Intervju: Janez Drnov�ek

Slovenci ne mrze Srbe

Danas je - posle svih ratova, posle svega �to smo u�inili jedni drugima - stra�an napor ponovo uspostaviti ravnote�u i mirnu koegzistenciju

Janez Drnov�ek je politi�ku karijeru po�eo kao prvi na slobodnim izborima izabrani predstavnik Slovenije u Predsedni�tvu SFRJ. Po povratku iz Beograda je izabran za predsednika Liberalne demokratije Slovenije (LDS), najja�e politi�ke partije u novonastaloj dr�avi i preuzima vo�enje slovena�ke vlade. Pripada uskom krugu li�nosti koje mo�da najbolje personifikuju deceniju uspeha pragmati�ne politike.

Poliglota, suzdr�an prema protivnicima, stereotipima i nacionalizmima, uz brojna li�na poznanstva (me�u kojima su najuticajniji politi�ari dana�njice) Drnov�ek je u mnogim svetskim prestonicama rado vi�en gost. Slovenija je pod njegovim vodstvom iz male, nepoznate enklave izrasla u dr�avu koja kao stalna �lanica Saveta bezbednosti i mnogih drugih me�unarodnih organizacija odlu�uje o najva�nijim pitanjima me�unarodne politike.

Ekskluzivni razgovor za "Vreme" prvo je pojavljivanje dr Drnov�eka u srpskoj javnosti posle osamostaljenja Slovenije i posve�en je, razumljivo, deceniji lo�ih odnosa izme�u Slovenije i Srbije.

"VREME": Slobodana Milo�evi�a ste upoznali 15. juna 1989. godine. Tom prilikom vam je rekao da je Slovenija u pogledu kosovskog pitanja "otvoreno na strani separatista". �ta ste odgovorili?

DRNOV�EK: Mi tada nismo podr�avali ni otcepljenje, ni nezavisnost Kosova; Slovenija se zalagala da Kosovo zadr�i pre�a�nji status - autonomiju, da ostane autonomna pokrajina u Jugoslaviji, da povrati status koji je Milo�evi� anulirao. Bilo je razlika u pogledima na Kosovo, mada sam u funkciji predsednika Predsedni�tva poku�avao da uravnote�im razli�itosti i nesuglasice. Tada su me i u Sloveniji kritikovali �to se ne zala�em za radikalniju politiku, kakvu su drugi hteli. Re�ju, hteo sam da sklopimo kompromis, da na�emo re�enje, da izbegnemo ratovanja. Ali za to bih morao da imam druga�ije sagovornike...

Iz uspomena Bore Jovi�a saznajemo da Stipe �uvar, na primer, nije i�ao na obele�avanje 600-godi�njice Kosovske bitke po�to nije hteo da slu�a govor Slobodana Milo�evi�a. Da li vam je danas �ao da ste oti�li na proslavu?

Kasnije sam mnogo puta razmi�ljao o tome, posebno zato �to sam se na�ao na udaru kriti�ara, naro�ito u Sloveniji. Me�utim, i taj put ubrajam u napore da prona�em neko mirno re�enje, da produ�im dijalog; smatrao sam da se kosovsko pitanje mo�e razre�iti mirnim putem, ukoliko bi do�lo do dogovora da se o�uva autonomija. Zato je dolazak na 600-godi�njicu obele�avanja Kosovske bitke bio gest dobre volje prema Srbiji i Kosovu. Nadao sam se da �e Srbija odgovoriti na isti na�in, u smislu pomirenja, tra�enja izlaza, dijaloga... �injenica je da smo tada neke stvari ipak re�ili, dogovorili smo se da bude pu�teno toliko-i-toliko politi�kih zatvorenika, koji su na Kosovu bili pritvoreni nakon prethodnih demonstracija; bio je to potez u cilju smirenja situacije, �to je bio uslov za dalje traganje za politi�kim re�enjima. Zato mi ni posle distance od deset godina nije �ao �to sam tada oti�ao na Kosovo, poku�aj je bio na mestu. �ao mi je �to takva politika nije urodila plodom, onako kako sam se nadao.

Navodno je izme�u Slovenije i Srbije postojao na�elan dogovor da "Slovenija mo�e da napusti SFRJ". Milo�evi� je to obe�ao Ku�anu na poslednjem zajedni�kom sastanku, odr�anom na Brdu kod Kranja. Jeste li i Vi dobili sli�ne garancije?

Ne�to sli�no je Milo�evi� rekao i meni - da ne vidi za�to bi Slovenija bila problem. U zadnjoj fazi je ionako sve bilo jasno - davao nam je jasne signale da mu Slovenija, ukoliko ostane u Federaciji, samo smeta u ostvarenju nameravanog koncepta. Za njega slovena�ka o�ekivanja nisu bila nikakvo iznena�enje, problem je bila Hrvatska. U Sloveniji nije bilo srpske manjine, kao u Hrvatskoj. Slovenija uop�te nije bila problem.

Bilo je komentara da je jednostrano otcepljenje Slovenije toliko ubrzalo doga�aje da se rat vi�e nije mogao izbe�i. Mo�da bi sve bilo druga�ije da je uspelo dogovoreno (i u saveznoj skup�tini potvr�eno) osamostaljenje Slovenije, �to je bio politi�ki pravac za koji ste se zalagali?

Dugo smo pregovarali, posebno u vreme mog delovanja u Predsedni�tvu; sve napore smo ulo�ili u tra�enje mirnog raspleta jugoslovenske krize. Kada je Slovenija na plebiscitu decembra 1990. godine proglasila samostalnost, predlo�ili smo �estomese�ni rok za pregovore o mirnom razlazu. I zaista smo tih �est meseci intenzivno iskoristili, sastanci izme�u �lanova Predsedni�tva i predsednika republika su se samo nizali. Bilo je trenutaka kada se �inilo da smo veoma blizu cilja, na stolu su bile razli�ite varijante, od asimetri�ne federacije, konfederacije, do ostalih predloga koji su bili u igri. Na kraju nije bilo ni�ta. Slovenija je, kada je shvatila da su pregovori jalovi, odlu�ila da prese�e stvar i proglasi nezavisnost, na �ta je usledila intervencija Jugoslovenske narodne armije i nekih saveznih organa (SSUP, carina). Za mene je to bila prekretnica, znak da su pregovori do�iveli slom, zavr�ili se ratom. Odluka da se krene u rat jeste te�ka gre�ka odgovornih u Beogradu; rat jeste bio kratak, ali u simboli�nom, psiholo�kom smislu to je bila ta�ka kada se iz pregovora, iz demokratskog dijaloga oti�lo u rat. Usledio je rat u Hrvatskoj, Bosni, i dalje. Da je re�im u Beogradu tada pametnije reagovao, da nije odmah upotrebio vojsku, mo�da bi proces ipak bio zavr�en isklju�ivo pregovorima. Presudna je gre�ka kada se neko prvi lati oru�ja. Onda je rat neizbe�an. Kada se uvidelo da Sloveniju nisu upla�ili tenkovi na ulicama, da ne�e pokleknuti i da se brani, onda se odustalo; bilo je jasno da bi trebalo i�i u ozbiljnije operacije, ve�i rat, �to vrhu u Beogradu nije odgovaralo. Zato je relativno brzo postignut dogovor o prekidu vatre i povla�enju JNA iz Slovenije. Akcija u Sloveniji nije bila zami�ljena kao neka "baletska ta�ka"; poku�ali su, nije uspelo, ve�a akcija im se nije isplatila po�to bi zahtevala mnogo vi�e sredstava i ljudstva...

Nedavno ste poredili slovena�ku i srpsku politiku tokom poslednjih deset godina. Kakav je bilans?

Za Srbiju je taj bilans katastrofalan; ako poredim moje politi�ke koncepte i predloge s kraja osamdesetih, danas je jasno da je to bio pravi put. Nacionalisti�ka politika i raspirivanje nacionalnih ose�anja vodilo je u ratove, uzrokovalo katastrofu u ve�em delu Jugoslavije i dovelo Srbiju u krajnje kriti�nu situaciju. Ako poredimo Srbiju i Sloveniju, vidimo da je protekla decenija po Srbiju bila pogubna. Stra�no mi je �ao Srba i same Srbije, imao sam mnogo dodira sa tamo�njim ljudima, i sva moja iskustva su bila krajnje pozitivna; neodgovorna politika je kriva za njihovu nesre�u danas, ta politika je vodila u nove i nove konflikte, u ratove. Kada neko po�ne da govori o Velikoj Srbiji, Velikoj Nema�koj ili Velikoj Albaniji - sledi rat. Danas vi�e nema nacionalnih dr�ava i ne mo�e ih biti, one su stvar pro�losti koja je prepuna ratovanja. �itava istorija Evrope satkana je od sli�nih ratova, nije to samo jugoslovenska specifi�nost. Me�utim, u Evropi je to stvar pro�losti. I tu je razlika izme�u odgovorne politike i one avanturisti�ke, neodgovorne. Odgovoran, ozbiljan politi�ar ne�e igrati na nacionalisti�ku kartu. Najjednostavnije je manipulisati nacionalizmom - �ta bi bilo kada bih ja u Sloveniji po�eo da raspirujem duhove? A za to se uvek mo�e na�i �rtva - usmeri� raspolo�enje protiv Italijana, ili Austrijanaca, Hrvata... Odgovoran politi�ar, me�utim, mora znati da ga takav manevar ne�e odvesti nikuda, odnosno da �e mnoge povu�i u propast. Nema sumnje da je mnogo te�e biti strpljiv i povla�iti umerene poteze, �initi ustupke drugoj strani, odre�i se hvalisanja zbog spektakularnih rezultata, ne osetiti polet od odu�evljenja mase, smi�ljati kompromise. Priznajem da mi je bilo mnogo te�e, jo� pre deset godina, da radim upravo tako, ali upravo je to - to. To je razlika.

Jesu li totalno razli�iti koncepti krivi �to su kontakti Slovenije i SRJ nakon mukotrpno obavljenog me�usobnog priznanja od tada zamrznuti. MIP SRJ tvrdi da je za zastoj kriva Slovenija, po�to �eli isklju�ivo konzularne odnose?

Na�a strana je ve� mnogo puta slala razli�ite inicijative, ali nikada nije bilo pravog odgovora. I sam se pitam u �emu je stvar, za�to je srpska politika toliko antislovena�ki raspolo�ena, tako da je svaka na�a inicijativa odba�ena. Da li su jo� u pitanju neke presti�ne borbe od pre deset godina, ili pak ne�to iracionalno? Ne znam. Gledam na to trezveno. Normalizacija me�usobnih odnosa potrebna je zbog brojnih prakti�nih pitanja; mnogo je ljudi koji bi putovali tamo ili amo, mnogi imaju ro�ake, prijatelje u jednoj ili drugoj dr�avi, mnogo je �ivotnih problema koje bismo glatko re�ili uspostavljanjem normalnih odnosa. Uistinu me �udi da Srbija, odnosno SRJ, �ak i sada, kada je, fakti�ki u me�unarodnoj izolaciji, i dalje odbija �ansu da iskoristi mogu�nosti za otvaranje, koju ima, recimo, na strani Slovenije.

Re�imski mediji su u srpskom javnom mnenju stvorili utisak da Slovenija �eli uspostavljanje diplomatskih odnosa zato da bi "ponovo ekonomski iskori��avala Srbiju", dok se u svetskoj politici zala�e za sve �to je suprotno srpskim interesima. Dr�i li se teza da Slovenija nije prijatelj Srbiji?

O�ito je problem u tome �to Slovenija ne �eli da potpi�e neki sporazum ili deklaraciju u kojoj bi pisalo da je SRJ jedina naslednica nekada�nje SFRJ, �to nam je svaki put bilo nu�eno kao uslov za dalje razgovore...

Da Slovenija �eli normalizaciju odnosa, nije li mogla da izbegne (poput Austrije, koja je odbila otvaranje vazdu�nog koridora) saradnju sa NATO-om tokom bombardovanja SRJ? Dozvola za kori��enje dr�avne teritorije za napad na tre�u dr�avu jeste, prema dikciji me�unarodnog prava, jednaka aktu agresije?

Avioni su, da se razumemo, leteli preko svih dr�ava u okru�enju. Mi zaista nismo �eleli da aktivno u�estvujemo u toj akciji i tako smo i rekli predstavnicima NATO-a, �to su oni razumeli. Ipak je tu bila me�usobna povezanost tokom mnogih decenija. Mo�emo da razumemo za�to se NATO odlu�io na intervenciju, mada nam je sve zajedno izgledalo kao reakcija na celu proteklu deceniju ratovanja, na brojne diplomatske i druge poku�aje koji su u me�uvremenu propali. Bila je to reakcija, ne samo zbog Kosova ve� zbog Srebrenice i svega ostalog. S druge strane strane, Slovenija, naravno, i da je htela nije bila u poziciji da spre�i avione NATO-a da lete preko njene teritorije. Zato poziciju Slovenije nikako ne treba razumeti kao akt agresije. Tada smo mislili da �e do�i do politi�kog re�enja, da �e pretnja bombardovanjem ostati samo pretnja koja se ne�e ostvariti. Slovenija prema SRJ sa tog aspekta nema ni�ta druga�iji odnos nego velika ve�ina dr�ava u Evropi ili svetu. Smatramo da je srpska politika tokom poslednje decenije bila potpuno pogre�na, naopaka; mi smo imali sasvim druga�iju optiku. Ali smo saose�ali sa srpskim narodom i �alili smo sve �rtve. Nikako nismo �eleli Srbima takvu sudbinu.

NATO je na Kosovu uveo svojevrstan protektorat. Nasilje je promenilo predznak - sada su �rtve Srbi. Ukoliko nije bilo prihvatljivo srpsko nasilje nad Albancima, je li podno�ljivo albansko nasilje nad Srbima, koji su tako�e "Kosovari"?

Za kr�enje ljudskih prava i nasilje nema opravdanja - kako za jednu, tako ni za drugu stranu. Sumnjam da bi iko u Sloveniji danas rekao da je osveta opravdanje za ono �to se danas na Kosovu doga�a. Ali, rekao bih i da NATO i privremena uprava ula�u ogromne napore da srede stanje i zaustave nasilje.

Nedavno ste u intervjuu za "International Herald Tribune" izjavili da je "legitiman zahtev da se Kosovu prizna nezavisnost". Koliko je legitiman zahtev za otcepljenje Srba iz Federacije BiH, Ma�ara iz Rumunije, Kurda iz Turske? Ukoliko Albanci na Kosovu osnuju svoju dr�avu, mogu li isto da u�ine i Srbi u Bosni?

Ta izjava je imala svoj kontekst. Ujedno sam kazao da ne vidim za�to bismo imali Veliku Albaniju, ako nismo imali Veliku Srbiju. Uz takvu logiku ne bismo daleko stigli, i to je razlog �to pre deset godina nisam bio pobornik samostalnosti Kosova ili separatizma, ve� sam smatrao da treba na�i neku demokratsku ravnote�u unutar dr�ave. Verovao sam da nije re�enje u malim, nacionalnim dr�avama po svaku cenu. Svet ne mo�emo da podelimo tako da svako dobije zaokru�enu nacionalnu dr�avu. To jednostavno ne ide. Zato su nam nasu�no potrebne tolerancija, su�ivot, po�tovanje drugoga i druga�ijeg... Da ne gradimo politiku na razlikama, ili tako �to bismo istorijske nepravde nad jednim narodom danas ispravljali na �tetu drugog. Onaj ko vodi takvu politiku neminovno vodi svoj narod u propast.

Ima li izlaza iz konflikata na Balkanu?

Te�ko je uspostaviti neke normalne odnose kada ljudi jednom po�nu me�usobno da se tamane; posle toliko mrtvih, toliko �rtava, mnogo je te�e nego pre deset godina ponovo uspostaviti tolerantnu politiku, ponuditi kompromise, napustiti retoriku velikih istorijskih ciljeva i zaboraviti obe�anja o stvaranju Velike Srbije ili Velike Hrvatske, na primer... Danas je - posle svih ratova, posle svega �to smo u�inili jedni drugima - stra�an napor ponovo uspostaviti ravnote�u i mirnu koegzistenciju. Zato su nu�ni privremeni, prelazni oblici uspostave normalne vlasti, odnosno me�unarodni protektorat, kakav je Bosna i Hercegovina, a sada i Kosovo. Me�unarodne snage moraju da pomognu da se situacija smiri, normalizuje, �to mo�e da traje pet, deset ili vi�e godina. Posle je mogu�e govoriti o daljim re�enjima.

Smatrate li da je odlazak Milo�evi�a iz politi�ke arene neophodan da bi se situacija na Balkanu sredila?

Ne govorim o Milo�evi�u nego o politi�kom konceptu. Iscrpljenim balkanskim dr�avama i narodima sada bi trebalo vreme i oporavak od ovih ratova. Postepeno treba vra�ati me�usobno poverenje. Nisu potrebni veliki politi�ari za konfrontacije i za velike istorijske poduhvate. Neophodna je tolerantna politika, politika koja se ne�e graditi na nacionalnim emocijama i razlikama nego na me�usobnoj saradnji. Ne znam je li ve� sada to mogu�e.

Da li bi pomo� i podr�ka opoziciji u Srbiji pomogla demokratizaciju srpskog dru�tva i boljitak u regionu? Imate li ikakve kontakte i �ta nameravate da u�inite da bi Slovenija zaista postala konstruktivan faktor na Balkanu?

Srpska opozicija �e verovatno na predstoje�im izborima poku�ati da dobije vlast. Mislim da bi joj najvi�e pomoglo kada bi mediji u Srbiji bili slobodni, odnosno - slobodniji, jer kada vlast kontroli�e medije ili ve�inu medija, tu opozicija nema mnogo �ansi da do�e na vlast. Slovenija ne mo�e da se me�a u srpsku unutra�nju politiku, iako �elimo da i Srbiji kona�no krene na bolje, jer je to uslov za stabilnost �itavog regiona.

Da zaklju�imo - jesu li lo�i odnosi izme�u zvani�ne Ljubljane i Beograda dostigli svoje dno? Ho�e li biti otopljenja ili ulazimo u drugu deceniju lo�ih odnosa?

Mislim da su odnosi dovoljno dugo lo�i i toliko nisko da bi pobolj�anje moralo da krene. �to se na�e strane ti�e - to je mogu�e. Slovenci nikad nisu mrzeli Srbe i vrlo lako bi opet bili prijatelji.

Politi�ku karijeru ste po�eli u Beogradu, kao �lan Predsedni�tva SFRJ. "Beograd" u Sloveniji, me�utim, ne ozna�ava samo geografski pojam, ve� ima pe�orativni prizvuk kojim se objedinjuje re�im, Milo�evi�eva politika i Srbija uop�te. Je li i za vas Beograd lo�a asocijacija?

Ne, meni je period �ivota u Beogradu ostao u dragoj uspomeni, posebno �to je ve�ina se�anja na grad i ljude veoma su lepa. Voleo sam da pro�etam Kalemegdanom, bilo je prijatnih i vra�ki dobrih kafana. Tada sam poku�avao da razre�im me�unacionalne probleme ali, na�alost, nismo bili naro�ito uspe�ni i oni su se potom rastegli na celu deceniju. Kada se danas osvrnem na ono �to sam tada �inio, na predloge, govore - jo� uvek smatram da je to bila prava politika. Da je uspela, izbegli bismo mnogo �ta, pa �ak i rat. I danas bismo svi �iveli bolje, bez svih tih velikih �rtava i patnji.

Kada ste poslednji put bili u Beogradu?

Mislim da je to bilo 1991. godine, po�etkom septembra, na zadnjem sastanku Predsedni�tva SFRJ u produ�enom periodu moratorija na slovena�ko osamostaljenje. Situacija se ve� bitno promenila, tenzije su bile velike i jedva sam �ekao da sednem u avion i vratim se u Ljubljanu. Doga�aji su se brzo odvijali i sve su uo�ljivije bile razlike u pogledima na politiku; sesije su bile ve� prili�no konfliktne i napete.

Reklo bi se da posle njih niste odlazili zajedno na pi�e?

Na li�nom planu nikada nismo u tolikoj meri pogor�ali me�usobne odnose da jedan s drugim ne bi razgovarali ili ne�to sli�no. To ne.

Ima li �ansi da vas ponovo vidimo u Beogradu?

To je veliko pitanje. Pro�lo je mnogo vremena, izgubili smo kontakte... Nadam se da �e se stvoriti uslovi da se ponovo vidimo.

Srbija nije �elela da o�uva SFRJ

U pro�losti ste �esto sretali Milo�evi�a, sada�njeg predsednika SRJ. Jesu li njegove transformacije za vas iznena�enje, ili se ne�to od toga naziralo jo� kada ste radili u istoj administraciji?

Privatno je Milo�evi� bio simpati�an i prijatan sagovornik; na�i odnosi su bili potpuno korektni. Me�utim, �im bismo zaglibili oko nekog klju�nog pitanja, recimo - Kosova, tu sa njim vi�e nije bilo razgovora. Kao da si naleteo na zid, bilo je tu neke iracionalnosti, ali i odlu�nosti za neki put i politiku od koje nije imao nameru da odustane. Tu i tamo se �inilo da menja kurs, me�utim, to je bio samo predah, hvatao je zalet da gura dalje, kako je po�eo. Njegov politi�ki kredo je sasvim druga�iji od mog. On, recimo, nikada nije bio za kompromise, ja sam bio. Milo�evi� je podsticao nacionalna ose�anja, podgrevao veliku srpsku istoriju... Li�no cenim srpsku istoriju, ali jedno je pro�lost a drugo sada�njost. Treba izabrati politiku koja vodi u budu�nost, a ne vu�e u pro�lost. Milo�evi� je izabrao svoj put na po�etku svog uspona 1987. godine. On je svoju politiku pravio na Kosovskom pitanju, na paroli da su Srbi potla�en narod u SFRJ, da premalo odlu�uju u Federaciji i da treba uspostaviti druga�ije odnose.

Milo�evi� je poput mnogih svojih saputnika prevalio put od zagri�enog komunisti�kog aparat�ika preko nacionalnog lidera do optu�enog za ratne zlo�ine. Je li ta metamorfoza produkt jasne politike ili borbe za golo odr�anje na vlasti?

To je njegova politika. Koja je, naravno, u funkciji vlasti. Doga�aji su u me�uvremenu pokazali da je takva politika kratkog daha i da pre ili kasnije vodi u katastrofu. Nije bio samo Milo�evi� takav u biv�oj Jugoslaviji; bili su i drugi. Jer preterani nacionalizam na jednoj strani izaziva istu frustraciju na drugoj. Stavite na dva pola jednaku politiku i politi�are, i sukob je neizbe�an.

Je li Milo�evi�, budu�i da su brojni Srbi �iveli u drugim republikama biv�e SFRJ, uop�te imao izbora prilikom raspada dr�ave? Kakva je bila alternativa, ukoliko ne bi vodio politiku o�uvanja SFRJ?