Domaća strip scena

I ovde je svet

Strip se nalazi na margini margine percepcije ovdašnje "kulturne javnosti", duboko u andergraundu, gde uprkos svemu vri kao u košnici, i gde upravo stasava najmlađa generacija strip autora koji že biti poznatiji i priznatiji u svetu nego kod kuće

Kada je pre par godina najugledniji američki časopis za teoriju stripa The comics journal napisao da je "Beograd definitivno centar strip umetnosti Istočne Evrope", na to ovde niko nije obraćao pažnju, sem u malim krugovima posvećenika koji rade daleko od interesovanja izdavača, medija i institucija. Strip se nalazi na margini margine percepcije ovdašnje "kulturne javnosti", duboko u andergraundu, gde uprkos svemu vri kao u košnici, i gde upravo stasava najmlađa generacija strip autora koja će biti poznatija i priznatija u svetu nego kod kuće.

Zoran Janjetov, Željko Pahek, Dragan Lazarević, Bojan Đukić, Rajko Milošević Gera, Branislav Bane Kerac i drugi danas etablirani autori stasali sredinom osamdesetih objavljuju svoje albume kod najuglednijih izdavača širom sveta. Saša Rakezić pod firmom Aleksandar Zograf, jedan od reprezentativnih ovdašnjih autora stasalih u teškim devedesetim, lakše objavljuje svoje albume u Americi, Engleskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Francuskoj i Brazilu nego ovde. U nedavno objavljenoj knjizi u Francuskoj, prestonici evropskog stripa, Comics 2000, zbirci priča bez reči na 2000 strana, pored Zografa i drugih svetski relevantnih autora nalaze se i table Grabovskog, Danila Miloševa Wostoka i dvadesetogodišnjeg Saše Mihajlovića. Vitalnost ovdašnje strip scene je - neobjašnjiva!

PUBLIKA: Da posle propasti velikih ovdašnjih strip izdavača, usled bede i ratova, strip nije izgubio svoju publiku i poštovaoce, jasno je čak i pri letimičnom pogledu na rafove ovdašnjih knjižara i na sve brojnije tezge preprodavaca stripova na Zelenom vencu i kojekude, na kojima se može naći skoro sve što je kod nas ikad objavljeno. O njegovoj pozicioniranosti najbolje govori i simptomatično prisustvo pirata sa istančanim ukusom i dobrim sluhom za tržište, poput "Dark Housa", zahvaljujući kojima se i ovde mogu naći veliki stripovi majstora poput Mebijusa, Milera, Ribere, Hermana ili Manare. Regularnim izdavanjem stripova, koji je za ovdašnje prilike naravno skup sport, bez obzira na potencijalno veliko tržište, bavi se tek par izdavačkih kuća. Politikin Zabavnik nastavio je da izdaje albume Asteriksa i Taličnog Toma, sarađujući sa ovdašnjim crtačima koji ga ilustruju, dok je "Komuna" posustala sa izdavanjem stripova Huga Prata. "Marketprint" iz Novog Sada je pre par meseci, posle osmogodišnje pauze, nastavio sa izdavanjem Stripoteke, ovdašnje kultne strip revije, na kojoj su odrastale i opismenjavale se ovdašnje (k)iks generacije. Zahvaljujući "Horusu" izloge novinskih kioska opet krase dragi likovi Zagora, Komandanta Marka i Martija Misterije. I to bi bilo sve. Nijedna izdavačka kuća ne objavljuje stripove domaćih autora.

AUTORI: Domaćom strip scenom se, uprkos svemu, kako to obično i biva, bave samo entuzijasti, izdajući strip-fanzine i autorska izdanja (Striper Radovana Popovića, Džer Fajls Biskopa Reks, Kuhinja, Smog...), a na internetu se pojavljuju odlični informativni i edukativni sajtovi njoj posvećeni - novosadske Strip vesti (www.unovomsadu.com/strip), beogradski Cyber Rex, (www.cyberrex.org/strip), projekat Rastko (www.rastko.org.yu/strip). Posebno važna stvar za domaću strip scenu jeste status koji strip ima na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, najviše zahvaljujući entuzijazmu i posvećenosti profesora Rastka Ćirića, koji ga je uvrstio u program predmeta Ilustracije koji predaje. Naravno, za domaće autore situacija je teška, i sve dobro što se dešava povodom stripa svodi se na pojedinačne gestove i iskorake, koji koliko-toliko prave ambijent za formiranje talenata, ali ne i za njihovu afirmaciju. Priznanja dolaze spolja.

"Sa početkom ratova gase se strip revije, i najmlađi strip autori iz nužde pokreću mnoge fanzine, samizdate, u kojima objavljuju svoje stripove, koji izlaze kada autori skupe novac, a istovremeno šalju svoje radove na adrese izdavača iz sveta. S jedne strane nisu limitirani nikakvim komercijalnim zahtevima, a njihovo objavljivanje u svetskim avangardnim strip revijama dokazuje da se njihovi radovi visoko kotiraju u svetskim okvirima. Izdavači stranih strip revija im te revije (koje verovatno nikad ne bi kupili) šalju, što im omogućava da prate aktuelne trendove na svetskoj sceni i obogaćuju svoju vizuelnu elokventnost", kaže za Vreme Saša Rakezić, i dodaje da i pored užasno teške situacije i nemogućnosti objavljivanja kod nas, usled nedostatka interesovanja i novca, vitalnost i kvalitet ovdašnje strip scene može da se objasni samo urođenom "žicom" za strip. Neke druge nacije, kao Mađari npr., ulagali su ogroman trud i novac u strip i rezultati su bili nikakvi. Ovde su od 30-ih godina, od kada se strip začeo u nas, i pored velikih problema, političke i finansijske prirode, uvek postojali autori relevantni u svetskim okvirima."

Poslednja potvrda ovoga o čemu priča Saša Rakezić stiže sa nedavno završenog Festivala stripa u Angulemeu, u Francuskoj, najvećem te vrste u svetu.

ANGULEME 2000: Jedna od pratećih manifestacija Festivala bila je zapažena izložba autora stripa sa prostora bivše Jugoslavije, organizovana zalaganjem Aleksandra Manića, Žan Mark Tevnea, direktora angulemskog festivala, i jednog od najvećih živih strip autora, rođenog Beograđanina Enesa Bilalovića, poznatijeg pod imenom Enki Bilal. Izložba radova pedeset uglavnom mlađih autora iz pet zemalja (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Srbija, Makedonija), koju je muzički propratio džez pijanista Bojan Zulfikarpašić, održana je pod nazivom "1h59", koji je izložbi dao Bilal, upozoravajući da je razdaljina do bivše Jugoslavije tek dva sata leta (dužina trajanja leta Pariz-Skoplje), a ne sto godina, kako se može učiniti, i da je minut do dvanaest da se konačno obrati pažnja na ono vredno što dolazi sa Balkana. Koliko je ova izložba bila umesna govori i podatak da su važne festivalske nagrade otišle u ruke dva izložena autora. Nagradu za najbolji strani album, i nagradu za najbolji album sa dokumentarnom tematikom "France Info", dobila je Hrvatica Helena Klakočar za album Passage en douce (Mrtvo more), koji govori o njenom odlasku brodom iz Hrvatske nakon izbijanja rata 1991. godine, sa mužem i dvogodišnjom kćerkom. Album opisuje njihovo dvogodišnje lutanje katamaranom po Jadranskom, Jonskom i Egejskom moru.

TOČKOVI: Za nas najlepša vest sa festivala je da je na konkursu "Bedecouvertes" koji je za mlade, neafirmisane autore, povodom tridesetogodišnjice postojanja, organizovao ugledni francuski izdavač Glenat, u konkurenciji preko 400 radova, prvu nagradu dobio strip Točak Dražena Kovačevića urađen po istoimenoj SF noveli Gorana Skrobonje, prvoj u postojećoj tetralogiji, u adaptaciji Vladimira Vesovića. Radnja stripa je smeštena u imaginarni pseudosrednjovekovni svet Arkam, u koji zbog ubistva neverne mu žene, posle kažnjavanja specijalnom metodom pod nazivom Točak dospeva duh glavnog junaka Alfreda Čestera otelotvorujući se u liku mlade princeze moćnog kraljevstva. Siguran crtež, postapokaliptični bilalovski kolorit, zahvalan pseudomitski obrazac priče i definisan senizibiltet nagoveštavaju velikog autora. Zanimljivo je da je strip Točak zapravo diplomski rad Dražena Kovačevića (1974), koji je prošle godine diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu - odsek Primenjena grafika.

Originalne table iz stripa Točak trenutno su izložene u Muzeju primenjene umetnostu u Beogradu u okviru inače tradicionalne izložbe diplomskih radova studenata Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Kako za "Vreme" kaže profesor Rastko Ćirić, interesovanje za strip je veliko, naročito kod generacija koje dolaze. "Na izložbi u Angulemeu nije bilo, na primer, Milana Pavlovića Mr. Stocce i mnogih ovdašnjih važnih autora, što samo govori o visokom kvalitetu naše strip scene, koja se ne iscrpljuje sa desetak izloženih autora", kaže Ćirić, napominjući da oni ovde sarađuju sa malobrojnim časopisima kao Politikinim Zabavnikom i Striperom, i učestvuju na stranim strip konkursima, odakle im i dolazi potvrda njihovog kvaliteta. Ćirić sprema i strip album koji će sačinjavati zadatak-radovi studenata FPU-a, od kojih su mnogi danas nosioci strane i domaće strip scene.

Pored novčane nagrade, prvonagrađeni Točak će se pojaviti i u luksuznom izdanju Glenata, čime će se Dražen Kovačević uključiti u sve veći broj ovdašnjih strip crtača koji svoje albume objavljuju kod prestižnih svetskih izdavača. Pored Kovačevića, zahvaljujući izložbi, ugovor sa stranim izdavačima potpisao je i Aleksa Gajić, takođe diplomac FPU-a, tako da će ovdašnji čitaoci morati u Pariz da kupe francuske albume svojih sugrađana. Red bi bio da im se pomogne i ne smeta da uspeju i u svojoj zemlji. Upućeniji u situaciju na svetskoj strip sceni kažu da sledeća velika stvar dolazi odavde. Tek da se zna.

Dražen Kovačević

Katastrofalna situacija