Švalje lete u nebo
Terziče mlado, terziče,
Da mi sašiješ elečeto,
So aršin da go ne meriš,
So noškite da go ne režeš,
So igla da go ne bodeš –
Od oko da go sašiješ!
Munjevitom
i pravovremenom intervencijom snaga carine u Nišu je zarobljeno tri i po
hiljade potencijalnih okupatora kojima će biti suđeno u odsustvu poradi
toga što su za sada zaplenjene njihove prazne, ratnom biografijom još
neumrljane uniforme: Modna konfekcija "Niš" svojevremeno je sa
stožerom NATO alijanse u zloglasnome Briselu sklopila bila ugovor o delu
(za kršenje odredbi ili raskid ugovora nadležan je sud u Niškoj Banji)
gde se obavezala da će do aprila cenjenim mušterijama sašiti i isporučiti
uniforme. Nišlije su se naoštrile da odenu nekoliko neprijateljskih
divizija (tada još nisu bile neprijateljske, bile su samo tuđinske),
posao je započet prošle godine u februaru, niški šnajderaj je, znači,
verovao u mirno, diplomatsko i političko rešenje kosovske krize (u
pregovore se beše bio uključio i predsednik Milutinović, ako se dobro
sećam). Nekoliko hiljada uniformi bilo je na fircanju, na drugima su
proleteri ušivali dugmadi i epolete, kad – zapadni partner započe
bombaški proces! Šta sad?! Ako je avans uzet, red je da se tekstil na
vreme preda, s druge strane, ako se natovci oštre i na kopnenu
intervenciju, neka izvole doći u onome što imaju, neka ratuju u civilu
– kad su četnici svojevremeno rešili da spreče humanitarnu katastrofu
koju je pokojni Hitler izazvao, nisu čekali da im neko u inostranstvu,
ili u samom Rajhu, sašije pedeset hiljada dolama, nego redenik preko
gunja, kokardica, ko ima kamu ima, pa u borbu...
Da se strani partner nije tako gadno popišmanio, da nije udario po
zemlji koja ga odeva, konfekcija "Niš" inkasirala bi osamdeset
hiljada maraka i posvetila bi se šivenju kicoške, mirnodopske i
bogatunske garderobe za kupca iz Italije. Umesto toga, kompaniji je
pripala titula ratnog profitera, stavljena je bezmalo uz izdajnička
glasila odnosno strane plaćenike (a teško da je NATO sve platio
unapred). Četiri stotine njenih radnika sada je bez posla.
Da li je NATO zaista želeo te uniforme ili je deal sa Nišlijama bio
manevar da se uljuljka naša kompletna odbrana? Šta je trebalo da
mislimo? Nisu valjda toliko ludi da nas napadnu dok im krojimo i šijemo
garderobu za dvadeset hiljada duša! Ugovor o dvadeset hiljada uniformi
ravan je paktu o nenapadanju, konfekcija "Niš" taj pakt nije
prekršila, ona je možda samo malo, i to iz opravdanih razloga, okasnila
s isporukom, ali se kupac baš izblamirao: napao je zemlju u kojoj mu je
partner registrovan, lociran itd. Sudeći po zalihama repromaterijala u niškoj
fabrici, neprijatelj je u rat ušao nedovoljno, možda i nedolično odeven
– ko zna u čemu su bili njihovi piloti, možda su svoj regular job
obavljali u džinsu ili u trenerkama... Osim ako im to nije bio plan:
kompletnu avijaciju odeneš u srbijansku nošnju, brič-pantalone, opanci,
i onda garantovano nemaš gubitaka: ako se pilot i surva u neku živicu,
izgledaće kao tipičan Šumadinac koji je prenebregavši sirenu za uzbunu
krenuo na panađur i stradao na pravdi boga...
U vreme vijetnamskog rata naša konfekcija "Kluz" šila je
padobrane po porudžbini jedne od zaraćenih strana. FNRJ je bila u dobrim
odnosima sa obema zemljama, ali jedna od njih nije imala baš neko
padobranstvo, a ni novaca, pa su kluzovci šili padobrane za nepravednu i
osionu Ameriku. Da je "Kluz" rekao istorijsko ne, neka druga
fabrika u svetu rekla bi da, rat u Vijetnamu bi se svejedno bio nastavio.
Uostalom, "Kluz" nije pravio bombe nego padobrane, pomagala koja
pilotu u stani-pani situaciji pomažu da se ne razbije prilikom treska o
tuđinsko tlo. Naši krojači učinili su ono što je bilo do njih da bar
neki američki pilot, katapultiran i unekoliko ošamućen, padne živ u
ruke borcima vijetnamskog NOP-a. Oni bi ga onda natenane saslušavali radi
saznavanja vojne tajne... S druge strane, šivenje padobrana nije uvek ni
za hvalu. Lepo je kad šiješ padobrančić i misliš kako će se možda
baš njime u sunčano podne na fudbalsko igralište spustiti jedna jako
lepa devojka, lepo je kad znaš da će padobrani koje kreiraš biti na
raspolaganju sportskim društvima, civilnom vazdušnom saobraćaju, milina
je gledati ih na nekome aeromitingu, ali ne mogu da pomislim na
padobranstvo a da mi pred oči ne izađe desant na Drvar. Kad je drugu
Titu preseo rođendan, kad je zamalo bio ubijen, ranjen ili zarobljen, i
kad je narodnooslobodilačka borba visila o koncu tanjem od najtanje
gurtne.
Šta bi bilo naravoučenije niške priče? Bolje je šiti prijatelju
koji ti plati nego neprijatelju koji ti ne plati nego te tom saradnjom još
i kompromituje: ti ga odevaš, šiješ mu paradne i radne uniforme, povlačiš
njegove mrske ambleme po svojim radničkim rukama, a on bombarduje i tebe
i carinu koja će te kad-tad uhvatiti i koja će ti shodno zakonu
zapleniti ono što si u svojoj lakomislenosti i lakomosti za dušmanina
proizveo. Niški čvor mogao bi se razrešiti tako što bi se na svaku od
dvadeset hiljada poručenih uniformi pored oznaka NATO-a stavio uočljiv
amblem Ujedinjenih nacija. Natovce nismo hteli na svetoj zemlji, pristali
smo samo na Ujedinjene nacije. Rečeno – učinjeno: mir i poredak sa
kakvim god bilo uspehom čuvaju Ujedinjene nacije. Jedna od važnijih
nacija jeste doduše opet NATO, ali on mora da sluša sve što mu se iz
OUN naloži.
Zaplenjene uniforme bih, dakle, vratio na došivanje oznaka međunarodne
organizacije, tričavih osamdeset hiljada maraka ne bih uopšte uzeo.
Uniforme bi bile dar našeg naroda Ujedinjenim nacijama, a Nišlije bi
mogle da se bace na šivenje modne civilne odeće za italijansko tržište
koje nas – ako izuzemo selendru zvanu Avijano – nikada nije
bombardovalo.
Ljubomir Živkov
