Amerika

Hilari kao Elenora

Da li je Amerika umorna od Klintonovih

Ovog vikenda je u Njujorku počeo do sada neviđeni političko-medijski spektakl koji je uživo prenosilo nekoliko vodećih televizijskih kuća: Hilari Rodam Klinton je i zvanično obnarodovala da će se kandidovati za senatora države Njujork. Na bini pored prve dame stajao je, naravno, predsednik SAD Bil Klinton, njihova ćerka Čelsi, mnoga poznata imena iz sveta politike i šou biznisa.

Predstavljajući svoju potencijalnu naslednicu, senator Petrik Mojnihen, legenda liberalne Amerike, rekao je da bi Hilari mogla da nasledi Elinor Ruzvelt, koja je uživala veliki ugled i popularnost i u SAD, ali i u svetu.

Posle višemesečne "kampanje slušanja" (Hilari je htela da čuje koje probleme građani države Njujork smatraju najvažnijim) konačno je i pretendentkinja za Senat izložila svoju platformu: predstavila se kao "novi demokrata" koji smatra da vlada nije ni uzrok, ali ni rešenje svih nacionalnih problema. Ona je akcenat stavila na ličnu odgovornost svakog građanina, naglasivši da će se, ako bude izabrana za senatora, najviše zalagati da se popravi stanje u obrazovanju, socijalnoj zaštiti, da se smanje porezi roditeljima koji školuju decu na univerzitetu, da se podignu minimalne nadnice. Iz njenog izbornog štaba poručuju da je "desnica u Americi protiv Hilari zato što će se ona boriti za prava radničkih porodica u Njujorku".

Posle političkog dela govora usledio je 18-minutni reklamni video koji je trebalo da predstavi Hilari Rodam Klinton kao izuzetnu ličnost, "koja je bila zvezda i pre nego što je ušla u Belu kuću": najbolji student generacije na Velsli koledžu, jedan od sto najboljih američkih advokata, veliki borac za dečja prava, uspešna prva dama Arkanzasa i prva dama SAD. Poznanici i prijatelji pohvalili su njene kulinarske veštine, još više njen smisao za humor. Hilari je rekla da je izuzetno srećna i ponosna što ima

takvu ćerku, a predsednik SAD je rekao da je siguran da će Hilari biti sjajan senator.

Bila je to zvanična uvertira u političku trku koja traje već gotovo godinu dana: u međuvremenu, prva dama Amerike je prvi put u istoriji još za mandata svog muža promenila adresu - da bi mogla da se kandiduje za senatora države Njujork, neophodno je da u toj državi ima i mesto boravka. Bilo je dovoljno da taj papir ima samo 24 časa pre izbora, ali Hilari je već napustila Belu kuću i preselila se u luksuznu vilu u Čapakvi, predgrađe Njujorka. Najnovije ankete kažu da Hilari neznatno zaostaje za gradonačelnikom Njujorka Đulijanijem (45 odsto birača bi svoj glas dalo njemu, dok je 42 odsto za Hilari). Pre godinu dana, u jeku skandala Luinski, Hilari Klinton je daleko bolje stajala u anketama. Analitičari kažu da su je žene izrazito podržavale: ne samo zbog porodične drame, već i zato što su mlađe zaposlene žene želele da još jedna žena uđe u Senat. Želele su da jedna pametna žena, posle privatnih trauma, profesionalno trijumfuje.

POLJUBAC SMRTI: Hilari Klinton je, ocenjuju neki sada, izabrala pogrešnu taktiku: suviše je dugo "slušala" šta birači misle, nije se izjašnjavala o nekim vrućim političkim temama, nije jasno povukla razliku između nje i Đulijanija, koji je, istina, uspeo da smanji stopu krininala, ali je autokrata, a policiji je dao carte blanche da bude brutalnija nego ikad. Nedavno je policija izrešetala jednog mladića iz Afrike, slučajnog prolaznika, čiji je jedini greh bio to što je bio crn.

U međuvremenu, Hilari je napravila nekoliko gafova: najkrupniji je što se za vreme posete Izraelu u Ramalehu poljubila sa Arafatovom ženom Suhom, koja je upravo održala vatreni govor u kome je optužila Izraelce da otrovnim gasovima truju palestinsku decu. Taj poljubac jevrejski lobi joj neće zaboraviti. Zamerili su Hilari i što je prvo podržala pomilovanje za grupu Portorikanaca optuženih za terorizam, a posle se predomislila (navodno, nisu osudili, kako su obećali, upotrebu nasilja).

U greh joj se propisije što je stavila kapu njujorških "Jenkija", kad se zna da navija za "Chicago Cubs". To birače navodno samo podseća da je Hilari "dođoš". Po nekima, to je njen najveći minus. "Zašto Njujork, otkud ta iznenadna strast prema Njujorku, ona nije Njujorčanka", kaže Suzan Molinari, bivša predstavnica njujorških republikanaca u Kongresu. Ed Koč, bivši gradonačelnik Njujorka (demokrata), misli drugačije: "Ko brzo ide, ko brzo misli, on je Njujorčanin! To je stanje duha! Hilari je takva." Sa Interneta za Hilari stižu dobre vesti: jedna anketa, pred dan Svetog Valentina, otkriva da je prva dama Amerike popularna; na pitanje sa kim bi voleli da izađu te večeri najviše glasova (22 odsto) dobila je Hilari Klinton, koja je nadmašila neke popularne glimice i pop-pevačice.

NOVI ARHETIP: Neki misle da je "Amerika umorna od Klintona", od Hilari, od praćenja te njihove beskrajne porodične melodrame. Šta će ona u Senatu? Da reši svoju krizu srednjeg doba? Da se dokaže? Da izravna račune s njim? Kažu da joj je čak i Džordž Stefanopulos, bivši Klintonov savetnik, toplo preporučio: "Nemoj se kandidovati, nema potrebe da se dokazuješ."

Hilari ipak najviše ide u prilog što je slavna. Danas u Americi, koja već devetu godinu doživljava ekonomski bum, u političkim utakmicama ne pobeđuju programi, još manje velike ideje. Ljudi se opredeljuju za ličnosti. Hilari je, mora se priznati, dostojanstveno, kao prava dama, izdržala velike bračne brodolome. Neki će mozda reći da je tu bilo i političke računice. Čuveno "pero" Lens Morou situaciju vidi drugačije: po njegovom mišljenju, kandidatura Hilari Klinton otvara prvo poglavlje jedne velike američke priče. Odlučujući će biti glasovi žena. Za zaposlene, obrazovane Amerikanke Hilari Klinton predstavlja svojevrstan mit oslobođene bele žene koja je prešla dugačak put od frustrirane domaćice (vidi opus Beti Fridan i Glorije Stajnam), koja je izašla iz senke svog muža i stigla do obećane zemlje nezavisnosti, moći i lične autonomije. Za jedan deo Amerikanki Hilari je novi arhetip, koji prevazilazi i Elinor i Evitu, u trenutku kada sexy prvi put, posle dva milenijuma, civilizacijski stožer konačno okreće prema - ženi. Samostalni izlazak Hilari Klinton na političku scenu ima "civilizacijsku misiju", smatra Morou.