�valje lete u nebo
Terzi�e mlado, terzi�e,
Da mi sa�ije� ele�eto,
So ar�in da go ne meri�,
So no�kite da go ne re�e�,
So igla da go ne bode� �
Od oko da go sa�ije�!
Munjevitom
i pravovremenom intervencijom snaga carine u Ni�u je zarobljeno tri i po
hiljade potencijalnih okupatora kojima �e biti su�eno u odsustvu poradi
toga �to su za sada zaplenjene njihove prazne, ratnom biografijom jo�
neumrljane uniforme: Modna konfekcija "Ni�" svojevremeno je sa
sto�erom NATO alijanse u zloglasnome Briselu sklopila bila ugovor o delu
(za kr�enje odredbi ili raskid ugovora nadle�an je sud u Ni�koj Banji)
gde se obavezala da �e do aprila cenjenim mu�terijama sa�iti i isporu�iti
uniforme. Ni�lije su se nao�trile da odenu nekoliko neprijateljskih
divizija (tada jo� nisu bile neprijateljske, bile su samo tu�inske),
posao je zapo�et pro�le godine u februaru, ni�ki �najderaj je, zna�i,
verovao u mirno, diplomatsko i politi�ko re�enje kosovske krize (u
pregovore se be�e bio uklju�io i predsednik Milutinovi�, ako se dobro
se�am). Nekoliko hiljada uniformi bilo je na fircanju, na drugima su
proleteri u�ivali dugmadi i epolete, kad � zapadni partner zapo�e
bomba�ki proces! �ta sad?! Ako je avans uzet, red je da se tekstil na
vreme preda, s druge strane, ako se natovci o�tre i na kopnenu
intervenciju, neka izvole do�i u onome �to imaju, neka ratuju u civilu
� kad su �etnici svojevremeno re�ili da spre�e humanitarnu katastrofu
koju je pokojni Hitler izazvao, nisu �ekali da im neko u inostranstvu,
ili u samom Rajhu, sa�ije pedeset hiljada dolama, nego redenik preko
gunja, kokardica, ko ima kamu ima, pa u borbu...
Da se strani partner nije tako gadno popi�manio, da nije udario po
zemlji koja ga odeva, konfekcija "Ni�" inkasirala bi osamdeset
hiljada maraka i posvetila bi se �ivenju kico�ke, mirnodopske i
bogatunske garderobe za kupca iz Italije. Umesto toga, kompaniji je
pripala titula ratnog profitera, stavljena je bezmalo uz izdajni�ka
glasila odnosno strane pla�enike (a te�ko da je NATO sve platio
unapred). �etiri stotine njenih radnika sada je bez posla.
Da li je NATO zaista �eleo te uniforme ili je deal sa Ni�lijama bio
manevar da se uljuljka na�a kompletna odbrana? �ta je trebalo da
mislimo? Nisu valjda toliko ludi da nas napadnu dok im krojimo i �ijemo
garderobu za dvadeset hiljada du�a! Ugovor o dvadeset hiljada uniformi
ravan je paktu o nenapadanju, konfekcija "Ni�" taj pakt nije
prekr�ila, ona je mo�da samo malo, i to iz opravdanih razloga, okasnila
s isporukom, ali se kupac ba� izblamirao: napao je zemlju u kojoj mu je
partner registrovan, lociran itd. Sude�i po zalihama repromaterijala u ni�koj
fabrici, neprijatelj je u rat u�ao nedovoljno, mo�da i nedoli�no odeven
� ko zna u �emu su bili njihovi piloti, mo�da su svoj regular job
obavljali u d�insu ili u trenerkama... Osim ako im to nije bio plan:
kompletnu avijaciju odene� u srbijansku no�nju, bri�-pantalone, opanci,
i onda garantovano nema� gubitaka: ako se pilot i surva u neku �ivicu,
izgleda�e kao tipi�an �umadinac koji je prenebregav�i sirenu za uzbunu
krenuo na pana�ur i stradao na pravdi boga...
U vreme vijetnamskog rata na�a konfekcija "Kluz" �ila je
padobrane po porud�bini jedne od zara�enih strana. FNRJ je bila u dobrim
odnosima sa obema zemljama, ali jedna od njih nije imala ba� neko
padobranstvo, a ni novaca, pa su kluzovci �ili padobrane za nepravednu i
osionu Ameriku. Da je "Kluz" rekao istorijsko ne, neka druga
fabrika u svetu rekla bi da, rat u Vijetnamu bi se svejedno bio nastavio.
Uostalom, "Kluz" nije pravio bombe nego padobrane, pomagala koja
pilotu u stani-pani situaciji poma�u da se ne razbije prilikom treska o
tu�insko tlo. Na�i kroja�i u�inili su ono �to je bilo do njih da bar
neki ameri�ki pilot, katapultiran i unekoliko o�amu�en, padne �iv u
ruke borcima vijetnamskog NOP-a. Oni bi ga onda natenane saslu�avali radi
saznavanja vojne tajne... S druge strane, �ivenje padobrana nije uvek ni
za hvalu. Lepo je kad �ije� padobran�i� i misli� kako �e se mo�da
ba� njime u sun�ano podne na fudbalsko igrali�te spustiti jedna jako
lepa devojka, lepo je kad zna� da �e padobrani koje kreira� biti na
raspolaganju sportskim dru�tvima, civilnom vazdu�nom saobra�aju, milina
je gledati ih na nekome aeromitingu, ali ne mogu da pomislim na
padobranstvo a da mi pred o�i ne iza�e desant na Drvar. Kad je drugu
Titu preseo ro�endan, kad je zamalo bio ubijen, ranjen ili zarobljen, i
kad je narodnooslobodila�ka borba visila o koncu tanjem od najtanje
gurtne.
�ta bi bilo naravou�enije ni�ke pri�e? Bolje je �iti prijatelju
koji ti plati nego neprijatelju koji ti ne plati nego te tom saradnjom jo�
i kompromituje: ti ga odeva�, �ije� mu paradne i radne uniforme, povla�i�
njegove mrske ambleme po svojim radni�kim rukama, a on bombarduje i tebe
i carinu koja �e te kad-tad uhvatiti i koja �e ti shodno zakonu
zapleniti ono �to si u svojoj lakomislenosti i lakomosti za du�manina
proizveo. Ni�ki �vor mogao bi se razre�iti tako �to bi se na svaku od
dvadeset hiljada poru�enih uniformi pored oznaka NATO-a stavio uo�ljiv
amblem Ujedinjenih nacija. Natovce nismo hteli na svetoj zemlji, pristali
smo samo na Ujedinjene nacije. Re�eno � u�injeno: mir i poredak sa
kakvim god bilo uspehom �uvaju Ujedinjene nacije. Jedna od va�nijih
nacija jeste dodu�e opet NATO, ali on mora da slu�a sve �to mu se iz
OUN nalo�i.
Zaplenjene uniforme bih, dakle, vratio na do�ivanje oznaka me�unarodne
organizacije, tri�avih osamdeset hiljada maraka ne bih uop�te uzeo.
Uniforme bi bile dar na�eg naroda Ujedinjenim nacijama, a Ni�lije bi
mogle da se bace na �ivenje modne civilne ode�e za italijansko tr�i�te
koje nas � ako izuzemo selendru zvanu Avijano � nikada nije
bombardovalo.
Ljubomir �ivkov
