Kako izgleda američka košarka uživo
Cepelini, klovnovi i navijačice
Tipični ljubitelj NBA najčešće je opremljen karakterističnim pivskim stomakom, a pre zauzimanja svog sedišta ustremljuje se na raznorazne oblike džank hrane koja je sveprisutna, kao i pivo u XL čašama
Svako ko je i po
nemilosrdnom letnjem suncu nalazio smisao i zadovoljstvo u tapkanju lopte po užarenom
betonu sigurno sanja o NBA utakmici uživo. U tom snu, čarobna moć košarkaške veštine
te opija i drži jer je tu, živa pred tobom. Međutim, da li je i NBA lep samo dok se
čeka, odnosno da li je lep i nakon što se dočekao? Sudar sa NBA stvarnošću, naime,
pored nesumnjivog zadovoljstva nosi i razna razočaranja. Ona su uglavnom prouzrokovana
konceptom – zabava za celu porodicu (i sve generacije). Od trenutka kada uđete u halu,
sumnjiva vam je nekakva polukarnevalska atmosfera. Ipak, prepuni ste entuzijazma, ne smeta
vam ni što ste kupili najjeftiniju kartu, lagano se locirate pri vrhu tribina. Došli ste
još pre zagrevanja jer osećate da ako propustite taj deo doživljaj utakmice nije
kompletan. Osvrnete se oko sebe, očekujući da su bar tu oko vas “istinski poznavaoci
košarke” (čitaj oni-koji-nemaju-para), ali jok. Najmanje je onih koji su u dobu kada
se sportska problematika čini jednom od dve najvažnije stvari na svetu. Svi ostali su
tu. Pre početka utakmice isprepada vas ulazak marinaca sa zastavom, posle vam objasne da
se ovde himna otpeva pre početka bilo koje utakmice u bilo kom rangu takmičenja. Na to
se, ko zna zašto, prisetite da se i u našoj bivšoj domovini, ne tako davno, školski
dan započinjao uz “Za domovinu s’ Titom – napred”. Srećom, iz ovakvih
razmišljanja brzo vas prene početak utakmice. Tribine zvrje poluprazne. Zar su NBA
utakmice ovako slabo posećene, naivno se pitate?
TIPIČNI LJUBITELJ: Pred kraj prve četvrtine upoznajete tipičnog “ljubitelja” košarke. Najčešće je opremljen karakterističnim pivskim stomakom, a pre zauzimanja svog sedišta ustremljuje se na raznorazne oblike džank hrane koja je sveprisutna, kao i pivo u XL čašama. Ako nije u društvu svojih dvojnika, onda je praćen kompletnom porodicom, ponekad i najstarijim kolenom. Dok se prva četvrtina bliži kraju, polako se probijaju do svojih sedišta, jer glava porodice zna da se u prvoj četvrtini ništa ne dešava. Na kolenima drže tacne sa odabranom hranom, a pića se obnavljaju u toku utakmice. Nakon njihove invazije, svaki iskusni vlasnik najjeftinije karte, koji neće utakmicu da prati u društvu s “golubovima”, pokušava da se probije što bliže terenu, na ona preostala prazna mesta, ako ih uopšte ima. I taman kada se druga četvrtina odgleda uz pristojno povezivanje kretanja igrača sa kretanjem lopte na terenu, početkom drugog poluvremena stižu vlasnici godišnjih karata. Oni su poslovni ljudi i nemaju puno vremena da odvajaju na ionako preduga sportska nadmetanja. A znaju i da se u prvom poluvremenu ništa ne dešava. Oni vas vrate u društvo “golubova”, ako ste i imali sreću da im odmaknete. Dečurlija, kojoj pažnju ne bi zadržao ni neki događaj koji mogu i da vide, jedva čeka sve vrste prekida igre, kada nastupaju raznorazne nagradne parade. Cepelini lete pod krovom hale, ispuštajući razne sitne poklone, iz vazdušnih topova se ispaljuje tanad od NBA majica, klovnovi kruže tribinama, i sve se odjednom kreće i buči.
“DEFENSE, DEFENSE”: Za one koji su prerasli sitno dečje doba, tu su cheerleaders, koje kao dižu navijački i timski moral. Tada se tek vidi ko je iskusan ljubitelj košarke. Po ulasku cheerleadersa, poneko trijumfalno vadi dvogled iz džepa i uz zavist okoline proučava da li je sastav klupskih balerina na visokom, NBA nivou. U delovima kada se igra prepričava prijateljima šta je sve video. Tu negde dolazi i poslednja četvrtina. Oni što su došli početkom drugog poluvremena, napuštaju utakmicu sredinom poslednje četvrtine, jer im je jasno (e nije da se ništa ne dešava) da će ako sačekaju kraj utakmice morati dugo i mukotrpno da se probijaju kolima kroz neopisivu gužvu. A oni nemaju vremena za to, je li. Ako je rezultat i dalje neizvestan, navijači skaču i dreče: “Defense, defense”, jer misle da tako treba. U stvari jedva čekaju neki atraktivan potez, ako već nema neke tuče. Utakmica se završava, nekad uz manje nekad uz više uzbuđenja u finišu. I to je to. NBA magija izbliza izgleda nekako okrnjena, no ako uspete da se fokusirate na dešavanja na terenu možda ćete i da uživate.
A može da vam se desi i da se setite kako je nekada Pionir “goreo”...
Bojan Vukašinović
