledu na rafove ovda�njih knji�ara i na sve brojnije tezge preprodavaca stripova na Zelenom vencu i kojekude, na kojima se mo�e na�i skoro sve �to je kod nas ikad objavljeno. O njegovoj pozicioniranosti najbolje govori i simptomati�no prisustvo pirata sa istan�anim ukusom i dobrim sluhom za tr�i�te, poput "Dark Housa", zahvaljuju�i kojima se i ovde mogu na�i veliki stripovi majstora poput Mebijusa, Milera, Ribere, Hermana ili Manare. Regularnim izdavanjem stripova, koji je za ovda�nje prilike naravno skup sport, bez obzira na potencijalno veliko tr�i�te, bavi se tek par izdava�kih ku�a. Politikin Zabavnik nastavio je da izdaje albume Asteriksa i Tali�nog Toma, sara�uju�i sa ovda�njim crta�ima koji ga ilustruju, dok je "Komuna" posustala sa izdavanjem stripova Huga Prata. "Marketprint" iz Novog Sada je pre par meseci, posle osmogodi�nje pauze, nastavio sa izdavanjem Stripoteke, ovda�nje kultne strip revije, na kojoj su odrastale i opismenjavale se ovda�nje (k)iks generacije. Zahvaljuju�i "Horusu" izloge novinskih kioska opet krase dragi likovi Zagora, Komandanta Marka i Martija Misterije. I to bi bilo sve. Nijedna izdava�ka ku�a ne objavljuje stripove doma�ih autora.

AUTORI: Doma�om strip scenom se, uprkos svemu, kako to obi�no i biva, bave samo entuzijasti, izdaju�i strip-fanzine i autorska izdanja (Striper Radovana Popovi�a, D�er Fajls Biskopa Reks, Kuhinja, Smog...), a na internetu se pojavljuju odli�ni informativni i edukativni sajtovi njoj posve�eni - novosadske Strip vesti (www.unovomsadu.com/strip), beogradski Cyber Rex, (www.cyberrex.org/strip), projekat Rastko (www.rastko.org.yu/strip). Posebno va�na stvar za doma�u strip scenu jeste status koji strip ima na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, najvi�e zahvaljuju�i entuzijazmu i posve�enosti profesora Rastka �iri�a, koji ga je uvrstio u program predmeta Ilustracije koji predaje. Naravno, za doma�e autore situacija je te�ka, i sve dobro �to se de�ava povodom stripa svodi se na pojedina�ne gestove i iskorake, koji koliko-toliko prave ambijent za formiranje talenata, ali ne i za njihovu afirmaciju. Priznanja dolaze spolja.

"Sa po�etkom ratova gase se strip revije, i najmla�i strip autori iz nu�de pokre�u mnoge fanzine, samizdate, u kojima objavljuju svoje stripove, koji izlaze kada autori skupe novac, a istovremeno �alju svoje radove na adrese izdava�a iz sveta. S jedne strane nisu limitirani nikakvim komercijalnim zahtevima, a njihovo objavljivanje u svetskim avangardnim strip revijama dokazuje da se njihovi radovi visoko kotiraju u svetskim okvirima. Izdava�i stranih strip revija im te revije (koje verovatno nikad ne bi kupili) �alju, �to im omogu�ava da prate aktuelne trendove na svetskoj sceni i oboga�uju svoju vizuelnu elokventnost", ka�e za Vreme Sa�a Rakezi�, i dodaje da i pored u�asno te�ke situacije i nemogu�nosti objavljivanja kod nas, usled nedostatka interesovanja i novca, vitalnost i kvalitet ovda�nje strip scene mo�e da se objasni samo uro�enom "�icom" za strip. Neke druge nacije, kao Ma�ari npr., ulagali su ogroman trud i novac u strip i rezultati su bili nikakvi. Ovde su od 30-ih godina, od kada se strip za�eo u nas, i pored velikih problema, politi�ke i finansijske prirode, uvek postojali autori relevantni u svetskim okvirima."

Poslednja potvrda ovoga o �emu pri�a Sa�a Rakezi� sti�e sa nedavno zavr�enog Festivala stripa u Angulemeu, u Francuskoj, najve�em te vrste u svetu.

ANGULEME 2000: Jedna od prate�ih manifestacija Festivala bila je zapa�ena izlo�ba autora stripa sa prostora biv�e Jugoslavije, organizovana zalaganjem Aleksandra Mani�a, �an Mark Tevnea, direktora angulemskog festivala, i jednog od najve�ih �ivih strip autora, ro�enog Beogra�anina Enesa Bilalovi�a, poznatijeg pod imenom Enki Bilal. Izlo�ba radova pedeset uglavnom mla�ih autora iz pet zemalja (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Srbija, Makedonija), koju je muzi�ki propratio d�ez pijanista Bojan Zulfikarpa�i�, odr�ana je pod nazivom "1h59", koji je izlo�bi dao Bilal, upozoravaju�i da je razdaljina do biv�e Jugoslavije tek dva sata leta (du�ina trajanja leta Pariz-Skoplje), a ne sto godina, kako se mo�e u�initi, i da je minut do dvanaest da se kona�no obrati pa�nja na ono vredno �to dolazi sa Balkana. Koliko je ova izlo�ba bila umesna govori i podatak da su va�ne festivalske nagrade oti�le u ruke dva izlo�ena autora. Nagradu za najbolji strani album, i nagradu za najbolji album sa dokumentarnom tematikom "France Info", dobila je Hrvatica Helena Klako�ar za album Passage en douce (Mrtvo more), koji govori o njenom odlasku brodom iz Hrvatske nakon izbijanja rata 1991. godine, sa mu�em i dvogodi�njom k�erkom. Album opisuje njihovo dvogodi�nje lutanje katamaranom po Jadranskom, Jonskom i Egejskom moru.

TO�KOVI: Za nas najlep�a vest sa festivala je da je na konkursu "Bedecouvertes" koji je za mlade, neafirmisane autore, povodom tridesetogodi�njice postojanja, organizovao ugledni francuski izdava� Glenat, u konkurenciji preko 400 radova, prvu nagradu dobio strip To�ak Dra�ena Kova�evi�a ura�en po istoimenoj SF noveli Gorana Skrobonje, prvoj u postoje�oj tetralogiji, u adaptaciji Vladimira Vesovi�a. Radnja stripa je sme�tena u imaginarni pseudosrednjovekovni svet Arkam, u koji zbog ubistva neverne mu �ene, posle ka�njavanja specijalnom metodom pod nazivom To�ak dospeva duh glavnog junaka Alfreda �estera otelotvoruju�i se u liku mlade princeze mo�nog kraljevstva. Siguran crte�, postapokalipti�ni bilalovski kolorit, zahvalan pseudomitski obrazac pri�e i definisan senizibiltet nagove�tavaju velikog autora. Zanimljivo je da je strip To�ak zapravo diplomski rad Dra�ena Kova�evi�a (1974), koji je pro�le godine diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu - odsek Primenjena grafika.

Originalne table iz stripa To�ak trenutno su izlo�ene u Muzeju primenjene umetnostu u Beogradu u okviru ina�e tradicionalne izlo�be diplomskih radova studenata Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Kako za "Vreme" ka�e profesor Rastko �iri�, interesovanje za strip je veliko, naro�ito kod generacija koje dolaze. "Na izlo�bi u Angulemeu nije bilo, na primer, Milana Pavlovi�a Mr. Stocce i mnogih ovda�njih va�nih autora, �to samo govori o visokom kvalitetu na�e strip scene, koja se ne iscrpljuje sa desetak izlo�enih autora", ka�e �iri�, napominju�i da oni ovde sara�uju sa malobrojnim �asopisima kao Politikinim Zabavnikom i Striperom, i u�estvuju na stranim strip konkursima, odakle im i dolazi potvrda njihovog kvaliteta. �iri� sprema i strip album koji �e sa�injavati zadatak-radovi studenata FPU-a, od kojih su mnogi danas nosioci strane i doma�e strip scene.

Pored nov�ane nagrade, prvonagra�eni To�ak �e se pojaviti i u luksuznom izdanju Glenata, �ime �e se Dra�en Kova�evi� uklju�iti u sve ve�i broj ovda�njih strip crta�a koji svoje albume objavljuju kod presti�nih svetskih izdava�a. Pored Kova�evi�a, zahvaljuju�i izlo�bi, ugovor sa stranim izdava�ima potpisao je i Aleksa Gaji�, tako�e diplomac FPU-a, tako da �e ovda�nji �itaoci morati u Pariz da kupe francuske albume svojih sugra�ana. Red bi bio da im se pomogne i ne smeta da uspeju i u svojoj zemlji. Upu�eniji u situaciju na svetskoj strip sceni ka�u da slede�a velika stvar dolazi odavde. Tek da se zna.

Dra�en Kova�evi�

Katastrofalna situacija