Politi�ki procesi
�upanje jezika
"Pretnja zatvorom zbog politi�kih razloga jeste jedno od oru�a iz arsenala klasi�ne politike: ostali su laskanje i korupcija", obja�njava za "Vreme" dr Vladimir Ili�, docent Filozofskog fakulteta u Beogradu
Sude�i po poslednjem potezu zakonodavnih vlasti u Srbiji, opozicionim liderima uskoro �e biti dozvoljeno da kritikuju vlast samo u kafani. U �etvrtak 24. februara, Tre�e op�tinsko javno tu�ila�tvo u Beogradu podnelo je Tre�em op�tinskom sudu u Beogradu optu�ni predlog protiv predsednika Nove demokratije (ND) Du�ana Mihajlovi�a. Sude�i po saop�tenju tu�ila�tva koje prenosi Tanjug, Mihajlovi� je dva dana ranije, u ANEM-ovoj emisiji "Ko nam je kriv" emitovanoj na Studiju B, po�inio krivi�no delo �irenja la�nih vesti iz �lana 218. Krivi�nog zakona Srbije. �lan 218. ina�e predvi�a zatvorsku kaznu do tri godine za onog "ko iznosi ili pronosi la�ne vesti i tvr�enja u nameri da izazove neraspolo�enje ili uznemirenje gra�ana ili da se ugrozi javni red i mir, ili to u�ini u nameri da se osujeti sprovo�enje odluka i mera dr�avnih organa i ustanova ili da se umanji poverenje gra�ana u takve odluke i mere." (Prepisano iz KZ bez lektorskih intervencija.)
Nije poznato �ta je to
u Mihajlovi�evom TV nastupu naljutilo javno tu�ila�tvo, po�to on nije dobio optu�ni
predlog. Odmah je objasnio da je za sve saznao od novinara, da nije po�inio nikakvo
krivi�no delo, te da se kao predsednik stranke javno bavi politikom i javno izla�e svoje
stavove. Rekao je da �e se odazvati na poziv suda �im ga dobije jer veruje "u
pravosudne organe ove zemlje", da je na gra�anima da sude o njegovim politi�kim
uverenjima i o ovakvom "vidu zastra�ivanja gra�ana i politi�kih li�nosti",
te da "praksa saop�tavanja optu�nica putem medija nije poznata u demokratskom
svetu." Hap�enja se ne pla�i jer: "I zatvor je za ljude."
REAKCIJE: Na zajedni�koj konferenciji za �tampu koalicije DAN, Mihailovi� je podsetio na najavu biv�eg vojvode da �e opozicija nestati, kao i na ocenu predsednika dr�ave da opozicije nema, "�to treba dokazati ukidanjem medija i uklanjanjem neposlu�nih opozicionara". Potpredsednik Demokratskog centra (DC) Stevan Lili� doveo je tom prilikom podno�enje optu�nog predloga u vezu sa predstoje�im sastankom opozicije najavljenim za 1. mart u prostorijama koalicije DAN (ta�nije DC-a), zalo�iv�i se za brisanje �lana 218. iz zakona jer je "protivustavan". Predsednik Demokratske alternative Neboj�a �ovi� izjavio je da bi predstavnici vlasti najvi�e voleli kada bi mogli da "ubiju istinu i elimini�u sve koji govore istinu i kritikuju vlast". Jo� je na ra�un Vojislava �e�elja izrekao �itav niz te�kih re�i. Njegova stranka je kasnije u saop�tenju procenila da vlastima u Srbiji "sada ostaje samo verbalni delikt", jer njime "mo�e da opravda svoju istragu poturica i postavljanje ve�ala i prekih sudova za opozicione lidere".
Osim direktno pogo�ene koalicije DAN, reagovala je kompletna opozicija. Tada�nji potpredsednik Demokratske stranke (DS) Slobodan Vuksanovi�, koji je zajedno s Mihajlovi�em u�estvovao u ANEM-ovoj emisiji, izjavio je da je Mihajlovi�ev govor bio posve�en analizi pona�anja vlasti, "a upravo ova vlast uznemirava javnost svojim postupcima". Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko�tunica podsetio je da se na udaru na�ao "predsednik jedne stranke i to zbog ne�ega bez �ega se demokratski politi�ki �ivot ne mo�e zamisliti, a to je javno izno�enje i zastupanje strana�kih stavova". Ko�tunica je uporedio Milo�evi�ev re�im sa Brozovim, oceniv�i da je re� o su�enju politi�kim protivnicima samo zbog izno�enja druga�ijeg mi�ljenja, odnosno kriminalizovanju politi�kog mi�ljenja, i zaklju�iv�i da oblici politi�ke represije kojima Milo�evi�evi socijalisti sve vi�e pribegavaju "nesumnjivo nisu izraz njihove sigurnosti, ve� nesigurnosti, straha i, povrh svega, op�te besperspektivnosti".
Po re�ima portparola Srpskog pokreta obnove (SPO) Ivana Kova�evi�a, re� je o nastavku "utiranja puta jednopartijskom sistemu". On je optu�io re�im da je od po�etka vi�estrana�ja shvatao parlament i politi�ki pluralizam "kao elementarnu nepogodu koja �e pro�i da bi se sve vratilo u staro jednoumlje i strahovladu" i da optu�nica "najavljuje spremnost re�ima da ukine opoziciju, u skladu sa govorom Slobodana Milo�evi�a na �etvrtom kongresu SPS-a". U svom protestnom pismu srpskom ministru pravde Dragoljubu Jankovi�u, lider DS-a Zoran �in�i� ocenio je da "podizanje optu�nice za javno izgovorenu re�" protiv Mihajlovi�a "uvodi na�u zemlju me�u najtotalitarnije dr�ave na svetu", i da bi sa mnogo vi�e razloga javni tu�ilac trebalo da pokrene krivi�ne postupke protiv Vojislava �e�elja i Slobodana Milo�evi�a "za javno izre�ene pretnje mirnim gra�anima". Odgovor, bar do sada, nije dobio. Oglasili su se jo� i novinarska udru�enja, nevladine organizacije, a Gra�anski savez Srbije najavio je krivi�ne postupke "protiv svih koji nam poslednjih dvanaest godina brane da �ivimo normalno".
NOTORNA �INJENICA: Ve�ina lidera opozicionih stranaka govore o "verbalnom deliktu". Uz obja�njenje da nema �ta da ka�e o Mihailovi�evom slu�aju, po�to se jo� ne zna sadr�aj optu�nog akta, i opasku da o doma�em pravosu�u dovoljno govore �injenice da ljudi preko dr�avne novinske agencije saznaju da se protiv njih vodi postupak, beogradski advokat Ivan Jankovi� upozorava da kori��enje termina "verbalni delikt" kojem ve�ina opozicionih lidera pribegava nije odgovaraju�i:
"U svakom pravosudnom sistemu predvi�ene su kazne za krivi�na dela koja se vr�e govorom, pisanjem ili slikom, i tu nema ni�ega spornog. Govor koji poziva na nasilje, koji nekoga vre�a ili kojim se, kao u slu�aju ovog �lana 218, �ire la�ne vesti koje mogu da dovedu do panike ili do drugih posledica, koje se jasno mogu odrediti, mora biti ka�njiv. Problem je u tome �to se pravosudni sistem zloupotrebljava radi postizanja politi�kog cilja: u ovom slu�aju, radi u�utkivanja politi�kih neistomi�ljenika".
Ako Du�an Mihajlovi�, koji ina�e nije ba� sklon prete�kim re�ima, treba da odgovara zbog izgovorenog politi�kog stava, da li bi onda trebalo pokrenuti postupak protiv onog ljubitelja zar�alih ka�ika i njegovih kolega Ivana Markovi�a i Gorana Mati�a zbog njihovih svakodnevnih "detonacija" od kojih se gra�anstvu di�e kosa na glavi?
"Njihove izjave podsti�u rasnu, versku, nacionalnu i drugu mr�nju i netrpeljivost, �to predstavlja krivi�no delo po saveznom Krivi�nom zakonu", ka�e Ivan Jankovi�. "Kao �lanovi vlade, oni nose daleko ve�u odgovornost koja je skop�ana sa vr�enjem vlasti, pa tako i njihove izjave nose ve�u te�inu. Tu�ila�tvo, me�utim, na to ne reaguje. Ne bi trebalo zaboraviti da su upravo pravosudni organi u�estvovali u name�tanju izbornih rezultata pre tri godine. U Jugoslaviji se, uostalom, od 1944. godine pravosu�e zloupotrebljava u politi�ke svrhe, tako da mi prakti�no i nemamo druga�ija iskustva. Mo�e se samo govoriti o intenzitetu represije u pojedinim periodima: sada�nji stepen slabiji je nego 1945. godine, ali ja�i nego pre, recimo, nekih dvadesetak godina. Notorna je �injenica da je ova praksa u prirodi komunisti�kog sistema."
KLASI�NI ARSENAL: Kada se analiziraju reakcije politi�ke javnosti na pokretanje postupka protiv Du�ana Mihajlovi�a, preovla�uju ocene da je re�im u panici i da zbog toga poja�ava represiju. S druge strane, mogu�e je da vlasti naprosto ispipavaju teren i poku�avaju da utvrde dokle mogu da idu. Kao �rtva odabran je Du�an Mihajlovi�, verovatno zbog �injenice da njegova stranka nema toliki uticaj kao SPO, DSS ili DS, a nije isklju�eno ni da je re� o ka�njavanju biv�eg saveznika za primer drugima koji se eventualno spremaju da se otrgnu.
"Pretnja zatvorom zbog politi�kih razloga jeste jedno od oru�a iz arsenala klasi�ne politike: ostali su laskanje i korupcija", obja�njava za "Vreme" dr Vladimir Ili�, docent Filozofskog fakulteta u Beogradu na predmetu metodologija sociolo�kih istra�ivanja. "Na�elno govore�i, vlade pribegavaju hap�enjima tek onda kada njihovi politi�ki protivnici smatraju da im se vi�e ne isplati da se na ovaj ili onaj na�in prodaju, bilo zato �to �e na drugoj strani dobiti vi�e (�to ovde sada nije slu�aj) ili stoga �to procenjuju da vlast uskoro ne�e mo�i da isplati obe�ano. Pitanje je da li ovaj generalni stav va�i i u Mihajlovi�evom slu�aju. Mi ne znamo �ta se zbiva u vrhu vlasti. Vlada jo� nije u stanju panike; da jeste, Studio B ne bi bio televizija opozicione koalicije, niti bi va�e novine mogle da izlaze sa ovakvim sadr�ajima. S druge strane, vidljivo je da se vladin blok osipa i da oni koji nisu vitalno zainteresovani da za o�uvanje vlasti `hvataju du�i mesta`, odnosno poku�avaju da uspostave kontakte sa budu�om vladaju�om garniturom ili sa onima koji �e mo�i da ih za�tite kada se bude zbio veliki doga�aj, to jest proces. Ako se izuzmu oni kojima je jasno da se ni�emu ne mogu nadati od trijumfalisti�ke opozicije i od njenog revan�izma, ostali ljudi iz vlasti ili oko nje uop�te ne pokazuju sklonost da divljaju."
Sagovornik "Vremena" osvr�e se i na pitanje da li je Mihajlovi�ev slu�aj uvertira za ne�to krupnije, odnosno za talas nasilja koji se re�im sprema da sprovede:
"Zavo�enje vanrednog stanja ili pribegavanje sveobuhvatnom talasu terora podrazumevaju pre�utnu spoljnu podr�ku i neka obe�anja saveznika iz inostranstva. Svi analiti�ari skoncentrisani su na unutra�nja de�avanja zato �to se odvijaju brzim ritmom, a niko ne poku�ava da sazna �ta vlada i s koliko uspeha tra�i od svojih saveznika. Vanredne mere neminovno iziskuju inostranu podr�ku. Privremena podr�ka kosovskom ratu napla�ena je nesmetanim razaranjem Groznog. Kako bi saveznici sa istoka mogli da naplate svoju privremenu podr�ku represivnim merama u Srbiji? Ne znam, ali je jasno da se bez takve podr�ke ne ulazi u otvoren unutra�nji sukob, kao u slu�aju Kadijevi�a, ili se takav sukob brzo gubi, kao u slu�aju �au�eskua."
Kada je o Mihajlovi�u re�, dnevna �tampa nezvani�no saznaje da ga tu�ila�tvo tereti zbog izjave u ANEM-ovoj emisiji da "stranka na vlasti vlada pomo�u terora i da je to prvi stadijum diktature", te da je pretres zakazan za 7. mart. U trenutku kada ovaj tekst ide u �tampu (sreda, 1. mart rano popodne), Mihajlovi� jo� nije zvani�no obave�ten o optu�nom predlogu niti o bilo kakvom su�enju.
U utorak je, ina�e, portparol SPO-a Ivan Kova�evi� priveden na informativni razgovor u policiju po�to su ga policajci presreli na ulici. Nije mu pomoglo pozivanje na poslani�ki imunitet. Inspektore koji su ga ispitivali zanimalo je ko pi�e strana�ka saop�tenja i odakle mu informacije koje iznosi na konferencijama za �tampu. Kova�evi� veli da nije bio fizi�ki maltretiran. Za topuz, kolac ili konopac uvek ima vremena.
Uro� Komlenovi�
