Vreme broj 480, 18. mart 2000.

Udar na elektronske medije

Požega, javi se

Nedavno je jedan od čelnika režima pripretio opoziciji da ovoga puta neće biti Gonzalesa da joj "preda gradove". Pa neka vidi!

Posle pljačke opreme Radio televizije Studija B i dve razbijene glave, nasrtaji na elektronske medije nastavljaju se drugačijim metodama. U roku od nekoliko dana ugašena su četiri radija i dve TV stanice. Inspektori saveznog Ministarstva telekomunikacija prvo su zatvorili požarevački radio Bum 93, zatim beogradski Golf radio, pa televiziju Nemanja i radio Tir u Ćupriji, da bi na kraju žrtva bila Radio televizija Požega. Svuda je formalni razlog bilo emitovanje programa bez dozvole i navodni dug pomenutih stanica državi na ime nadoknade za korišćenje frekvencija, svuda su inspektori svoj posao obavili uz manje ili više izraženu asistenciju policije, a svim stanicama (osim, možda, Golf radiju) oduzet je poneki deo emisione opreme.

Razume se da su na udaru bile stanice čiji se program ne sviđa ministru telekomunikacija Ivanu Markoviću, niti njegovom pomoćniku, haiku pesniku iz sela Brekova Acu Stevanoviću. Radio Bum 93 član je Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), osnivač RTV Požega je opština u kojoj vlast drži koalicija Zajedno, dok je TV Nemanja iz Ćuprije počela da emituje informativni program tokom bezuspešne serije mitinga u organizaciji Saveza za promene. Radio Tir koji nema informativni program dođe mu kao kolateralna žrtva, pošto je u vlasništvu Radiše Milosavljevića koji poseduje i TV Nemanja.

RECEPT: Izuzetak je jedino Golf radio koji je povazdan emitovao muziku i sve dostupne rezultate fudbalskih utakmica evropskih liga tipa Šturm-Linc ili Levante-Toledo, privukavši time armiju poklonika fudbalskog klađenja, a uz njih i gomilu platežno sposobnih oglašivača. Nezvanično se saznaje da je na tu frekvenciju oko bacila jedna folk-pevačica (po drugim informacijama čak tri!), a ono što je očigledno jeste činjenica da je TV Palma od prošlog vikenda kajrone sa rezultatima počela da pušta ne samo za vreme utakmica, nego i tokom emisije "Radikalski talasi". Zgodan recept: em se u mozgove i podsvest ljubitelja "secovanja" na fudbalske rezultate mimo njihove volje zarivaju "vojvodine" poruke, em se uzme neka crkavica od reklame. Pošto zaposleni u ugašenom Golf radiju nisu raspoloženi za priču, u pitanju je verovatno problem (ili dogovor) koji se rešava u krugu Porodice, među braćom čije kese očigledno nisu sestre.

Najveća dževa digla se u Požegi. Dvojica Markovićevih i Stevanovićevih inspektora pokušala su u subotu 11. marta da prekinu program. Dok se tražio ključ prostorije u kojoj je smeštena emisiona tehnika, na ulici se okupilo nekoliko stotina građana i najurilo inspektore iz varoši, pri čemu je stradao službeni "audi". Po rečima ministra Markovića, automobil je "potpuno demoliran", dok je "grupa huligana predvođena lokalnim rukovodstvima DS-a i SPO-a pajserima i metalnim šipkama nanela povrede čoveku koji je radio svoj posao". Gradonačelnik Požege Tihomir Marjanović demantovao je Markovićevu tvrdnju, svedočeći da je bio s pomenutim inspektorom kome nije "falila ni dlaka s glave", te da je na automobilu slomljen samo retrovizor. Tokom protestnog okupljanja, Milenko Vuković (70), otac montažera na televiziji, od uzbuđenja je dobio infarkt i preminuo.

Šef lokalne policije rekao je gradonačelniku Marjanoviću da tokom dana neće biti novih pokušaja zatvaranja stanice, što je ovaj preneo okupljenim građanima. Neki od njih ipak su odlučili da stražare tokom noći. Kišica ih je oterala u obližnji kafić "Kod Soze", gde ih je u nedelju oko pola četiri izjutra zatekla grupa od petnaestak policajaca. Dok su jedni blokirali kafić, drugi su obili katanac na vratima koja vode na krov zgrade na kojoj se nalazio emisioni sistem. Opremu su odneli.

Iste večeri održan je protestni miting na kome se okupilo oko tri hiljade građana. U ponedeljak su odbornici SO Požega na vanrednoj sednici odlučili da se nastavi s emitovanjem programa preko postojećeg sistema kablovske televizije dok se ne postavi manji predajnik. Od utorka se u Požegi radio i televizijski program naizmenično emituje preko kablovske TV mreže. Procenjuje se da može da ga prati oko dve hiljade domaćinstava. Urednik Radio Požege Branko Nikolić izjavio je za "Vreme" da su u sali Doma kulture od utorka počela jednočasovna okupljanja i da se uskoro očekuju nove demonstracije:

"Trenutno se čeka dozvola policije za organizovanje novog protestnog skupa. Namera je da se sve obavi u skladu sa zakonom, pošto bi tenzije svakako trebalo ublažiti. Posle mitinga u nedelju naveče bilo je planirano da građani upale sveće ispred zgrade policije, ali se od toga odustalo zbog kordona policije i želje da se izbegnu mogući incidenti."

KONKURS: U subotu naveče održan je protestni miting i u Ćupriji. U Bajinoj Bašti formiran je Odbor za zaštitu RTV Bajina Bašta, u koji su ušli svi viđeniji varošani, bez obzira na političko opredeljenje. U slučaju da inspektori i policajci navrate i tamo, planirano je puštanje vesti preko razglasa i na velikom platnu, te emitovanje programa iz Republike Srpske. Policija je u utorak sprečila javno učlanjenje u Odbor.

U svom saopštenju Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ukazalo je da je "režim očigledno procenio da je vreme da izvadi iz fioke ranije pripremljeno oružje protiv nezavisnih stanica – neoročenu konkursnu proceduru za frekvencije. NUNS je ocenio da je procedura neregularna, da "svako ko ne bude politički podoban može biti ukinut, jer nije ispunio konkursne uslove", i upozorio da bi zbog takve procedure mnoge lokalne stanice "sa kritičkim informativnim programom" uskoro mogle da budu zatvorene.

ANEM je tako podsetio na čuveni konkurs, tačnije javni oglas za frekvencije koji je savezno Ministarstvo telekomunikacija raspisalo pretprošlog marta i na Odluku o taksama, odnosno nadoknadama za korišćenje istih donetu dva meseca kasnije (vidi okvir). Vo vremja ona, ministar je bio espeesovac Dojčilo M. Radojević, ali je u međuvremenu resore informisanja i telekomunikacija na saveznom nivou preuzeo mlađi i energičniji kadar JUL-a: Goran Matić i Ivan Marković.

JUL je vešto iskoristio posleratno stanje. Privatnici bliski ovoj političkoj stranci stvorili su mrežu predajnika manje snage na vešto odabranim objektima. Time je izbegnuto arčenje para na postavljanje velikih i zastarelih predajnika po čukama koje bi, ne daj bože, neko opet mogao da bombarduje, dok se istovremeno otvorila mogućnost da se programom iz jednog centra pokrije povelika teritorija povezivanjem tih predajnika, tako što bi se iznajmili kanali u mreži optičkih kablova koju kontroliše PTT. U međuvremenu, počele su sa radom (sa dozvolom, bez dozvole, ko će ga znati) stanice bliske režimu, koje bi svoje muzičke programe očas posla mogle da zamene propagandnim.

Pošto je procenjeno da to nije dovoljno, sada se krenulo đonom. Na osnovu internih sondaža javnog mnjenja, vladajuća koalicija je izgleda zaključila da stoji gore nego ikad. Izbori bi trebalo da se održe ove godine. (Nebojša Čović tvrdi da su zakazani za 21. maj.) Dotle bi trebalo disciplinovati elektronske medije koji su se, naročito po unutrašnjosti, razbaškarili više nego što je poželjno. Osim toga, napadima na medije proverava se do koje mere su građani i demokratska opozicija spremni na otpor, dok se otvaranjem pitanja medija skreće pažnja javnosti sa drugih, ništa manje važnih problema – u poslednje vreme, ko o čemu, opozicija o medijima, čak je tim povodom dva puta vanredno sastančila (vidi tekst Milana Miloševića). O stranom faktoru ne mora da se razmišlja previše. Uređene i moćne zemlje nemaju više čime da priprete ovom režimu, one su bombardovale, a Familija je shvatila da to (bar nju) ne boli, naprotiv. Nedavno je, uostalom, jedan od čelnika režima pripretio opoziciji da ovoga puta neće biti Gonzalesa da joj "preda gradove". Pa neka vidi!

Na konferenciji za novinare održanoj u utorak Ivan Marković je najavio da će sve dugove elektronskih medija državi (preko 120 miliona dinara, fala lepo, molim lepo) uterati do kraja marta, te da će mu policija pružiti punu podršku. Istog dana stigla je vest da je gradska vlast u Beogradu platila gotovo 11 miliona dinara koliko RTV Studio B duguje Markovićevom ministarstvu. Očigledno je procenjeno da je bolje "ispružiti se za kintu" nego razmišljati hoće li Beograđani da se dignu na odbranu "svoje televizije". Pare su ionako njihove.

Uroš Komlenović

Skuplji od Amerike

Mirko Mandrino, ekspert za regulativu radio komunikacija, govori za "Vreme" o spornom konkursu od pre dve godine i ništa manje problematičnoj taksi:

"Kao pravni osnov Odluke o nadoknadi za korišćenje radio-frekvencija i TV kanala štamparskom greškom naveden je član 9 Ustava SRJ, u kome se, ironijom sudbine, govori o ljudskim pravima i slobodama. Kasnije je Odluka promenjena, pa se videlo da se njeni sastavljači pozivaju na član 99. saveznog ustava koji predviđa da savezna vlada može da donosi uredbe, odluke i druge akte kojima se izvršavaju savezni zakoni. Problem je samo u tome što nijedan savezni zakon ne pominje nadoknadu. Uz to, visina takse izračunava se na osnovu spornih tumačenja dela, inače sasvim prihvatljive formule, naročito kada je reč o tzv. zonama pokrivanja. Zanimljivo je da prvi rezultati jednog istraživanja, koje bi ovih dana trebalo da se okonča, pokazuju da ovdašnji elektronski mediji na ime takse plaćaju nekoliko puta više nego američki, i to u apsolutnom iznosu: ono za šta tamo treba izdvojiti dolar, ovde košta dva ili tri."

"Kada je reč o javnom Oglasu za pravo na privremeno korišćenje frekvencija i kanala, federalni propisi takođe ne poznaju taj termin", nastavlja sagovornik "Vremena". "Konkurs je eventualno mogla da raspiše republička ali ne i savezna vlada. Kriterijumi za dobijanje dozvole za rad takođe su donekle sporni. Recimo, traži se građevinska dozvola, ali se ne navodi za šta: za zgradu na kojoj je predajnik ili za pregradni zid u prostorijama stanice. Osim toga, objavljen je samo spisak stanica koje su dobile pravo na privremeno korišćenje, bez ikakvog obrazloženja zašto su one druge odbijene. Umesto da se to učini, neke stanice pozvane su da potpišu ugovor (što je, inače, nov termin u regulativi ove oblasti), a od nekih je traženo da dopune dokumentaciju. Ministarstvo je, tako, uspostavilo bilateralne odnose sa elektronskim medijima, dovodeći ih u situaciju da rade bez dozvole i da strahuju od gašenja. Mnogi od njih su traženu dokumentaciju podneli, ali im ministarstvo do danas nije odgovorilo, mada propisi nalažu da se na predstavke mora odgovoriti u roku od mesec, odnosno mesec i po dana."