| Dokumenti |
Vreme broj 477, 26. februar 2000. |
Izbeglice sa Kosova govore Uvod Potpisivanjem Vojno-tehni�kog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine okon�ana je dvoipomese�na vazdu�na kampanja NATO saveza po ciljevima u Jugoslaviji i na Kosovu. Uz ubrzano povla�enje jedinica Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutra�njih poslova Srbije gotovo paralelno tekao je i proces masovnog povratka stotina hiljada albanskih izbeglica, koji su na�li uto�i�te u Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori i brojnim zapadnoevropskim zemljama. Prve dane i nedelje po prestanku bombardovanja obele�ili su stanje �oka, konfuzije i straha na svim stranama: proterani su se Albanci po�eli ubrzano vra�ati svojim domovima, strepe�i od suo�avanja sa realno��u koja ih o�ekuje; Srbi, Crnogorci, Romi i ostalo nealbansko stanovni�tvo, prvenstveno s podru�ja Metohije, krenulo je za vojskom i policijom, u pani�nom strahu od osvete i revan�izma i uz ose�aj da su prepu�teni sami sebi i neza�ti�eni; me�unarodne mirovne snage u�le su na nepoznatu i opasnu teritoriju, na kojoj je �itava populacija bila u pokretu, naoru�ana i neprijateljski raspolo�ena prema drugima. Napori me�unarodne zajednice u�injeni u proteklih �est meseci na stabilizovanju haoti�ne situacije na Kosovu (a pre svih, snaga KFOR-a i UNMIK-a) svakodnevno nailaze na jedinstvenu osudu srbijanskih zvani�nika, a postignuti se rezultati agresivnom medijskom kampanjom minimalizuju ili sasvim ignori�u. Takvo pona�anje vlasti usmereno je, pre svega, na opstruiranje me�unarodne operacije na Kosovu i na odr�avanje sukoba niskog intenziteta, s ciljem da se steknu uslovi za podelu Kosova, a uz stalno insistiranje na �me�uetni�koj netrpeljivosti�. U isto vreme, srpske i druge izbeglice iz ovog podru�ja suo�avaju se u sopstvenoj dr�avi sa tretmanom koji varira od krajnjeg nipoda�tavanja do beskrupuloznog manipulisanja njihovom tragedijom. Beogradski re�im koristi kosovske Srbe sa idejom da se odvoji barem jedan deo Kosova, pre svega Kosovska Mitrovica i rudnici Trep�e. Poku�aj re�ima da spre�i upis dece sa Kosova u �kole u Srbije ili da uskrati penzije onima koji su napustili Kosovo bio je upravo u funkciji ovog cilja. Iako i sami nezadovoljni postignutim rezultatima, predstavnici me�unarodne zajednice i preostalo srpsko stanovni�tvo na Kosovu nalaze se u situaciji permanentne opstrukcije od strane onih koji bi morali biti najvi�e zainteresovani da pomognu br�oj i efikasnijoj stabilizaciji prilika u ovom podru�ju. Ovaj izve�taj predstavlja poku�aj da se realnim sagledavanjem makar jednog u nizu aspekata kosovske krize u�ini mali pomak i doprinese razumevanju polo�aja Srba na Kosovu. Izve�taj se sastoji iz nekoliko celina:
Beograd, januar 2000. godine Kompletan izve�taj Helsin�kog odbora za ljudska prava u Srbiji (639k) mo�e se download-ovati u .pdf formatu. |
|