Vreme broj 477, 26. februar 2000.

Intervju: Neboj�a Bradi�, reditelj

Kapetan u moru

Ne bismo �eleli da 2000. godine srpsko pozori�te padne na nivo kioska za hamburgere, a da se predstave pripremaju po privatnim radnjicama, ve� da se van glavnih tokova formira jedna vrsta elitnog, reformisanog pozori�ta

Predstava "Ljubavna pisma" uvela je u na� aktuelni pozori�ni �ivot formu off trupe: nekoliko umetnika je van institucije svojim novcem i ume�em realizovalo predstavu koja temom nostalgi�no podse�a na vremena u kojima se razmi�ljalo o tako obi�nim stvarima kao �to je ljubav. Autor ovog projekta je reditelj Neboj�a Bradi�, poznat po akcijama koje, bilo da je on njihov inicijator ili samo u�esnik, unose promene. Navodimo dve koje su prethodile "Ljubavnim pismima": smenjivanje Bradi�a sa mesta upravnika Narodnog pozori�ta polovinom pro�log jula po nalogu ministra kulture �eljka Simi�a, i "Prokleta avlija", Bradi�eva re�ija i dramatizacija u Kru�evcu, posle koje su uspostavljeni neki vi�i kriterijumi za vrednovanje predstava.

NEBOJ�A BRADI�: Privatne predstave kao �to je na�a va�ne su u ovim krizama, jer privatno pozori�te mo�e da bude �ilavo. A onako kako smo ga mi postavili ono je daleko od bulevarskog i sigurno doprinosi pobolj�anju pozori�ne situacije. Privatno pozori�te ukazuje na mogu�nosti, potrebu da se razbije oko�talost sistema. Naravno, u situaciji kad ne postoji ure�en teatarski �ivot i kad ne postoji zakon o pozori�tu, nemogu�e je govoriti o perspektivi ovakvih projekata. U zapadnim zemljama privatna pozori�ta su ozbiljna briga dr�ave. O kakvoj budu�nosti pri�amo kad kulturna politika vi�e nema orijentaciju, a nadle�ni za kulturu dolaze i odlaze sa vlastitim konceptima. Ne bismo �eleli da 2000. godine srpsko pozori�te padne na nivo kioska za hamburgere, a da se predstave pripremaju po privatnim radnjicama, ve� da se van glavnih tokova formira jedna vrsta elitnog, reformisanog pozori�ta. Moramo da se borimo protiv nacionalisti�kih estetika svim sredstvima, pogotovo estetika ljudi koji nemaju pojma o kulturi. Rekli su im da je kultura va�na, ali oni misle da je od aktuelnog stvarala�tva va�nija kulturna tradicija, a od kulturne tradicije va�nija stranka na vlasti. Oni koji su proglasili duhovnu obnovu treba da znaju da je to jedna izuzetno reakcionarna ideja, o�ivljavanje starih vrednosti koje na kraju opet zasmrde.U svemu tome ima dosta amaterizma. Raduje me �to alternativa uspostavlja odre�eni nivo vrednosti idu�i do kraja ili u podru�ju zanata ili u podru�ju ne�eg �to ose�a kao prostor osloba�anja, pa makar to bio i naivni prostor. Alternativa na taj na�in stvara polje vrednosti koje se ne mo�e zaobi�i.

Za�to sa reformom niste po�eli iz Beograda, ve� je premijera "Ljubavnih pisama" bila u Zetskom domu na Cetinju?

Na�i prijatelji iz Crne Gore ponudili su nam da tamo napravimo premijeru i, bilo je vrlo jednostavno dogovoriti se. Takav vid pozori�nog organizovanja nije nam stran. Predstavu smo pripremili i promovisali u Crnoj Gori, a zatim smo igrali nekoliko predstava u Srbiji, �to je bilo veoma dobro za predstavu. Tek tada smo je pokazali Beogradu. Verujem da �e postati uobi�ajeno da se pre premijere u prestonici ide na turneje na kojima �e publika doprineti rezultatu i proveri predstave. Ako tako rade u SAD, za�to ne bismo i mi bili uklju�eni u takav trend.

Da li je ta�no da, otkako vas je smenio �eljko Simi�, niste imali ponuda iz Beograda?

Verovatno zbog te smene postoje odre�ene objekcije koje su onemogu�avale moj rad u Beogradu. �uo sam i za preporuke da nije zgodno da ja tu radim. Ali ne bih �eleo da pravim od sebe �rtvu, i ose�am se vrlo dobro u ovome �to sada radim. Prosto sam se malo za�eleo re�ije jer je kreativnost neophodna �oveku da bi se potpuno rekonvalescirao. Vode�i pozori�te kao njegov upravnik, �ovek postaje pomalo konzervativan, kreativnost stavlja u neki sistem, neke planove, i oficijelno brani te planove. A umetnost je uvek pomalo neuhvatljiva, ona se ili dogodi ili ne dogodi.

Da li ste do sada saznali za�to ste smenjeni?

Ne bih �eleo da komentari�em vreme koje je pro�lo, ali je �injenica da je u na�im uslovima najlak�e u toku plovidbe baciti kapetana u vodu i proglasiti ga krivim za odre�ene probleme koji postoje na brodu, koji su ina�e mnogo �iri od smisla same te plovidbe. Znamo da razlozi te smene ne pripadaju kulturnom miljeu. �esto smo, nemaju�i distancu prema teku�em doga�aju, naivni prema onom �to se de�ava i nemamo pravu procenu konteksta i vremena u kome �ivimo. Rade�i menad�ment Narodnog pozori�ta, jedne velike ku�e, imao sam ideju da bi je valjalo uvesti u regionalnu saradnju, i vratiti Narodno pozori�te u Evropu i svet, tamo gde ono prirodno pripada. To je bio put koji bi svako pozdravio. Ispostavilo se da se to nije poklapalo uvek sa koncepcijom takozvane kulturne politike kakvu sada�nji odgovorni za kulturu i ostali partijski poslu�nici �eleli. Nije bilo slu�ajno, to �to u vreme mog menad�menta nije stizao novac za programe. Niko nije o�ekivao da �e dolazak tih ljudi doneti vi�e svetla u pozori�ne mrakove, ali nije stigao ni dodatni novac niti je obezbe�ena finansijska sigurnost.

�esto putujete, pa ste u prilici da sagledate jugoslovensku pozori�nu sezonu. Kako ona, prema va�em mi�ljenju izgleda?

Ona je u toku, postoji veliki broj najava po �emu bih prosudio da i rutinirani u�esnici konferencija za �tampu deluju u izvesnoj meri sivo. Uobi�ajenom retorikom vi�e ne mogu ni sami sebe da zapale. Godinama se pozori�te iscrpljivalo pre�ivljavanjem i otporom da estetsko ne bude zamenjeno lokal patriotskim. Teku�a pozori�na sezona �e biti presudna po pitanju opstanka pozori�ta po sebi i shodno tome, njegove prirodne transformacije od megalomansko socrealisti�kog repertoarskog pozori�ta ka zapadnom modelu rada od produkcije do realizacije. Takav model ve� postoji, prisutan je i veoma uspe�an u Crnoj Gori, govorim o produkcijama budvanskog Grada teatra i Crnogorskog narodnog pozori�ta, ali se takve tendencije prime�uju i u drugim pozori�nim sredinama u Srbiji, van centra. Ako je mogu�e da u Kru�evcu i Somboru prikupimo grupu ljudi koja radi na jednom projektu, onda se pokazuje realnim i mogu�im da pozori�te postoji tamo gde postoje ljudi, a ne tamo gde je neko rekao "ovde je pozori�te". Pozori�te je tamo gde postoji kreativna energija koja uspeva da prevazi�e sve lo�e strukture koje danas optere�uju pozori�ni rad, nedostatak novca, nekompetentnost pozori�nog menad�menta, demotivaciju glumaca...

Ovih dana po�injete probe "Pokojnika" u Somboru?

Ispri�a�emo pri�u koja �e "upotrebiti" Branislava Nu�i�a na kraju XX veka. Bi�e to veoma slojevit pristup o zvani�nicima, idealistima koji mogu da preokrenu situaciju, da izvuku zemlju iz gluposti, o poricanju identiteta... Sve to ve� postoji kod Nu�i�a, okolnosti se ukleto ponavljaju.

Sonja �iri�

prethodni sadr�aj naredni