Ki� na sceni KPGT-a
Estetsko iznad moralnog
Ljubi�a Risti�: "Igra�emo Ki�a".
Mirjana Mio�inovi�: "Risti�ev dodir sa Ki�ovim delom nanosi
moralnu �tetu piscu"
Publika
koja gleda predstavu Missa in a minor na sceni Me�unarodnog art centra
KPGT ne sluti da u jednoj fascikli u prostorijama Jugoslovenske autorske
agencije le�i papir na kome pi�e da se komad izvodi bez autorskih prava.
�ta zna�i ta �injenica prema ose�anju koje kod gledalaca izaziva �ivotni
put Borisa Davidovi�a Novskog, onog koji je ostao �zabele�en u
hronikama revolucije kao li�nost bez lica i glasa�?
Kopija tog papira nalazi se i u kancelariji reditelja ovog komada Ljubi�e
Risti�a. Da li je �elja da se uspostavi kontinuitet KPGT-a iznad svih
obzira, da li je povla��eni pojedinac izvan zakona, je li estetsko zna�ajnije
od moralnog?
Jedan primerak tog spisa poseduje i Mirjana Mio�inovi�, zastupnik
autorskih prava Danila Ki�a. Ho�e li publika biti uskra�ena za ono �to
bi Risti� re�irao prema Ki�ovoj prozi, je li ono �to reditelj radi u
pozori�tu va�nije od onoga �to on personifikuje svojim politi�kim anga�manom?
Da li ukazivanje na ove �injenice ulazi u sferu podela na
�patriote� i �izdajnike�, �branioce� i �agresore�, �one
koji doprinose rekonstrukciji svega �to je poru�eno u protekloj
deceniji� i �one koji pljuju po svojoj zemlji�?
�ta uop�te zna�i jedna pozori�na predstava u vremenu kada su
ubistva na ulicama �e��a od zna�ajnih kulturnih doga�aja.
Da li �itaoca prezasi�enih �ula jo� jedino mo�e privu�i natpis
�Kra�a u �e�erani�, sa fotografijom Ljubi�e Risti�a koji �etka
holom Me�unarodnog art centra?
STROG, LJUTIT I IRONI�AN: Ljubi�a Risti�e je strog, ljut i ironi�an
kada mu ka�ete da biste napisali ne�to o tome: �Ho�ete skandal? Pa
dobro, pravite skandal.� Ako nije skandal, onda je pisanje o tome
tendenciozno; ako nije tendenciozno, onda je bespotrebno jer ima toliko
drugih stvari koje se de�avaju u tom prostoru, mada je svaka pri�a o
tome tendenciozna, suvi�na i bespotrebna. Verovatno i zlonamerna pre
svega jer reditelj ne �eli da u�estvuje u tome.
S neskrivenom dozom nezadovoljstva Ljubi�a Risti� govori da �e uzeti
novac od glumaca i platiti sve �to treba, jer je KPGT igrao Danila Ki�a
od 1980, devedesetih je izvedeno �est predstava po Ki�ovim delima, i
neka od njih �e se i ubudu�e igrati. �U gvozdenom repertoaru pozori�ta
osta�e za sva vremena Misa u a molu i Otac Sam prema prozi Danila Ki�a.�
Da li su uloge ve� podeljene? Preostaje li jedino slagati se s na�inom
na koji se prema tome odnosi Ljubi�a Risti� ili napasti reditelja
nazivaju�i ga pogrdnim imenima?
Potreban je jedino �ar onoga koji progoni, ako je jo� jedino
preostalo da se uloga odigra do kraja, mada se negde u Talmudu ka�e da je
bolje biti me�u progonjenima nego me�u progoniteljima. To zapisuje i Ki�
na kraju �Pe��anika�. Nije slu�ajno �to je reditelj predstave Otac
Sam, koja se od pro�le nedelje ponovo igra u KPGT-u po motivima tog
romana, ba� Ljubi�a Risti�, ni to �to je re�enica o progoniteljima i
progonjenima moto ove predstave. Verovatno nije slu�ajno ni to �to se i
ovaj komad igra bez autorskih prava. �udno je jedino to �to nekad
avangardni reditelj zadr�ava ovu re�enicu i onda kada se on sam nalazi s
one strane dobra i zla.
To sigurno nije onaj causa sui o kojoj govori Eduard Sam u Pe��aniku,
mada ovo nije prvi put da se Ljubi�a Risti� ovako odnosi prema Ki�ovom
delu.
PISMO: Godine 1981, 25. juna, Danilo Ki� povodom predstave Missa in a
minor pi�e upravniku Mladinskog gledali��a iz Ljubljane:
�Po�tovani dru�e Upravni�e,
Ugovor koji sam svojedobno sklopio sa Narodnim pozori�tem iz Zenice
obavezivao me da � pre isteka Sterijinog pozorja � ne mogu ustupiti
svoju knjigu �Grobnica za Borisa Davidovi�a� a u svrhu scenske
adaptacije ni jednom drugom pozori�tu. (Zeni�ko pozori�te me u tom
smislu materijalno obe�tetilo i time steklo primat na opciju u fiksnom
trajanju.)
Kako je usmena ponuda reditelja Ljubi�e Risti�a � da izvede
adaptaciju iste knjige u Mladinskom gledali��u � do�la posle
sklapanja ugovora sa Zeni�kim pozori�tem, bio sam primoran (jer me
Ugovor obavezivao na to) da ponudu odbijem, sa obrazlo�enjem da se
predstava Mladinskog gledali��a mo�e izvesti samo posle Sterijinog
pozorja. No ne �ele�i da spre�avam izvo�enje jedne predstave,
reditelja Risti�a uputio sam na nagodbu Upravi zeni�kog Narodnog pozori�ta
koje bi me moglo osloboditi ugovorne ta�ke. Taj je Risti�ev zahtev
Uprava zeni�kog Narodnog pozori�ta, me�utim, odbila, pozivaju�i se na
Ugovor sa mnom i na materijalno obe�te�enje koje mi je Uprava isplatila
na ime opcije.�
Da li je Ljubi�a Risti� odustao od izvo�enja predstave, da li je
tada zastao zbog neslaganja pisca ili je nastavio sa pripremama u
Mladinskom gledali��u?
Danilo Ki� dalje pi�e: �Po mom povratku iz inostranstva, a na
osnovu jugoslovenske �tampe, konstatujem ne bez �u�enja da je reditelj
Ljubi�a Risti� pre�ao preko svih obaveza i da je bez mog odobrenja
izveo svoju adaptaciju knjige �Grobnica za Borisa Davidovi�a� a da je
Uprava Mladinskog gledali��a iz Ljubljane izvelo tu predstavu bez
ikakvog ugovora o otkupu, koje je bila obavezna da sklopi sa mnom. Mada je
Risti�eva adaptacija o�igledna adaptacija moje knjige �Grobnica za
Borisa Davidovi�a�, moje se ime pojavljuje samo ponegde, i to u jednoj
impozantnoj i besmislenoj grupi politi�ara, memorijalista, pisaca itd,
dok se u ve�ini slu�ajeva � u katalozima, prospektima, �tampi, Misa u
a molu reklamira kao �autorski projekt� Ljubi�e Risti�a (koji je i
reditelj predstave) ili samo kao delo autora Risti�a.
Shvataju�i plemenitu hitnju Ljubi�e Risti�a da svoj projekt izvede
na Sterijinom pozorju, shvataju�i tako�e i ambiciju Mladinskog gledali��a
da nastupi na toj kulturnoj smotri, a imaju�i u vidu nesporazume koje je
izazvao strogi ugovor koji sam potpisao sa Zeni�kim pozori�tem, to ne
tra�im od Mladinskog gledali��a nikakvu moralnu ni materijalnu sankciju
za povredu mojih autorskih prava, nego samo zahtevam slede�e:
- da se ubudu�e u podnaslovu Risti�eve adaptacije redovno �tampa (na
plakatima, u prospektima, �tampanim materijalima itd.) po motivima knjige
Danila Ki�a �Grobnica za Borisa Davidovi�a�
- da Mladinsko gledali��e iz Ljubljane sklopi sa mnom, naknadno,
ugovor o kori��enju-adaptaciji pomenutog dela, a po ceni uobi�ajenoj za
tu vrstu posla.
Ukoliko ovi zahtevi ne budu ispunjeni u roku od mesec dana od datuma
nazna�enog u zaglavlju ovog pisma, bi�u primoran � bez obzira na moje
po�tovanje rediteljskog rada Ljubi�e Risti�a � da preko Autorske
agencije spre�im dalje izvo�enje Mise u a molu.�
PREDISTORIJA: Desetak dana nakon toga, Danilo Ki� stavlja na du�u Du�anu
Jovanovi�u, licu odgovornom za Slovensko mladinsko gledali��e,
ispunjenje ta�ke o isticanju da je predstava nastala po motivima knjige
"Grobnica za Borisa Davidovi�a". �Iskustvo me u�i da taj i
takav zadatak i odgovornost reditelj Ljubi�a Risti� nije spreman da uzme
na sebe�, pi�e Danilo Ki�.
To je predistorija predstave Missa u a molu. Dvadeset godina kasnije,
na programu ove predstave KPGT pi�e �po Danilu Ki�u�, ali Ljubi�a
Risti� vi�e nema zakonsko pravo za njeno izvo�enje.
Zakon? Nije li povla��eni pojedinac ja�i od zakona, nije li politi�ko
neslaganje sa zastupnikom autorskih prava izvan svih propisa? Mo�da bi
bilo u redu da to radi neko ko ru�i granice u znak pobune. �ta se de�ava
kad pravila ne priznaje neko ko pripada establi�mentu?
Nepristajanje na konvencije autsajdera radikalno je druga�ije od tog
istog nepristajanja nekoga ko pripada vlasti. Nihilizam prvog koji mora da
se suo�i sa svim posledicama pretvara se u osionost drugog na �ije
posledice moraju da ra�unaju svi ostali. Estetsko je nadvladalo eti�ko.
Ho�e li Ljubi�a Risti� u ime doslednosti na�elima prava i reda,
koje zagovara politi�ka grupacija kojoj pripada, re�i da je promenjeno
ustrojstvo stvari? Ostali jo� ne znaju da je do�lo vreme da svako re�ava
stvari u skladu s vlastitim naho�enjem jer je u me�uvremenu svako postao
pravo, zakon, sud.
Slobodan Kosti�
Mirjana Mio�inovi�, zastupnik
autorskih prava Danila Ki�a
Dozvola nije tra�ena
Osnovna �injenica s kojom bih �elela da upoznam
javnost je slede�a: od mene kao zastupnika autorskih prava Danila Ki�a
Me�unarodni art centar (KPGT) nije tra�io dozvolu da iznova stavi na
repertoar dve predstave ra�ene po Ki�ovim delima, niti bi dozvola, i da
je tra�ena, bila data. U pitanju su Misa u a-molu, nastala po motivima
Grobnice za Borisa Davidovi�a, i Otac Sam, ra�en po Pe��aniku. Pravo
koje sam Ljubi�i Risti�u, reditelju tih predstava, dala 1991, a isklju�ivo
usmenim dogovorom koji je predvi�ao njihovo izvo�enje u okviru "Ki�
festa", i upravo zbog toga bez ikakve materijalne naknade
naslednicima autorskih prava, isteklo je u jesen te iste godine. Razlozi
moje onovremene neopreznosti i velikodu�nosti sasvim su jednostavni:
najve�i deo posla trebalo je da obave dva reditelja koja su u�ivala moje
po�tovanje, a to su Ljubi�a Risti� i Haris Pa�ovi�, dok me je
vremenski kontekst festivala, kada je svakome moglo biti jasno da smo na
pragu rata, navodio na pomisao da bi Ki�ovo delo moglo voditi otre�njuju�em
saznanju. Danas, me�utim, mene ne zanima rediteljski dar Ljubi�e Risti�a
i, ostavljaju�i estetske suptilnosti za neka bolja vremena, imam na umu
samo to da njegov dodir s Ki�ovim delom nanosi moralnu �tetu piscu. Vo�ena
tim uverenjem, ja sam jo� 1996. pomenutom reditelju sudskim putem stavila
zabranu da radi predstavu po poemi "Pesnik revolucije na predsedni�kom
brodu", i ve� tada saznalo da za njega niti va�e zakoni niti
postoje tu�a prava. Kako mi je jasno da sudskim putem ne mogu zabraniti
izvo�enje pomenutih predstava, jer razlozi kojima se rukovodim izvan su
doma�aja moralnog rasu�ivanja na�ih sudova, ovlastila sam Autorsku
agenciju da za�titi bar materijalne interese naslednika autorskih prava.
Po�to smatram da nema moralne �tete koja se mo�e nadoknaditi novcem,
odlu�ila sam da visina tra�ene sume bude samo pribli�no u skladu s ve�
poznatom finansijskom rasipno��u tog Me�unarodnog art centra. Novcem
koji meni bude pripao �elim da pomognem umetni�ki rad onih koji iza sebe
nemaju mo�ne za�titnike.
Mirjana Mio�inovi�
