Vreme broj 479, 11. mart 2000.

Srbija u razbijenom ogledalu

Baba-Marta za okruglim stolom

Ugro�avanje Studija B kao proba odbrojavanja � opozicija je mo�da dobro uo�ila da ima posla s re�imom znatno smanjene ura�unljivosti

Prvaci opozicionih partija su 3. marta u sedi�tu Demokratskog centra (DC) u Beogradu usvojili i potpisali zajedni�ku politi�ku platformu. Novinari, ubledeli od �ekanja, nestrpljivo su se fokusirali na pitanje da li je i za�to nije postignut sporazum o zajedni�kom martovskom mitingu opozicije. Taj miting, najavljen jo� u januaru, nije uprili�en, ali su doga�aji koji su sledili sami za sebe radili na njegovom sazivanju.

Demokratska omladina prezentirala je video-zapis iz koga se vidi kako grupa batina�a tu�e de�aka koji je poku�ao da skine jedan re�imski plakat. Identifikovana su dva vozila iz kojih na uglu beogradskih ulica Mar�ala Tolbuhina i Ivana Milutinovi�a izlaze batina�i, tvrdi se da pripadaju � jednoj dr�avnoj ustanovi.

Po�to su u roku od 24 sata izvr�ena tri napada na Studio B (vidi tekst u okviru), najvi�i gradski funkcioneri i opozicioni prvaci skupljaju se u ponedeljak uve�e (6. marta) u Studiju B. Gradona�elnik Beograda Vojislav Mihailovi� potom �ita zajedni�ko opoziciono saop�tenje u kome poziva re�im da odmah prekine nasilje nad gra�anima, Studiom B i slobodnim medijima, u suprotnom, kako se izrazio, opozicija �e pozvati gra�ane, a odgovornost za posledice bi�e na re�imu Slobodana Milo�evi�a... Vi�e politi�kih stranaka izdaje o�tro saop�tenje. Iz svih tekstova provejava poruka da se mora brzo i �vrsto odgovoriti. Informativna slu�ba MUP-a Srbije preko Tanjuga hitno, ne navode�i ni jedan podatak, saop�tava javnosti da je to "jo� jedna zlonamerna i neta�na informacija isfabrikovana u ovoj informativnoj ku�i, u cilju produ�avanja medijske kampanje protiv MUP-a Republike Srbije"... Propaganda re�ima koja govori o "nepostoje�oj opoziciji" i "ni�tarijama", dopunjena je i floskulom "paljevina Rajhstaga", kojom "Borba" zvana "Br�inka" "obja�njava slu�aj".

HO�EMO ISTINU: Za jedno ve�e o�ivela je stara formula � sve politi�ke bitke u Srbiji bile su povezane s borbom za slobodu medija ma kako to ko shvatao. Jedan od naj�e��ih slogana u demonstracijama 9. marta 1991. bio je "Ho�emo istinu!". U leto 1992. vodi se bez ve�ih rezultata borba za va�nu ku�u "Politika" i za Radio-televiziju Srbije, kada se pokazalo da su novinari verovatno profesija u kojoj je relativno najve�i procenat odstranjenih s posla i profesionalno onemogu�enih.

Re�im se mo�da zavarava �injenicom da je otpor javnosti bio simboli�an, recimo 1995. kada je re�im osvojio Studio B i ugrozio nezavisnu "Borbu" (posle �ega je nastala nezavisna "Na�a Borba" i dr�avna "Borba" zvana "Br�inka"), da masovne reakcije nije bilo u seriji policijskih upada u redakcije u jesen 1998, ni u seriji su�enja novinama tokom 1999. i 2000, pa ni u manifestacijama protiv otimanja beogradskog Radija B92, �ija prava redakcija, pod ne�to izmenjenim imenom zahvaljuju�i pomo�i Studija B, sada radi pod imenom Radio B2 92.

Re�im se obru�ava na nezavisne medije tako uporno da to navodi na zaklju�ak da je to bes nemo�noga. Nastavljaju da primenjuju taj restriktivni zakon o javnom informisanju, donet u poluratnom stanju u jesen 1998, ali kao da shvataju da sudije za prekr�aje, makar dobili i ovla��enja da ve�aju, ne mogu da zaustave jedan demokratski pokret koji pulsira i kroz medije. Sada kao da deluju u sprezi poreznici, vlast i kriminalne grupe koje, ohrabrene pogroma�kom retorikom vlasti, mo�da i direktnije inspirisane, praktikuju nasilje. Popis �tete � posle fajronta. Za sada, nema vi�e "Na�e Borbe", "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina", ugro�ena je �tamparija "Glas"... To je ipak uzaludan i besmislen posao. Ne�to zbog pobede opozicije u gradovima, ne�to zbog drugih razloga, mre�a nezavisnih i slobodnih medija u Srbiji je ipak impozantna, njihov kvalitet se, korak po korak, u te�kim uslovima popravlja. Dr�avni mediji, upregnuti u propagandnu galamu, u gr�evitom naporu da sirotinju vi�kom jarosti mobili�u za izgubljenu stvar, gube uticaj i li�e na psova�nice. Sada je ve� pitanje trenutka kada �e se re�im preigrati i kada �e stvari po�eti da se lupaju o glavu naru�ilaca.

LOPTA NA ZEMLJI: Najnoviji atak na Studio B jeste u stvari znak da se vodi te�ka poziciona bitka za Beograd, i jednog trenutka je izgledalo da je to onaj kr�ag na dor�olskoj �ukur-�esmi. Javnost je po�ela da se kome�a, politi�ari da se uzmuvavaju, telefoni da se usijavaju, po�ela su da lete protestna pisma i telegrami podr�ke...

Mo�da je dobro �to se posle nekoliko sati nervoze u utorak 7. marta ipak stalo na loptu. Tokom usagla�avanja opozicione platforme pro�le nedelje, moglo se pone�to �uti o razlozima za dugo razmi�ljanje o oblicima i modalitetima vaninstitucionalnog delovanja opozicije � pominjane su nepovoljne spoljne i unutra�nje okolnosti; manevri NATO-a na Kosovu nikako ne pogoduju politi�koj agitaciji za prozapadni politi�ki model u Srbiji; zahtevi za konsolidaciju dr�ave ugro�eni su pove�anjem politi�ke konfrontacije Beograda i Podgorice... Po proceni opozicije poternica za Slobodanom Milo�evi�em nije davala dobar �lagvort za otvaranje razgovora o mirnoj primopredaji vlasti niti o izbornim uslovima.

Opozicija je mo�da dobro uo�ila da ima posla s re�imom znatno smanjene ura�unljivosti, da je javnost jo� neodlu�na i traumatizovana, i stoga takti�ki okleva. Neki, kao Neboj�a �ovi�, koji poznaju tehnologiju i psihologiju vladaju�e nomenklature, upozoravaju da ne treba upadati u zamku, po�to su vremena vrlo te�ka i vrlo opasna, po�to su se oni ukopali i u�an�ili, po�to se gra�ani nalaze izme�u dva rova. �esto se �uje da sukobe treba izbe�i po svaku cenu.

Neki �e re�i da je opozicija pokazivala kalkulantsku uzdr�anost kad je u pitanju organizovanje masovnog okupljanje, kad je poku�avala da se ta martovska manifestacija (ili protest) ne podudari sa nekom od mnogobrojnih akcija kosovskih Albanaca koje se o�ekuju u martu, da se ne podudari s manevrima NATO-a, da ne asocira mnogo na "onaj deveti mart" � drugim re�ima, da re�imu ne da povod da propagandom i nasiljem razjuri i zapla�i ljude. S druge strane, opozicija se mo�da jo� zapli�e i u tehni�kim detaljima (ko �e govoriti, kakav je redosled govornika, ko organizuje "koncert") kada lako izbijaju stari nesporazumi i dra�kaju se liderske sujete. Dva dana kasnije, bila je vest da su se Dra�kovi� i �in�i� brzo pojavili na hitnom samitu opozicije u ponedeljak ve�e u Studiju B, ali i vest da nije prihva�ena ideja da se njih dvojica zajedno pojave u studiju i pola sata pri�aju o odbrani medija.

Oprez opozicionih lidera, kad je u pitanju prole�ni start, mo�da je i li�no uslovljen � ljudi su od krvi i mesa. Na jednoga je onomad poku�an atentat, drugog sutra izvode pred sud... "Ulog sada vi�e nije sama vlast, bojim se da su u pitanju i glave. Ne bi me �udilo da se u klimaksu kampanje pojave dosijei o nekim opozicionim liderima sa, recimo, podacima o nelegalnim dobijanjem ku�a i sli�no. Ako opozicija ostane udru�ena, neki lideri �e biti ucenjivani", ka�e politikolog Zoran Stojiljkovi� (Pres klub, 6. marta).

SUKOB VLASTI: To je samo mali detalj ve�eg ko�mara. Politi�ka konfrontacija u Srbiji o�ito ima vi�e ravni � ona ima oblik sukoba vlasti i opozicije, "isto�ne" i "zapadne" opcije, autoritarnosti i slobode, no ta konfrontacija, s druge strane gledano, dobija oblik sukoba razli�itih vlasti � republi�kih, savezne i lokalnih. U tom kontekstu, pro�lonedeljni napad na Studio B je neka vrsta generalne probe na glavnoj sceni. Probe odbrojavanja.

Re�im mo�da pogre�no tuma�i �injenicu da je opozicija previ�e slaba, �im se toliko prera�unava i �uri da uzme �to vi�e plena � za dve nedelje pokorio je "Ve�ernje novosti" (koje je ina�e do�ivljavao kao svoju interesnu sferu) i serijom postupaka ugrozio funkcionisanje Studija B, koji se od marta 1990 smatra vlasni�tvom opozicije. Na ugro�avanje tako simboli�ki va�ne ta�ke, kakva je Studio B, opozicioni lideri su opet reagovali sa ultimativnom uzdr�ano��u. Uz sve opomene re�imu, najavljeno je da �e Gradska skup�tina mo�da ipak "prebiti dugove" sa saveznom dr�avom, i to je odlo�ilo "klimaks", trenutak kad �e neko re�i: "E sad je dosta!", i kada �e se krenuti u politi�ku zavr�nicu.

Igra raspolo�enja je slo�ena, ankete jedna za drugom pokazuju veliko nezadovoljstvo svim institucijama, veliku sklonost ka promenama �ak i uz pominjanje nasilnih sredstava (ali bez mene), a malu sklonost ka demonstriranju, rastu proopozicionog raspolo�enja, sumnje u vo�e, zna�ajnoj izbornoj neodlu�nosti, pritisku na opoziciju da se dr�i zajedno... Ako ne vara oko staroga lovca, ispod te slike zbunjene javnosti, koja �epavo izlazi iz prve posleratne zime, izgleda da opet stoji onaj stari grafit, vi�en na Filozofskom fakultetu 1992, na kome je citirano Didroovo pismo Luju XIV: "Ti sedi� na vulkanu... Mete� je neizbe�an!"

Lo�e �e biti ako po�ne s mete�om, jer izlaz se mo�e na�i samo u komplikovanim formulama, za koje je potrebna odmerenost i fleksibilnost.

Opozicija je, reklo bi se, sada ozbiljnija nego ranije u planiranju te zavr�nice, pa i onoga �to bi posle nje moglo da do�e. Predstavnici vode�ih opozicionih stranaka potpisali su 3. marta 2000. "Platformu o budu�oj Srbiji nakon promene vlasti i pobede opozicije". Nije re�eno, ali iz teksta te platforme zapravo proizilazi da opozicija naredne izbore defini�e kao izbore za ustavotvornu skup�tinu kojom bi se uspostavila parlamentarna demokratija. Dva pitanja se �ine naro�ito osetljivim � jedno se odnosi na vi�enje Srbije kao regionalne dr�ave, a drugo na odnose u federaciji.

REGIONALIZACIJA: �to se Srbije ti�e, ponu�eno je regionalisti�ko re�enje, u znatnoj meri razli�ito od ustava 1990, koji je redukovao sadr�aj postoje�ih autonomija, ja�ao institucije centralne vlasti i predsedni�ki sistem, akcenat stavljao na jedinstvenu Srbiju od Draga�a do Horgo�a itd. Da model nije izdr�ao probu vremena svedo�i ba� ta floskula � Draga� je sada na teritoriji pod me�unarodnim protektoratom. Model se pokazao nefunkcionalnim i dolazi mu kraj. Predsednik koji personalizuje dr�avu sada je smetnja opstanku dr�ave i izbor se polako svodi na pitanje " Milo�evi� ili Srbija ".

Na nivou Srbije regionalni koncept ure�enja dr�ave se sudarao na jednoj strani sa pomenutim zamahom centralizacije, oja�alim posle 1988, a s druge strane sa postojanjem autonomnih pokrajina s njihovim ste�enim pravima, sa pretenzijama kosovskih Albanaca da naprave nacionalnu dr�avu, pa i sa nastavkom tzv dr�avotvornog amoka u tragovima �ak i kod raznih autonoma�a. Od politi�kih partija model regionalne dr�ave najupornije je zagovarala Nova Demokratija, mada su i druge govorile o autonomiji nov�anika (SPO, DS itd.) Zbog tih okolnosti, od vi�enja Srbije kao "regionalne dr�ave sa sna�nom lokalnom samoupravom, i u skladu sa savremenom evropskom praksom", u opozicionoj platformi do�lo se do formulacije koja govori da �e Srbija biti "ustrojena kao demokratska i decentralizovana dr�ava, sa sna�nom lokalnom i regionalnom samoupravom (na primer, Sand�ak, odnosno Ra�ka oblast). Tri subjekta tog budu�eg regionalizma posebno su pomenuta, izra�eno je "uva�avanje istorijski formiranih vidova autonomije, Vojvodine i Kosova i Metohije", i iza�lo se u susret autonomisti�kim te�njama. Neku vrstu politi�ke artikulacije dobijaju i oni slabiji i nejasniji anticentralisti�ki pritisci, kao �to je onaj koji se ose�a preko gradske uprave Beograda, u izjavama o tome da je republika gradove li�ila sredstava za normalno funkcionisanje. Taj regionalni motiv izbijao je ponekad u skup�tinskim glasanjima � de�avalo se da neki poslanici vladaju�e stranke glasaju protiv vladinog predloga... Ranije poku�aje da se razmi�lja o Srbiji kao regionalnoj dr�avi, re�im je satanizovao kao "poku�aj raspar�avanja Srbije", �to se sada ponavlja na dr�avnoj TV.

U novije vreme o regionalnoj dr�avi po�inju da govore i partije i intelektualci nacionalne (nacionalno-gra�anske) orijentacije. Ve�a grupa beogradskih ustavnih pravnika, okupljenih oko akademika Miodraga Jovi�i�a, ve� nekoliko godina pribli�avaju se ideji regionalne dr�ave, tra�e�i u njoj re�enje za problem Srbije i njene etni�ke slo�enosti, pa i za probleme jugoslovenske federacije. Slobodan Samard�i�, iz Instituta za evropske studije, pominjao je slu�aj Bavarske koja je kroz vekove kao kne�evina bila nezavisna dr�ava, pa je u u�la u Nema�ku kada se ova ujedinila, nastavila svoju egzistenciju kao federalna jedinica od 1949. godine"; ona se u svom pokrajinskom ustavu zove Freistaat Bayern i ima neke dr�avne insignije... �to se federacije ti�e, Crnogorci su na svako zapo�injanje razgovora u tom kontekstu po pravilu reagovali uvre�eno.

IMA LI FEDERACIJE: U svojoj platformi koja ima pet ta�aka opozicija isti�e da bi odnosi Srbije i Crne Gore trebalo da budu definisani prema volji naroda u obe federalne jedinice. U predlogu koji je podneo Vojislav Ko�tunica, a koji je o�ito poslu�io kao osnova za dogovor, bilo je sugerisano da se odnosi Srbije i Crne Gore, prema volji naroda u obema federalnim jedinicama, redefini�u na na�elima federalizma. To bi impliciralo da na saveznom nivou, pored reprezenta jednakopravnosti federalnih jedinica, postoji i ve�e gra�ana, to jest da va�i princip op�teg jednakog prava glasa. Redigovani tekst taj detalj zaobilazi, �to na prvi pogled zna�i da se ne prejudicira tok pregovora o odnosima Srbije i Crne Gore. Na drugi pogled indirektno se pokazuje da srpska opozicija jo� nije sasvim usaglasila odnose sa �ukanovi�evim DPS-om, bar u pogledu eventualnog izlaska ove partije na savezne izbore. Od zvani�ne Podgorice nije dolazio jasan signal da li je uop�te mogu�e odr�ati federalne izbore. To da li ima ili nema saveznih izbora, bitno odre�uje �itav izborni paket. Za re�enje ove jedna�ine potrebno je dosta vremena, �ivaca i fleksibilnosti. Re�im, koji funkcioni�e u vakuumu nedovr�ene dr�ave to ne namerava da omogu�i, ve� svoju nervozu preliva u proizvodnju sukoba, pogroma, misterija, afekata i besa. Zbog toga su, u stvari, pro�log ponedeljka razbijene dve glave na Torlaku. U interesu javnosti, mira i razlo�nosti mora�e ipak na to da se ka�e samo jedna re�. Dosta!

Milan Milo�evi�

Stop nasilju

Direktori i glavni urednici najve�ih privatnih i nezavisnih medija u Srbiji prihvatili su predlog NUNS-a da do daljeg ti mediji ne izve�tavaju sa konferencija SRS-a za novinare, ne prenose saop�tenja te stranke, kao ni izjave njenih funkcionera. Ova odluka izraz je na�eg protesta zbog pretnji lidera SRS-a Vojislava �e�elja hap�enjem i likvidacijom novinara. Zahtevamo da dr�ava, primenjuju�i zakon, spre�i izazivanje nasilja, �irenje mr�nje i svake vrste netrpeljivosti. Pozivamo i druge medije da nam se pridru�e. Saop�tenje su potpisali: NUNS, "Blic", Beta, B2-92, "Danas", Studio B, Fonet, "Glas javnosti", Radio Indeks, TV Mre�a, NIN, TV produkcija VIN, "Vreme", "Republika".

U bojkot SRS-a uklju�ili su se podgori�ka "Pobjeda" i novopazarski "Parlament". Predlogu NUNS-a do sada su se pridru�ili Radio Aleksinac, Radio Bajina Ba�ta, po�areva�ki Radio BOOM 93, JP "�a�anski glas" (radio, TV i lokalni list), Radio Devi� iz Smederevske Palanke, kraljeva�ki Radio Globus, Radio Jasenica iz Smederevske Palanke, pri�tinski Radio Kontakt, Radio Kragujevac, Radio Kraljevo, Radio M+ Mladenovac, Radio Pan�evo, valjevski Radio Patak, Radio Pirot, Radio Po�ega, Radio Sombor, Radio Trstenik, Radio Subotica. Radikale bojkotuju i Gradska TV Ni�, TV Bajina Ba�ta, TV Kragujevac, TV Kraljevo, TV Glas Obili�eva iz Novog Kne�evca, vr�a�ka TV Lav, STV Negotin, TV Grk iz Prokuplja, TV Po�ega, TV Pirot, TV Pan�evo, TV Trstenik, TV Devi�-Smederevska Palanka, TV Soko iz Sokobanje. Predlogu su se pridru�ile ni�ke "Narodne novine", "Nezavisna svetlost", "Mlavska zora", "Borske novine", "Vranjske novine", "Magazin Has", "Pe�at", "�ig", "Tibiskus", "Kolubara", "Porodi�ni krug", "Bajinoba�tanske novine", "Moj Kovin", "Sedmica", "Vesti", "Novosadski nedeljnik", "Gra�anin", "Nezavisni", "Be�ejski mozaik", "Kikindske novine", "Timo�ke novine", "Ibarske novine", "Pan�evac", "Bulevar", "Somborske novine". NUNS je saop�tio da se bojkotu pridru�io i nedeljnik "Vojvodina" iz Novog Sada, "Srpska re�" iz Beograda, kao i list Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata "Radni�ka re�". Bojkotu SRS-a pridru�ila se, kako obave�tava NUNS, i Televizijska stanica BB kanal 4 iz Bajine Ba�te.