Amerika

Hilari kao Elenora

Da li je Amerika umorna od Klintonovih

Ovog vikenda je u Njujorku po�eo do sada nevi�eni politi�ko-medijski spektakl koji je u�ivo prenosilo nekoliko vode�ih televizijskih ku�a: Hilari Rodam Klinton je i zvani�no obnarodovala da �e se kandidovati za senatora dr�ave Njujork. Na bini pored prve dame stajao je, naravno, predsednik SAD Bil Klinton, njihova �erka �elsi, mnoga poznata imena iz sveta politike i �ou biznisa.

Predstavljaju�i svoju potencijalnu naslednicu, senator Petrik Mojnihen, legenda liberalne Amerike, rekao je da bi Hilari mogla da nasledi Elinor Ruzvelt, koja je u�ivala veliki ugled i popularnost i u SAD, ali i u svetu.

Posle vi�emese�ne "kampanje slu�anja" (Hilari je htela da �uje koje probleme gra�ani dr�ave Njujork smatraju najva�nijim) kona�no je i pretendentkinja za Senat izlo�ila svoju platformu: predstavila se kao "novi demokrata" koji smatra da vlada nije ni uzrok, ali ni re�enje svih nacionalnih problema. Ona je akcenat stavila na li�nu odgovornost svakog gra�anina, naglasiv�i da �e se, ako bude izabrana za senatora, najvi�e zalagati da se popravi stanje u obrazovanju, socijalnoj za�titi, da se smanje porezi roditeljima koji �koluju decu na univerzitetu, da se podignu minimalne nadnice. Iz njenog izbornog �taba poru�uju da je "desnica u Americi protiv Hilari zato �to �e se ona boriti za prava radni�kih porodica u Njujorku".

Posle politi�kog dela govora usledio je 18-minutni reklamni video koji je trebalo da predstavi Hilari Rodam Klinton kao izuzetnu li�nost, "koja je bila zvezda i pre nego �to je u�la u Belu ku�u": najbolji student generacije na Velsli koled�u, jedan od sto najboljih ameri�kih advokata, veliki borac za de�ja prava, uspe�na prva dama Arkanzasa i prva dama SAD. Poznanici i prijatelji pohvalili su njene kulinarske ve�tine, jo� vi�e njen smisao za humor. Hilari je rekla da je izuzetno sre�na i ponosna �to ima

takvu �erku, a predsednik SAD je rekao da je siguran da �e Hilari biti sjajan senator.

Bila je to zvani�na uvertira u politi�ku trku koja traje ve� gotovo godinu dana: u me�uvremenu, prva dama Amerike je prvi put u istoriji jo� za mandata svog mu�a promenila adresu - da bi mogla da se kandiduje za senatora dr�ave Njujork, neophodno je da u toj dr�avi ima i mesto boravka. Bilo je dovoljno da taj papir ima samo 24 �asa pre izbora, ali Hilari je ve� napustila Belu ku�u i preselila se u luksuznu vilu u �apakvi, predgra�e Njujorka. Najnovije ankete ka�u da Hilari neznatno zaostaje za gradona�elnikom Njujorka �ulijanijem (45 odsto bira�a bi svoj glas dalo njemu, dok je 42 odsto za Hilari). Pre godinu dana, u jeku skandala Luinski, Hilari Klinton je daleko bolje stajala u anketama. Analiti�ari ka�u da su je �ene izrazito podr�avale: ne samo zbog porodi�ne drame, ve� i zato �to su mla�e zaposlene �ene �elele da jo� jedna �ena u�e u Senat. �elele su da jedna pametna �ena, posle privatnih trauma, profesionalno trijumfuje.

POLJUBAC SMRTI: Hilari Klinton je, ocenjuju neki sada, izabrala pogre�nu taktiku: suvi�e je dugo "slu�ala" �ta bira�i misle, nije se izja�njavala o nekim vru�im politi�kim temama, nije jasno povukla razliku izme�u nje i �ulijanija, koji je, istina, uspeo da smanji stopu krininala, ali je autokrata, a policiji je dao carte blanche da bude brutalnija nego ikad. Nedavno je policija izre�etala jednog mladi�a iz Afrike, slu�ajnog prolaznika, �iji je jedini greh bio to �to je bio crn.

U me�uvremenu, Hilari je napravila nekoliko gafova: najkrupniji je �to se za vreme posete Izraelu u Ramalehu poljubila sa Arafatovom �enom Suhom, koja je upravo odr�ala vatreni govor u kome je optu�ila Izraelce da otrovnim gasovima truju palestinsku decu. Taj poljubac jevrejski lobi joj ne�e zaboraviti. Zamerili su Hilari i �to je prvo podr�ala pomilovanje za grupu Portorikanaca optu�enih za terorizam, a posle se predomislila (navodno, nisu osudili, kako su obe�ali, upotrebu nasilja).

U greh joj se propisije �to je stavila kapu njujor�kih "Jenkija", kad se zna da navija za "Chicago Cubs". To bira�e navodno samo podse�a da je Hilari "do�o�". Po nekima, to je njen najve�i minus. "Za�to Njujork, otkud ta iznenadna strast prema Njujorku, ona nije Njujor�anka", ka�e Suzan Molinari, biv�a predstavnica njujor�kih republikanaca u Kongresu. Ed Ko�, biv�i gradona�elnik Njujorka (demokrata), misli druga�ije: "Ko brzo ide, ko brzo misli, on je Njujor�anin! To je stanje duha! Hilari je takva." Sa Interneta za Hilari sti�u dobre vesti: jedna anketa, pred dan Svetog Valentina, otkriva da je prva dama Amerike popularna; na pitanje sa kim bi voleli da iza�u te ve�eri najvi�e glasova (22 odsto) dobila je Hilari Klinton, koja je nadma�ila neke popularne glimice i pop-peva�ice.

NOVI ARHETIP: Neki misle da je "Amerika umorna od Klintona", od Hilari, od pra�enja te njihove beskrajne porodi�ne melodrame. �ta �e ona u Senatu? Da re�i svoju krizu srednjeg doba? Da se doka�e? Da izravna ra�une s njim? Ka�u da joj je �ak i D�ord� Stefanopulos, biv�i Klintonov savetnik, toplo preporu�io: "Nemoj se kandidovati, nema potrebe da se dokazuje�."

Hilari ipak najvi�e ide u prilog �to je slavna. Danas u Americi, koja ve� devetu godinu do�ivljava ekonomski bum, u politi�kim utakmicama ne pobe�uju programi, jo� manje velike ideje. Ljudi se opredeljuju za li�nosti. Hilari je, mora se priznati, dostojanstveno, kao prava dama, izdr�ala velike bra�ne brodolome. Neki �e mozda re�i da je tu bilo i politi�ke ra�unice. �uveno "pero" Lens Morou situaciju vidi druga�ije: po njegovom mi�ljenju, kandidatura Hilari Klinton otvara prvo poglavlje jedne velike ameri�ke pri�e. Odlu�uju�i �e biti glasovi �ena. Za zaposlene, obrazovane Amerikanke Hilari Klinton predstavlja svojevrstan mit oslobo�ene bele �ene koja je pre�la duga�ak put od frustrirane doma�ice (vidi opus Beti Fridan i Glorije Stajnam), koja je iza�la iz senke svog mu�a i stigla do obe�ane zemlje nezavisnosti, mo�i i li�ne autonomije. Za jedan deo Amerikanki Hilari je novi arhetip, koji prevazilazi i Elinor i Evitu, u trenutku kada sexy prvi put, posle dva milenijuma, civilizacijski sto�er kona�no okre�e prema - �eni. Samostalni izlazak Hilari Klinton na politi�ku scenu ima "civilizacijsku misiju", smatra Morou.