Idol u padu
Kako je Ivan Novkovi� navukao na sebe gromove gneva
Se�ate
li se Ivana Novkovi�a? Oh, naravno, to je onaj momak iz Leskovca koji je
letos �ni�im izazvan� prekinuo sportsko-rekreativni program lokalne
televizije � na kojoj je radio kao tehni�ar � i u dirljivom apelu gra�anskoj
svesti upozorio mentalno anestezirano gledateljstvo sklono vaskolikom
(samo)zaboravu da mu neko � dok ono s �ladnim pivom u oznojenoj �aci
i sve�ano blentavog izraza lica bezbri�no gleda gladijatorske igre �
vredno ma�njava bu�elare, a bogami i sam �ivot. I �ta je posle bilo s
tim mladim �ovekom? Hja, ni�ta, osim �to je na pravdi boga odrobijao
svoju gra�ansku kura�, �to je otpu�ten s posla (a kod ku�e �eka
nekoliko gladnih usta...), i tako jo� neke sitnice...
OK � dovde sve �tima. Novkovi� je posle mesecima, �ak i debelo
preko mere razuma i ukusa, hvaljen i slavljen kao novootkriveni �ampion
Demokratije, kao Novo Lice koje �e uzburkati u�malu politi�ko-dru�tvenu
scenu, a zajedno s utamni�enim i osaka�enim Bogoljubom Arsenijevi�em
Makijem iz Valjeva (i jo� nekolikim odva�no i �asno pobunjenim gra�anima)
progla�en je simbolom nove, postbombardovane Srbije-koja-samo-�to-nije-ustala.
Koliko jesenas, me�utim, Srbija je (naizgled?) ponovo pokorno sela u
magare�u klupu (svakako ne Ivanovom i Makijevom krivicom), ali je antire�imski
gra�anski anga�man ovih ljudi ipak pokrenuo neke stvari, aktivirao neku
energiju koja nije bila uzaludna i ne�e tek tako nestati. Njihova poruka
bila je upu�ena celom politi�kom establi�mentu Srbije: pre svega re�imu,
kao odgovornom za propadanje jedne zemlje, ali i opozicionoj vrhu�ki koja
je, bave�i se sitnim �i�arom, mufljuzlukom i karikaturalnim ta�tinama
bezbrojnih �predsednika� bezbrojnih �stranaka� koje imaju po 11-12
simpatizera sa sve rukovodstvom, dopustila da joj pobegnu svi vozovi i
tako htela-ne htela participirala u lo�oj beskona�nosti Milo�evi�evog
re�ima.
Uporna i principijelna kritika nebrojenih �teto�inskih gluposti
�opozicionog establi�menta� jedna je od svakako najpotrebnijih i
najkorisnijih stvari koje ljudi zainteresovani za u�e��e u �javnim
poslovima� mogu da u�ine; li�no, �im vidim nekog predsednika
opozicione stranke, ma�im se za pi�tolj. Koji u mom slu�aju ima oblik
kompjutera. Samo, ima tu jedan problem�i�: ne treba davati ni pet para
za onu vrstu �principijelne gra�anske kritike� ovda�nje opozicije �iji
se autori ne snalaze u osnovnim pojmovima demokratskog ure�enja dru�tva.
Ho�e se re�i: u vi�estrana�kom sistemu, politi�ke stranke su one koje
u�estvuju na parlamentarnim izborima, i koje kasnije, u skladu s
rezultatima doti�nih, "vr�e" vlast ili se nalaze u
(van)parlamentarnoj opoziciji spremaju�i se da pobede na slede�im
izborima, ne bi li do�le u situaciju da sprovedu svoj program u delo. Gra�anin
koji ho�e da se politi�ki anga�uje na promeni postoje�eg stanja �
ili, uostalom, na njegovom o�uvanju � mo�e to da u�ini u nekoj politi�koj
stranci, a mo�e i da izabere neki drugi put: rad u nevladinim
organizacijama, sindikatima, udru�enjima etc. Ne postoji nikakva unapred
zadata �moralna� iliti �vrednosna� razlika izme�u ova dva na�ina
participacije u �javnim poslovima�.
E sad, gde je u svemu tome na� junak? Ne�ete verovati: me�u
negativcima. Ili tako bar tvrde oni koji su se do ju�e � a da ih on
nije molio da to �ine � �kleli u njega�. Gra�anin Novkovi� je
nedavno, naime, obznanio da je pristupio jednoj politi�koj stranci. Doti�na
se � ali to za na�u pri�u zaista nije va�no � zove Demokratska. Sve
bi ovo bila tek njegova li�na stvar da se na sirotog Novkovi�a ubrzo
nije svalio pravi tajfun neverovatno razgoropa�enih i zapanjuju�e ogor�enih
optu�bi biv�ih obo�avalaca � najpregnantnije izra�en u grozdu od �ak
pet gnevnih �itateljskih pisama u �Danasu� od 3. 2. 2000 � koji su
ga optu�ili za Izdaju Na�e Svete Gra�anske Vanstrana�ke Stvari,
prodavanje obraza politici (fuj!) i politi�kim strankama (fuj! fuj!
fuj!), i sve u tom stilu. Povr�niji �italac mogao bi pomisliti da je gre�ni
Novkovi� u�inio neki neoprostiv moralni prekr�aj: mo�da je ukrao,
silovao, ubio, slagao iz niskih pobuda? Mo�da se drsko ogre�io o neku od
Bo�jih zapovesti? Mo�da je deci dilovao drogu, sipao im ne�to u pi�e,
�utirao iz obesti pse i ma�ke, izazivao javnu sablazan, stavljao mlevene
koske u pljeskavicu i to prodavao kao leskova�ki ro�tilj, otkupljivao
marku po kursu 1:6? Me�utim � jok. Sve �to je gra�anin Novkovi� u�inio
da na sebe navu�e ovoliki bes i pravedni�ko zgra�avanje jeste da je
iskoristio svoje gra�ansko pravo na politi�ko anga�ovanje, na mestu i
na na�in za koji sam na�e da mu je najprikladniji.
Budu�i da ni sam �ne pripadam nijednoj stranci�, niti imam namera
da se pajda�im s bilo kojom od njih, trebalo bi, kao, da i ja budem na
toj strani. Me�utim, na to �ete pri�ekati dok mi ne izvade mozak. To �to
�ne u�estvujem u politici� � naro�ito onoj strana�koj � stvar
je moje li�ne odluke, temperamenta, stila, stava, posla; taj moj �polo�aj�
je �vrednosno� sasvim neutralan, ni inferioran ni superioran polo�aju
onih gra�ana koji se (u strankama) bave politi�kim poslovima. To me,
dakle, nikako ne �ini unapred moralno ��istijim� od nekog drugog. Mo�e
se, uostalom, i bez partijske knji�ice biti prvoklasna baraba, zar ne?
Pogledajte, recimo, ko sve sedi u Akademiji, pa �e vam biti jasno...
Otuda je grom&pakao koji se stu�tio na Novkovi�evu adresu
fenomenalan (za prou�avanje) izliv iz podsvesti jedne od bezbrojnih
sekcija ovda�njeg �iftinstva: one koja brzometno pravi i jo�
brzometnije ru�i svoje �moralne heroje�, u jednom trenutku
(kompenzaciono?) u�ivaju�i u tu�em odva�nom, nekonformisti�kom gestu,
a ve� u slede�em gaze�i i cipelare�i svog instant-idola zbog ne�ega
�to oni vide kao njegov �pad�. Celog �ivota pokorni i
kolenoprikloni, �ifte se u jednom trenutku � uglavnom tek pod stare
dane i iz zavetrine svog nepromenjivog nothing-to-loose dru�tvenog polo�aja
� sete da najstro�e sude drugima, onima koji treba da robijaju i
gladuju u njihovo ime. Postoje, jakako, i mlade, revolucionarne �ifte,
mnogo bolje zamaskirane: buntovnici-do-prvog-isku�enja, u me�uvremenu
nao�treni da presude svemu i svima koji su bili Ne�to nekada pre njih.
Sav se malogra�anski ba�ibozuk tako �ostvaruje� kroz tu�e podvige,
postavljaju�i boljima od sebe zahteve kakvima sami nikada nisu podlegali
i udaraju�i u nevi�enu dreku �im (iz pogre�nih razloga) Obo�avani u�ini
ne�to �pogre�no�. Recimo, postane �lan legalne politi�ke stranke.
Konzumenti politi�kog �unda koji veruju u bajku da usamljeni
marginalci ili hajdu�ke dru�ine mogu da ru�e diktature najbolji su mogu�i
podanici: Robin Hud, naime, jeste simpati�an i dra�estan, ali je za
Sistem savr�eno bezopasan... Zato Klika dodatno podsti�e ove parapoliti�ke
praznoverice: dok god je �fuj, politika!� vode�e geslo njenih
protivnika, ona mo�e da izvrne sve �etiri uvis. I jo� i da podjebava!
Teofil Pan�i�
