Politički procesi
Čupanje jezika
"Pretnja zatvorom zbog političkih razloga jeste jedno od oruđa iz arsenala klasične politike: ostali su laskanje i korupcija", objašnjava za "Vreme" dr Vladimir Ilić, docent Filozofskog fakulteta u Beogradu
Sudeći po poslednjem potezu zakonodavnih vlasti u Srbiji, opozicionim liderima uskoro će biti dozvoljeno da kritikuju vlast samo u kafani. U četvrtak 24. februara, Treće opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je Trećem opštinskom sudu u Beogradu optužni predlog protiv predsednika Nove demokratije (ND) Dušana Mihajlovića. Sudeći po saopštenju tužilaštva koje prenosi Tanjug, Mihajlović je dva dana ranije, u ANEM-ovoj emisiji "Ko nam je kriv" emitovanoj na Studiju B, počinio krivično delo širenja lažnih vesti iz člana 218. Krivičnog zakona Srbije. Član 218. inače predviđa zatvorsku kaznu do tri godine za onog "ko iznosi ili pronosi lažne vesti i tvrđenja u nameri da izazove neraspoloženje ili uznemirenje građana ili da se ugrozi javni red i mir, ili to učini u nameri da se osujeti sprovođenje odluka i mera državnih organa i ustanova ili da se umanji poverenje građana u takve odluke i mere." (Prepisano iz KZ bez lektorskih intervencija.)
Nije poznato šta je to
u Mihajlovićevom TV nastupu naljutilo javno tužilaštvo, pošto on nije dobio optužni
predlog. Odmah je objasnio da je za sve saznao od novinara, da nije počinio nikakvo
krivično delo, te da se kao predsednik stranke javno bavi politikom i javno izlaže svoje
stavove. Rekao je da će se odazvati na poziv suda čim ga dobije jer veruje "u
pravosudne organe ove zemlje", da je na građanima da sude o njegovim političkim
uverenjima i o ovakvom "vidu zastrašivanja građana i političkih ličnosti",
te da "praksa saopštavanja optužnica putem medija nije poznata u demokratskom
svetu." Hapšenja se ne plaši jer: "I zatvor je za ljude."
REAKCIJE: Na zajedničkoj konferenciji za štampu koalicije DAN, Mihailović je podsetio na najavu bivšeg vojvode da će opozicija nestati, kao i na ocenu predsednika države da opozicije nema, "što treba dokazati ukidanjem medija i uklanjanjem neposlušnih opozicionara". Potpredsednik Demokratskog centra (DC) Stevan Lilić doveo je tom prilikom podnošenje optužnog predloga u vezu sa predstojećim sastankom opozicije najavljenim za 1. mart u prostorijama koalicije DAN (tačnije DC-a), založivši se za brisanje člana 218. iz zakona jer je "protivustavan". Predsednik Demokratske alternative Nebojša Čović izjavio je da bi predstavnici vlasti najviše voleli kada bi mogli da "ubiju istinu i eliminišu sve koji govore istinu i kritikuju vlast". Još je na račun Vojislava Šešelja izrekao čitav niz teških reči. Njegova stranka je kasnije u saopštenju procenila da vlastima u Srbiji "sada ostaje samo verbalni delikt", jer njime "može da opravda svoju istragu poturica i postavljanje vešala i prekih sudova za opozicione lidere".
Osim direktno pogođene koalicije DAN, reagovala je kompletna opozicija. Tadašnji potpredsednik Demokratske stranke (DS) Slobodan Vuksanović, koji je zajedno s Mihajlovićem učestvovao u ANEM-ovoj emisiji, izjavio je da je Mihajlovićev govor bio posvećen analizi ponašanja vlasti, "a upravo ova vlast uznemirava javnost svojim postupcima". Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica podsetio je da se na udaru našao "predsednik jedne stranke i to zbog nečega bez čega se demokratski politički život ne može zamisliti, a to je javno iznošenje i zastupanje stranačkih stavova". Koštunica je uporedio Miloševićev režim sa Brozovim, ocenivši da je reč o suđenju političkim protivnicima samo zbog iznošenja drugačijeg mišljenja, odnosno kriminalizovanju političkog mišljenja, i zaključivši da oblici političke represije kojima Miloševićevi socijalisti sve više pribegavaju "nesumnjivo nisu izraz njihove sigurnosti, već nesigurnosti, straha i, povrh svega, opšte besperspektivnosti".
Po rečima portparola Srpskog pokreta obnove (SPO) Ivana Kovačevića, reč je o nastavku "utiranja puta jednopartijskom sistemu". On je optužio režim da je od početka višestranačja shvatao parlament i politički pluralizam "kao elementarnu nepogodu koja će proći da bi se sve vratilo u staro jednoumlje i strahovladu" i da optužnica "najavljuje spremnost režima da ukine opoziciju, u skladu sa govorom Slobodana Miloševića na četvrtom kongresu SPS-a". U svom protestnom pismu srpskom ministru pravde Dragoljubu Jankoviću, lider DS-a Zoran Đinđić ocenio je da "podizanje optužnice za javno izgovorenu reč" protiv Mihajlovića "uvodi našu zemlju među najtotalitarnije države na svetu", i da bi sa mnogo više razloga javni tužilac trebalo da pokrene krivične postupke protiv Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića "za javno izrečene pretnje mirnim građanima". Odgovor, bar do sada, nije dobio. Oglasili su se još i novinarska udruženja, nevladine organizacije, a Građanski savez Srbije najavio je krivične postupke "protiv svih koji nam poslednjih dvanaest godina brane da živimo normalno".
NOTORNA ČINJENICA: Većina lidera opozicionih stranaka govore o "verbalnom deliktu". Uz objašnjenje da nema šta da kaže o Mihailovićevom slučaju, pošto se još ne zna sadržaj optužnog akta, i opasku da o domaćem pravosuđu dovoljno govore činjenice da ljudi preko državne novinske agencije saznaju da se protiv njih vodi postupak, beogradski advokat Ivan Janković upozorava da korišćenje termina "verbalni delikt" kojem većina opozicionih lidera pribegava nije odgovarajući:
"U svakom pravosudnom sistemu predviđene su kazne za krivična dela koja se vrše govorom, pisanjem ili slikom, i tu nema ničega spornog. Govor koji poziva na nasilje, koji nekoga vređa ili kojim se, kao u slučaju ovog člana 218, šire lažne vesti koje mogu da dovedu do panike ili do drugih posledica, koje se jasno mogu odrediti, mora biti kažnjiv. Problem je u tome što se pravosudni sistem zloupotrebljava radi postizanja političkog cilja: u ovom slučaju, radi ućutkivanja političkih neistomišljenika".
Ako Dušan Mihajlović, koji inače nije baš sklon preteškim rečima, treba da odgovara zbog izgovorenog političkog stava, da li bi onda trebalo pokrenuti postupak protiv onog ljubitelja zarđalih kašika i njegovih kolega Ivana Markovića i Gorana Matića zbog njihovih svakodnevnih "detonacija" od kojih se građanstvu diže kosa na glavi?
"Njihove izjave podstiču rasnu, versku, nacionalnu i drugu mržnju i netrpeljivost, što predstavlja krivično delo po saveznom Krivičnom zakonu", kaže Ivan Janković. "Kao članovi vlade, oni nose daleko veću odgovornost koja je skopčana sa vršenjem vlasti, pa tako i njihove izjave nose veću težinu. Tužilaštvo, međutim, na to ne reaguje. Ne bi trebalo zaboraviti da su upravo pravosudni organi učestvovali u nameštanju izbornih rezultata pre tri godine. U Jugoslaviji se, uostalom, od 1944. godine pravosuđe zloupotrebljava u političke svrhe, tako da mi praktično i nemamo drugačija iskustva. Može se samo govoriti o intenzitetu represije u pojedinim periodima: sadašnji stepen slabiji je nego 1945. godine, ali jači nego pre, recimo, nekih dvadesetak godina. Notorna je činjenica da je ova praksa u prirodi komunističkog sistema."
KLASIČNI ARSENAL: Kada se analiziraju reakcije političke javnosti na pokretanje postupka protiv Dušana Mihajlovića, preovlađuju ocene da je režim u panici i da zbog toga pojačava represiju. S druge strane, moguće je da vlasti naprosto ispipavaju teren i pokušavaju da utvrde dokle mogu da idu. Kao žrtva odabran je Dušan Mihajlović, verovatno zbog činjenice da njegova stranka nema toliki uticaj kao SPO, DSS ili DS, a nije isključeno ni da je reč o kažnjavanju bivšeg saveznika za primer drugima koji se eventualno spremaju da se otrgnu.
"Pretnja zatvorom zbog političkih razloga jeste jedno od oruđa iz arsenala klasične politike: ostali su laskanje i korupcija", objašnjava za "Vreme" dr Vladimir Ilić, docent Filozofskog fakulteta u Beogradu na predmetu metodologija socioloških istraživanja. "Načelno govoreći, vlade pribegavaju hapšenjima tek onda kada njihovi politički protivnici smatraju da im se više ne isplati da se na ovaj ili onaj način prodaju, bilo zato što će na drugoj strani dobiti više (što ovde sada nije slučaj) ili stoga što procenjuju da vlast uskoro neće moći da isplati obećano. Pitanje je da li ovaj generalni stav važi i u Mihajlovićevom slučaju. Mi ne znamo šta se zbiva u vrhu vlasti. Vlada još nije u stanju panike; da jeste, Studio B ne bi bio televizija opozicione koalicije, niti bi vaše novine mogle da izlaze sa ovakvim sadržajima. S druge strane, vidljivo je da se vladin blok osipa i da oni koji nisu vitalno zainteresovani da za očuvanje vlasti `hvataju duši mesta`, odnosno pokušavaju da uspostave kontakte sa budućom vladajućom garniturom ili sa onima koji će moći da ih zaštite kada se bude zbio veliki događaj, to jest proces. Ako se izuzmu oni kojima je jasno da se ničemu ne mogu nadati od trijumfalističke opozicije i od njenog revanšizma, ostali ljudi iz vlasti ili oko nje uopšte ne pokazuju sklonost da divljaju."
Sagovornik "Vremena" osvrće se i na pitanje da li je Mihajlovićev slučaj uvertira za nešto krupnije, odnosno za talas nasilja koji se režim sprema da sprovede:
"Zavođenje vanrednog stanja ili pribegavanje sveobuhvatnom talasu terora podrazumevaju prećutnu spoljnu podršku i neka obećanja saveznika iz inostranstva. Svi analitičari skoncentrisani su na unutrašnja dešavanja zato što se odvijaju brzim ritmom, a niko ne pokušava da sazna šta vlada i s koliko uspeha traži od svojih saveznika. Vanredne mere neminovno iziskuju inostranu podršku. Privremena podrška kosovskom ratu naplaćena je nesmetanim razaranjem Groznog. Kako bi saveznici sa istoka mogli da naplate svoju privremenu podršku represivnim merama u Srbiji? Ne znam, ali je jasno da se bez takve podrške ne ulazi u otvoren unutrašnji sukob, kao u slučaju Kadijevića, ili se takav sukob brzo gubi, kao u slučaju Čaušeskua."
Kada je o Mihajloviću reč, dnevna štampa nezvanično saznaje da ga tužilaštvo tereti zbog izjave u ANEM-ovoj emisiji da "stranka na vlasti vlada pomoću terora i da je to prvi stadijum diktature", te da je pretres zakazan za 7. mart. U trenutku kada ovaj tekst ide u štampu (sreda, 1. mart rano popodne), Mihajlović još nije zvanično obavešten o optužnom predlogu niti o bilo kakvom suđenju.
U utorak je, inače, portparol SPO-a Ivan Kovačević priveden na informativni razgovor u policiju pošto su ga policajci presreli na ulici. Nije mu pomoglo pozivanje na poslanički imunitet. Inspektore koji su ga ispitivali zanimalo je ko piše stranačka saopštenja i odakle mu informacije koje iznosi na konferencijama za štampu. Kovačević veli da nije bio fizički maltretiran. Za topuz, kolac ili konopac uvek ima vremena.
Uroš Komlenović
