Vreme broj 481, 25. mart 2000.

Predsedni�ki izbori u Rusiji

Laka pobeda

Protivnici Jeljcina i njegovog izabranika Putina, po�to ni�im drugim ne mogu da skrenu tok doga�aja � predvidljiv ishod izbora koji im donosi jo� jedan poraz � pribegli su poslednjem sredstvu: pozivaju bira�e da glasaju za "trinaestog kandidata", to jest � protiv svih

Specijalno za "Vreme" iz Moskve

Glavna senzacija predsedni�kih izbora u Rusiji (nedelja, 26. marta) jeste to �to nikakve senzacije nema, niti �e je biti: svi o�ekuju sigurnu pobedu Jeljcinovog izabranika, premijera i v.d. predsednika Vladimira Putina. Predizborna kampanja ili mlaka trka do najvi�eg polo�aja, kremljovskog trona, u kojoj je dvanaest vrlih politi�kih li�nosti nastojalo da se umili gra�anima Rusije, u poslednjoj fazi dobila je �udan obrt: svi, izuzev jednog, vi�e su se borili ne toliko za svoju pobedu koliko za jedinu preostalu soluciju koja bi donela i poraz tog jedinog kome predstoji pobeda � da izbori propadnu.

Ko je izmislio tog "trinaestog kandidata", poziv bira�ima da glasaju "protiv svih", nije sporno: i taj izbor postoji na glasa�kom listi�u. Ali, kome je prvom palo na pamet da ma�ineriju tako usmeri � osta�e nejasno po�to su tu taktiku brzo prihvatili svi izborni �tabovi.

Istina, poziv "glasaj protiv svih" �uo se i na pro�lim izborima 1996, uglavnom uo�i drugog kruga glasanja, kada je postalo jasno da �e Jeljcin nadigrati Zjuganova i drugi put biti izabran za predsednika, ali tada niko � ni njegov tim u Kremlju, ni bira�ki masiv od 100 miliona ljudi � na to nije obra�ao naro�itu pa�nju.

Najglasnije su, istina, pseudopartije, parodijskog tipa i klubovi "disidentskih intelektualaca", kakav je "Savez 2000", kojima se partije predsedni�kih kandidata �utke pridru�uju, ra�unaju�i da je i to bolje nego da budu pora�eni samo njihovi lideri. Utoliko je �udnije �to je Kremlj re�io da ovog puta krene u o�triju kontraofanzivu, �to svedo�i da se ozbiljno strahuje � ne od toga da �e stvarno vi�e od polovine bira�a (koji budu glasali) glasati "protiv svih" ve� od mogucnosti da vi�e od polovine upisanih u bira�ke spiskove uop�te ne izi�e na birali�ta. Fakti�ki, me�utim, to prosto nije mogu�e, jer bi takva jednodu�nost (ne ra�unaju�i jednoumlje pro�le ere) i u toj jednoj stvari bila najve�e rusko �udo svih vremena.

NEMOGU�A VARIJANTA: Vladimir Putin, premijer od avgusta pro�le godine a od po�etka ove i vr�ilac du�nosti predsednika (nominalni Jeljcinov "naslednik"), ve� od samog po�etka kampanje va�i za sigurnog pobednika predsedni�ke trke 2000. Neizvesno je samo da li �e mu ve� u prvom krugu po�i za rukom da osvoji 50 odsto glasova plus jedan (od broja gra�ana koji izi�u na glasanje), ili �e mu pobedu doneti tek drugi krug. To unapred � kao i pobedu bilo kog od ostalih kandidata � isklju�uje varijantu poni�tenja izbora. Po zakonu o izboru predsednika, izbori mogu biti progla�eni neva�e�im samo u slu�aju da se za poziciju na glasa�kim listi�ima "protiv svih" opredeli vi�e bira�a nego za kandidata koji dobije najvi�e glasova.

Me�utim, �ak i da Putin dobije samo 35 odsto glasova (a to je znatno ispod njegovog minimuma, s obzirom na to da mu prognoze daju izme�u 42 i 52 odsto), a glavni suparnik Zjuganov 25 odsto, izbori bi bili neva�e�i ukoliko preostalih 40 odsto glasa "protiv svih". To se, naravno, ne�e desiti, jer �e slede�a trojka kandidata � Javlinski, �irinovski i Tuljejev � sigurno osvojiti 10-15 odsto glasova, a preostalih sedmoro, ma koliko im izgledi bili bezna�ajni, tako�e �e nakupiti najmanje pet odsto. Prognoza ima toliko i toliko se me�usobno razlikuju da ispada da je mogu�no sve � da Putin pobedi u prvom krugu, da pobedi tek u drugom ili, �ak, da mu pobeda izmakne � ako se bira�i ne odazovu u dovoljnom broju. Najve�u opasnost na tom planu predstavljaju najbogatiji i najsiroma�niji. Prvi � zato �to su prezauzeti sticanjem (i �uvanjem) bogatstva, drugi � zato �to ih ne interesuje ni�ta drugo osim kako da nakupe desetinu rubalja za komad hleba i par�e salame, ili za "unu�e" neke jevtine votke. Najozbiljniji (i izrazito demokratski opredeljeni) analiti�ari predvi�aju da �e se sve re�iti u prvom krugu � 26. marta. Ako se ipak dogodi da bude i drugog kruga, oni ocenjuju da �e Putinova nadmo� u glasovima nad Zjuganovom biti izrazita (�ak i 70:30) � zbog "bipolarizacije" glasova, odnosno prevladavanja negativnog odnosa prema lideru novih komunista.

BIOGRAFIJA KAO AGITACIJA: Putin je, kao v.d. predsednik toliko prisutan, toliko dominira i toliko mu sve ide u prilog da je i njegov �tab morao da preduzme ne�to �to bi izgledalo kao "akt vlasti protiv kandidata Putina". Dve nedelje pre izbora pojavila se neka vrsta njegove biografije "U prvom licu" (uz televizijsku emisiju "Nepoznati Putin") � serija razgovora u kojima on pri�a o svemu i sva�emu, o sebi kao de�aku i studentu i o tome kako je u�ao u KGB i kako je slu�uo kao agent u Isto�noj Nema�koj � koja se odmah na�la na udaru kao "deo njegove izborne kampanje". �to i jeste, pa je Centralna izborna komisija bila prinu�ena da je proglasi "izbornom agitacijom". Tako je knjiga "U prvom licu", iako se pojavila na Sajmu knjiga, u�la u fond "zabranjene literature", �to je izgleda i bio cilj �taba u Kremlju � da javnost vidi da je Putin kandidat kao i svi ostali i da nije privilegovan. Kad je ve� re� o privatnoj strani li�nosti kandidata broj jedan, recimo i to da se on, bez naro�itog truda, pona�a potpuno druk�ije od svog "pokrovitelja". Ne samo da su njegovi prvi me�unarodni kontakti (kao sa britanskim premijerom Tonijem Blerom u Sankt Peterburgu, na primer) pokazali da su �uveni Jeljcinovi "susreti bez kravate" postali davno pro�lo vreme, jer je on mnogo bli�i Jeljcinovim daljim prethodnicima na kremljovskom tronu, sovjetskim vo�ama tipa Hru��ova i Bre�njeva negoli Gorba�ovu i samom Jeljcinu. Ako je prvi od ove dvojice izveo na javnu politi�ku scenu suprugu Raisu, a drugi i celu familiju (ne samo suprugu Nainu ve� i k�er Tatjanu), Putin se vratio staroj praksi. Nova ruska prva ledi Ljudmila Putina ostajala je u senci svog mu�a otkako je on u novogodi�njoj no�i postao li�nost broj jedan postjeljcinske Rusije � sve do tog lenjingradskog rusko-britanskog susreta na vrhu. Iako samit, bio je vi�e privatan nego zvani�an. Bler je stigao sa suprugom, pa se i Ljudmila Putina najzad "pokazala svetu".

O njoj se ne zna mnogo, izuzev onoga �to je njen suprug ispri�ao o svojoj porodici, a �to je objavljeno "U prvom licu". Upoznali su se kad je njemu bilo 29, a uzeli kad je napunio 32 (1983), �to �e re�i da su Ljudmili bile "dovoljne" tri godine da iskoreni njegove "sama�ke zablude". Pitanje koje se postavlja u novinama, uz konstataciju da li�i i na Raisu i na Nainu (ide kod istog frizera), glasi: na koju �e od njih dve "li�iti" po�ev od preksutra, �to �e re�i da li �e biti u prvom planu i aktivna, kao Raisa, ili povu�ena, bri�na supruga, kao Naina.

KOMUNISTI�KI DEMAR�: Ostav�i bez iole efikasnog protivsredstva u atmosferi potpune Putinove nadmo�i, komunisti i njihov lider i predsedni�ki kandidat Genadij Zjuganov okre�u se protiv Putinovog "gazde". Uz to �to komunisti kao partija (i ne samo oni) poku�avaju da nametnu svoju verziju da Jeljcin, iz najbolje od predsedni�kih da�a u Podmoskovlju, i dalje vu�e konce u Kremlju, sam Zjuganov je probao da uveri javnost da izbori "ne�e biti u redu". Na prvom frontu, frakcija KP-a je u Dr�avnoj dumi podnela predlog da parlament zatra�i od Ustavnog suda da ustanovi (ne)legitimnost odluke v.d. predsednika Vladimira Putina o garancijama prvom predsedniku Rusije Borisu Jeljcinu, posle njegove demisije 31. decembra pro�le godine. Na drugom frontu, Zjuganov, unapred znaju�i da su lokalne izborne komisije pod kontrolom Kremlja i da �e "sigurno manipulisati rezultatima glasanja", zapretio je da �e "njegovi ljudi budno motriti", a po potrebi organizovati i proteste � sve dok ne dobiju kopije zapisnika o glasanju na svakom bira�kom mestu!

Zjuganov je otvorio i tre�i front, opet u Dumi, gde poku�ava da se osnuje specijalna parlamentarna komisija �iji bi zadatak bio da doka�e "specijalne (tajne) veze kremaljskih visokih �inovnika sa �e�enskim teroristima".

Lider KP-a je ideju dobio kad se moskovska vrhu�ka domogla jednog od glavnih vo�a �e�enskih otpadnika �almana Radujeva, svojevremeno progla�enog za dr�avnog neprijatelja broj dva, po�to je, slede�i dr�avnog neprijatelja broj jedan �amilja Basajeva, koji je izvr�io teroristi�ki upad (i masakr) u Bu�onovsk, izveo opsadu prvo gradi�a Kizljara, a zatim, povla�e�i se u �e�eniju, i Prvomajska. To je poslu�ilo Zjuganovu kao osnova za optu�bu da je Putin � kao glavnokomanduju�i oru�anih snaga i glavni dirigent operacije protiv �e�enskih bandita � javnosti podmetnuo suludog Radujeva, a pustio na slobodu glavne krvnike sa Severnog Kavkaza (Basajeva, Hataba i Mashadova)! Navodno, sada�njim Jeljcinovim naslednicima, i Putinu samom, ne ide u ra�un da ih uhapsi, jer hvatanje glavara tzv. I�kerije i njihova javna svedo�enja mogu da potvrde po Putina neprijatne verzije i naga�anja koje uznemiravaju rusku javnost! Ta transparentnost, �iji je cilj, o�igledno, da diskvalifikuje veliki uspeh komandosa ruske armije, kako Kremlj prikazuje javnosti hvatanje Radujeva, te�ko da �e okrenuti bira�e protiv Putina, ali se ipak igra do kraja, u nedostatku boljih aduta. To je utoliko jasnije �to je Zjuganov krenuo dalje da vlast osumnji�i i za eksplozije podmetnutih paklenih naprava u stambenim zgradama u nizu ruskih gradova, �iji je cilj bio, navodno, da se ve�ta�ki podigne Putinov rejting.

PUTIN KVARI RA�UN: Uprkos takvim takti�kim i strate�kim potezima glavnog protivnika glavnog favorita predsedni�kih izbora, predizborna kampanja je, po op�toj oceni, siva i bezli�na, �to (do Jeljcinove abdikacije) niko nije o�ekivao. Naprotiv, kad se ima u vidu burna kampanja za parlamentarne izbore, a pogotovo strasti kojima je bila optere�ena predizborna kampanja pre �etiri godine, zbog opasnosti od crvenog revan�a (da Zjuganov pobedi Jeljcina, koji je startovao kao izgubljeni kandidat) o�ekivala se surova borba izme�u Jeljcinovih naslednika i njegovih nepomirljivih protivnika. Javnost se prosto pla�ila razre�enja tog klin�a.

Sve je pokvario Jeljcin prevremenim povla�enjem, a zatim i Putin, koji se pravi lud; ne u�estvuje u kampanji, ne obe�ava ni�ta naro�ito. Toliko je naivan da javno tvrdi da jo� nije ni �egrt u politici. "Treba gledati u o�i milionima ljudi i davati obe�anja, a znati da se ona ne mogu ispuniti. Tome ja jo� nisam vi�an", skromno izjavljuje Putin kad se na�e me�u tim obi�nim ljudima, koji su nejednom bili �rtve politi�ara i njihovih obe�anja.

Umesto fraza koje koriste svi ostali politi�ari od zanata, Putin je povukao daleko efikasniji predizborni potez i bira�ima ponudio lukavo re�enje � da izaberu predsednika ve� u prvom krugu. Prema njegovom tuma�enju, stvar je u �tednji.

Drugi krug glasanja ko�ta�e najmanje milijardu rubalja, a to je bezmalo toliko koliko treba da dobiju penzioneri moskovske oblasti. Prema tome, za�to apstinirati, za�to odmah ne glasati za njega, Putina, kad �e on ionako biti izabran, i ne u�tedeti milijardu rubalja (koja mo�e da se pretvori u pove�anje penzija za sve, a ne samo da poslu�i za isplatu redovne penzije moskovskih penzionera). Recept je prost i ostavlja konkretan utisak, za razliku od maglovitih Zjuganovljevih optu�bi i sumnji�enja.

Sli�ni su i ostali Putinovi aduti, manje-vi�e iste vrste kao u njegovih suparnika, samo opipljiviji: kao i oni, i on pru�a podr�ku "nacionalnim proizvo�a�ima", s tim �to ne proklinje Zapad i uvoznu robu (mnogima ona i te kako zna�i). Tako�e najavljuje o�tar obra�un sa siroma�tvom, ali ne preko jednakosti u nemanju ve� u stabilnom privrednom rastu. I protiv je korupcije, kao i Zjuganov, ali ne za frontalnu renacionalizaciju svega �to su oligarsi oplja�kali u "antinarodnoj privatizacije", ve� za jasnu raspodelu tih istih oligarha na "�iste i ne�iste"; s prvima �e se vlast sporazumevati, dok �e se sa drugima (�ija "ne�isto�a" proizlazi iz njihovog nastojanja da se iz biznisa prebace u sferu vlasti, da bi stekli imunitet) obra�unati: "Takvi oligarsi ne mogu postojati kao klasa", ka�e Putin, nemilosrdno.

Isto je tako nemilosrdan i kad je re� o dovo�enju do kraja �e�enske operacije: organizovan otpor bandita je slomljen, preostali �e biti izolovani i uni�teni!

Putin, u stvari, ra�una da �e svi njegovi protivnici na izborima do�iveti takvu sudbinu da �e ih svenarodna volja, ako ne kao li�nosti i politi�are, onda svakako kao njegove protivnike � izolovati i uni�titi. Jer, Rusija ponovo potvr�uje staro pravilo: da bi se �ivelo mirno, s tim �to se ima, mora da se zna da postoji "na�aljnik, hazjajin, otac ro�eni". Putin se prete�noj ve�ini ruskih gra�ana u proteklih �est-sedam meseci, kao predsednik vlade, a pogotovo u poslednjih dvanaest nedelja, kao Jeljcinov naslednik i fakti�ki �ef dr�ave, upravo takvim, �eljenim, i predstavio. I bio prihva�en. Sutra �e se videti koliko to odgovara stvarnom stanju stvari.

Branko Sto�i�

Vladimir Putin:

"Ja, �pijun"

Detinjstvo u Sankt Peterburgu

Kada sam se rodio, moja majka i kom�ija odveli su me na kr�tenje, bez znanja oca koji je u to vreme bio �lan partije i sekretar partijske organizacije u fabri�koj radnji. Mnogo godina kasnije, za vreme mog slu�bovanja u lenjingradskoj Skup�tini grada (1993), oti�ao sam u Izrael kao �lan zvani�ne delegacije. Mama mi je dala da ponesem krst sa kr�tenja na posve�enje; uradio sam kako je tra�ila, i od tada nisam skinuo krst...

Lenjin, Staljin i njegov deda

Mnogo sam vi�e znao o familiji mog oca nego o maj�inoj. Moj deda je ro�en u Sankt Peterburgu, gde je kasnije radio kao kuvar. Bila je to prosta porodica � kuvar je ipak samo kuvar. Ali, moj deda je o�igledno bio dobar kuvar; posle Prvog svetskog rata pozvali su ga da radi na imanju izvan Moskve, gde je Lenjin �iveo sa celom porodicom Uljanov. Kada je Lenjin umro, mog dedu su prebacili na Staljinovo imanje, i tu je radio niz godina...

Kucanje na KGB-ova vrata

Negde pred kraj devetog razreda oti�ao sam do KGB-a da se raspitam kako se postaje �pijun. Sedeo sam u �ekaonici, kad je iza�ao jedan �ovek i, na moje iznena�enje, saslu�ao �ta imam da ka�em. "�eleo bih da se zaposlim kod vas", rekao sam. "To je sjajno, ali postoje neki problemi", odgovorio je. "Kakvi problemi?", �eleo sam da znam. "Kao prvo", re�e �ovek, "ne zapo�ljavamo ljude koji dolaze na sopstvenu inicijativu. Drugo, mo�ete da do�ete kod nas posle slu�enja vojske i po sticanju diplome o visokoj stru�noj spremi." Naravno, bio sam zainteresovan: "Kakva mi je diploma potrebna?" Odgovorio je sa "bilo kakva" (verovatno je silno �eleo da me se re�i), i upitao me zatim: "�ta biste �eleli da studirate?" Rekao sam mu da bih �eleo da studiram pravo, i od tog trenutka sam po�eo da se pripremam za Lenjingradski univerzitet. Niko posle toga nije mogao da me zaustavi.

�pijuniranje u Isto�noj Nema�koj (1980)

Radio sam uobi�ajene obave�tajne aktivnosti: skupljanje informacija iz razli�itih izvora, analiziranje i slanje u centar u Moskvi. Skupljao sam informacije o politi�kim strankama, tendencijama unutar partija, o trenutnim i potencijalnim liderima... Bilo je jako va�no da saznamo �ta i kako se radi, �ta se de�ava u Ministarstvu spoljnih poslova zemlje koja nas interesuje, kakvi su politi�ki stavovi u vezi sa odre�enim pitanjima i prema spoljnom svetu. Naravno, da biste dobili sve te informacije, potrebni su vam izvori. Pored redovnog posla obrade i analize informacija, bio sam zadu�en za pronala�enje i vrbobanje novih izvora informacija. To je bio rutinski posao.

Pad komunizma u Isto�noj Nema�koj (1989)

Uni�tavali smo (paljenjem) razne dokumente danono�no, a najvredniji dokumenti ve� su bili poslati u Moskvu. Ali, oni nisu imali nikakvu obave�tajnu vrednost � svi ugovori su bili raskinuti, rad sa izvorima informacija zaustavljen iz bezbednosnih razloga, materijali uni�teni ili sklonjeni u arhive. Rulja se skupila oko na�e zgrade sa ozbiljnim pretnjama. Niko nije prstom mrdnuo da nas za�titi. Pozvao sam grupu zadu�enu za obezbe�enje, i re�eno mi je da ni�ta ne mogu da urade bez nare�enja iz Moskve. Moskva je �utala. Nekoliko sati posle toga do�la  je na�a vojska i gu�va se ra��istila. Imao sam utisak, po�to je Moskva �utala, da zemlja vi�e ne postoji. Bilo mi je jasno da je Savez istrulio.

Otac spa�ava �erku iz vatre

(Putinovo imanje je 1996. godine zahvatio po�ar.) Bilo je toliko dima da nisam mogao da vidim stepenice koje su vodile na donji sprat. Ma�ka, moja starija �erka, i ja nalazili smo se u tom trenutku na drugom spratu. Uzeo sam je za ruku i odveo na balkon. Pocepao sam krevetske presvlake, vezao ih u �vor za balkon i rekao Ma�i: "Spusti se dole!" Upla�ila se i odbila da uradi. "Ukoliko to ne uradi�, baci�u te kao lutku! �ta se de�ava sa tobom, ku�a samo �to nije izgorela?!" Uhvatio sam je za vrat i polako je spustio preko ograde balkona uz pomo� ljudi koji su je prihvatili u podno�ju balkona. Zatim sam presko�io ogradu i spustio se niz improvizovani konopac. Jedan detalj je bio zanimljiv: nosio sam ro�endansko odelo. Morao sam da ga skinem i da se zamotam u �ar�af. Zamislite scenu: ku�a u plamenu, go �ovek zamotan u �ar�af spu�ta se  balkon, vetar puni moj ogrta� kao jedro, a gomila radoznalih ljudi mirno posmatra ishod drame...

Ve�era sa biv�im �efom

Pre Jeljcinove ostavke oti�ao sam poslom do njega. Kada je po�eo da razgovara sa mnom o ostavci, prvi put sam osetio kod njega neku blagost, shvativ�i da i on ima ose�anja. Sada razgovaramo mnogo �e��e nego pre njegove ostavke. Ranije smo razgovarali isklju�ivo o poslovnim problemima, dok danas imamo sasvim druga�iji odnos. Nedavno sam oti�ao do njega zbog posla, i Boris Nikolajevi� mi je rekao da ostanem na ve�eri. "Imamo su�i za ve�eru", rekao je on. Jeljcin je jednom probao su�i u nekom restoranu i to mu se dopalo. Njegova �ena i �erka su organizovale japansku ve�eru za Jeljcina kod ku�e. Naravno, ostao sam na ve�eri.

(Newsweek)

prethodni sadr�aj naredni