Vreme broj 482, 1. april 2000.

Ko kupuje blindirane mercedese

Oklop glavu čuva

Odabrani, čiji konto vredi 300.000 nemačkih maraka i više, ubuduće će i na našem tržištu moći da se snabdeju blindiranim automobilima. Na raspolaganju im stoji više tipova Mercedesovih gard-vozila, od kojih oni s najvišim stepenom zaštite nemaju ograničenu cenu

“Nepoznate osobe pucale su na njega iz automobila marke ‘A’, dok se on, u svom autu marke ‘B’, s registarskim brojem BG..., kretao ka Bulevaru revolucije. Smrtno povređen, nastavio je krivudavo da vozi dok se nije zakucao u banderu, usled čega su se aktivirali zaštitni vazdušni jastuci. Nije imao šanse da preživi jer je policija na njegovom automobilu izbrojala na desetine rupa od metaka iz automatskog oružja, najverovatnije ‘škorpiona’.”

Domaća štampa je poslednjih godina preplavljena ovakvim vestima, pa nije čudo da se neko dosetio da u zemlju uveze blindirana vozila. Da je, naime, neimenovani akter ove priče imao takozvani gard-auto, njegove šanse da preživi bile bi gotovo stoprocentne. Osnovna svrha “ojačanih” automobila i jeste da one koji se u njemu voze zaštiti pre svega od pešadijskog naoružanja. Štaviše, vozila s visokim stepenom zaštite pomažu i u slučajevima kakav je zadesio vlasnika poznatog ribljeg restorana “Porto” Dušana Radovića. Od njegovog “mercedesa” S 350 turbo-dizel ostali su samo parčići usled eksplozije podmetnute bombe. Poznati svetski proizvođači automobila i veće firme koje se bave isključivo blindiranjem automobila, kako se može pronaći na internetu, nude i ojačavanje poda automobila, što treba da predstavlja zaštitu upravo u ovakvim situacijama.

OKLOP PO NARUDŽBINI: Odabrani, čiji konto vredi 300.000 nemačkih maraka i više, ubuduće će i na našem tržištu moći da se snabdeju blindiranim automobilima. U suštini, onima čiji je džep plići verovatno i ne preti životna opasnost, barem ne u automobilu. Na predstojećem sajmu automobila u Beogradu, jugoslovenski ogranak Mercedesa predstaviće publici i nekoliko tipova blindiranih vozila, od kojih je onaj tipa 320 E, po ceni od 300.000 maraka, nekoliko dana bio izložen u salonu ove kuće, u novobeogradskom bulevaru Omladinskih brigada 33. O kakvom je automobilu reč možda najbolje svedoči podatak da su vrata teška po 100 kilograma i više, a samo vozilo teško je i po nekoliko tona, zavisno od stepena blindiranosti.

Zainteresovani su, dakle, mogli da dođu da vide i eventualno naruče. Na raspolaganju im stoji više tipova Mercedesovih gard-vozila, od kojih oni s najvišim stepenom zaštite, kako je nedavno pisala “Politika”, nemaju ograničenu cenu. Ona se, naime, formira na osnovu toga šta je u automobil ugrađeno, koju vrstu zaštite pruža i dogovara se s naručiocem-kupcem, u četiri oka. Uz garantovanu diskreciju, naravno. Možda se zbog toga savetnik predsednika Slobodana Miloševića za ekonomska pitanja Zoran Lilić u utorak popodne obreo u Mercedesovom novobeogradskom salonu, gotovo maskiran - u šarenoj trenerci i patikama. Da je reč o nekom važnom govorila je samo činjenica da izlazi iz preskupog “audija” A8, u pratnji nekoliko telohranitelja, tik iza njegovog automobila, u kolima marke BMW.

Šalu na stranu, ljudi iz automobilske industrije s kojima je reporter “Vremena” razgovarao listom tvrde da će kupci blindiranih automobila biti ljudi iz vrha jugoslovenskog i srpskog establišmenta, nekolicina većih biznismena i verovatno većina viđenijih momaka s beogradskog asfalta, kako se obično kaže za poznatije kriminalce. Prvima i drugima, barem teorijski, preti opasnost od atentata; pripadnika treće grupe već ima manje zahvaljujući pogibijama upravo u atuomobilima. Koliko je takvih. Prema prvobitnoj informaciji do koje je “Vreme” došlo, u zemlju je ušlo 300 blindiranih automobila marke “mercedes”, mada direktor marketinga beogradskog Mercedesa Jelena Šarenac to demantuje.

Prema njenim rečima, Mercedes je u Jugoslaviji od decembra 1996. godine i za sve vreme prisutnosti na ovom tržištu ta kuća je prodala nešto više od 300 običnih automobila, znatno jeftinijih od najjeftinijeg blindiranog auta. S druge strane, nezavisni ekonomisti bi rekli da i nije nemoguće da samo u Beogradu postoji 300 ljudi spremnih da izbroje po najmanje 300.000 nemačkih maraka za dodatnu zaštitu. Jelena Šarenac kaže, dalje, da se ovakvi automobili ne uvoze naslepo, odnosno da stižu na tržište po narudžbini, za poznatog kupca. Naravno, bilo bi iluzorno uopšte pitati ko su kupci-naručioci blindiranih automobila.

PREDSEDNIKOVO VOZILO: Prema poznavaocima automobilske industrije i tržišta automobila, Mercedes je jedna od prestižnih firmi za koju prosečno tržište i nije relevantno. Valjda zbog toga većina naših sagovornika tvrdi da će neki od blindiranih mercedesa otići u ruke državnih funkcionera, npr. predsednika Slobodana Miloševića, koji ionako voli automobile te marke, a verovatno se i vozi u blindiranom automobilu. Poznavaoci ove tematike kažu da je Miloševićev automobil lako zaštićen, pre svega od snajperskih napada, pošto se podrazumeva da neće prolaziti ratnim područjima. S obzirom na profesionalnu telohraniteljsku službu, mogućnost da neko pritrči predsednikovom “mercedesu” i baci bombu na njega apsolutno ne dolazi u obzir.

Šanse da eventualni novi predsednikov blindirani automobil bude kupljen parama svih poreskih obveznika i nisu velike, ako je suditi po federalnom budžetu. Za rang Miloševićevog generalnog sekretarijata saveznim budžetom za ovu godinu predviđeno je 27,7 miliona dolara, doduše čitavih 156 odsto više nego prošle godine. Za avio-park saveznih organa predviđena je suma od 35,2 miliona dinara, a budući da funkcioneri savezne vlade gotovo i ne mogu da mrdnu iz zemlje, eto stavke iz koje bi mogla da se preliju sredstva za kupovinu blindiranih automobila. Sam auto-park koštaće poreske obveznike ove zemlje “samo” 11,3 miliona dinara, ili 83 odsto više nego lane. Šanse da i predsednik Srbije Milan Milutinović sedne u gard-auto nešto su manje, pošto je srpskim budžetom za rad njegovog kabineta predviđena suma od “tričavih” 5,8 miliona dinara.

PAPAMOBIL: Potrebe državnih funkcionera o kojima pre svega govorimo kada je reč o blindiranim autombilima tipa “mercedes” mnogo su sofisticiranije. Njima su potrebni dobro zaštićeni automobili a da se golim okom ne vidi da su blindirani, pošto to ipak nosi određenu pozadinu. Doduše, najpoznatiji blindirani automobili je takozvani papa-mobil, dakle papin auto, za koji se on odlučio posle pokušaja atentata. Osim zaštitne karoserije, papa-mobil ima i neprobojna stakla, ali ga znatiželjna publika ipak vidi dok prolazi kroz masu. Po tome se i razlikuju od blindiranih terenskih vozila kod kojih se i iz aviona vidi da je reč o “ojačanim” automobilima.

Bez obzira na sofisticiranost, onaj ko kupi jedan od uvezenih blindiranih “mercedesa” biće zaštićen ne samo od snajperske vatre nego i od kalašnjikova, heklera i sličnog oružja. Podrazumeva se da će njegov auto imati karoseriju “ojačanu” čeličnim pločama manje debljine, neprobojna stakla, sve u svemu biće dobro našminkan automobil za koji se na prvi pogled i ne može reći da je blindiran. Na tržištu su se, upravo šminke radi, pojavili automobili s ojačanim staklima koja se spuštaju, dok je ranija praksa bila da se prozori na takvim automobilima ne mogu otvoriti. No reč je o znatno skupljim automobilima, ali ako je sebi mogao da ga priušti Miroslav Tuđman, sin nedavno preminulog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, nije isključeno da će to poći za rukom i ovdašnjim državnim funkcionerima, članovima njihovih najužih porodica i opasnim momcima.

U svakom slučaju, na našem tržištu pojavljuje se prvoklasna ponuda Mercedosvih blindiranih putničkih automobila. Kako ističu u ovoj firmi, reč je o vozilim koja su blindirana još u fabrici, prilikom sklapanja, što im je prednost u odnosu na automobile koji se naknadno ojačavaju. Pored standardne zaštite, proizvođači poput Mercedesa mogu da obezbede i zaštitu točkova, što vozilu omogućava neometano kretanje i sa izbušenim gumama. Neprobojna stakla i ojačana karoserija se podrazumevaju. Mada, nema tog zastupnika Mercedesa i sličnih magova u automobilskoj industriji koji neće priznati da nema potpune zaštite.

Vladimir Milovanović

Opasnost

Potpune zaštite nema, čak ni u potpuno blindiranom autu. Štaviše, veći stepen zaštite nosi veće opasnosti druge vrste. Vozilo koje osim ojačane karoserije i neprobojnih stakala ima i podnu zaštitu, čime je zaštićeno od podmetnutih ekplozivnih naprava, teži nekoliko tona i nosi probleme u slučaju prevrtanja na nezgodnom terenu. Teško se, gotovo nikako, izvlači iz blata, pri čemu oni koji su u automobilu postaju laka meta. Upravo takva meta bio je i Ričard Frejžer, jedan od medjunarodnih pregovarača s jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem, koji je na teritoriji Bosne i Hercegovine poginuo u terenskom blindiranom vozilu koje se prevrnulo na miniranom terenu. Doduše, i na ovom polju ima inovacija, pa se tako u poslednje vreme, umesto čeličnih ploča, za ojačavanje karoserije koristi materijal visoke tehnologije - kevlar. Reč je o grafitnom materijalu koji pruža istovetnu zaštitu kao i čelične ploče srednje debljine, ali je tako ojačan automobil znato lakši, time i boljih performansi. Jedan od kolega seća se rata u BiH i momenta kada se našao zaglibljen, u blindiranom lendroveru, na neprijateljskoj teritoriji. U autu je bilo nekoliko ljudi koji su, zbog nervoze, mnogo pušili, a prozore od neprobojnog stakla bilo je nemoguće otvoriti. Treba reći da je upravo rat u BiH uveo praksu blindiranih automobila za novinare. U prethodnim ratovima oni se nisu koristili, pre svega zbog toga što novinari nisu bili meta napada. (Ipak, oni najiskusniji gotovo da ih nikad nisu koristili: pouzdaniji su im bili manji, brži, okretniji i, što je najvažnije, neupadljivi automobili.)

Šta vozi obična Srbija

Prema rečima Nebojše Stamarčića, potpredsednika kragujevačke firme “Zastava-automobili” za prodaju, na našem tržištu je, u prošloj godini, prodato 15.000 do 17.000 novih automobila od čega 55 do 60 odsto Zastavinih. U ostatku ipak dominiraju automobili srednje klase poput Škodine “felicije” i Fijatovog “una” ili “punta”. Za ovu godinu, Zastava planira da na domaćem tržištu proda 13.000 do 14.000 automobila po prosečnoj ceni od 6100 nemačkih maraka, dok bi na strana tržišta trebalo da izveze 4000 do 5000 automobila. O snazi ovdašnjeg tržišta možda najbolje govori podatak da je prosečan jugoslovenski automobil star 11 i više godina, a samo u Beogradu, kako je utvrđeno nedavnom akcijom besplatnih tehničkih pregleda, gotovo polovina vozila je neispravna. Zabrinjavajuće zvuči rezultat ovog istraživanja, prema kome je dominantna neispravnost kočnica. Uostalom, da bi kako-tako poboljšala prodaju, Zastava je ponudila otplatu na kredit, kao i neku vrstu aranžmana staro za novo.

Vojska i policija

Kada je reč o blindiranim vozilima, prema onome što se može videti na sajtovima velikih proizvođača automobila, tržištu se nude dve vrste takvih vozila. Jedna su blindirane limuzine koje voze državni funkcioneri, biznismeni i mafijaši, u drugu grupu spadaju robustnija blindirana vozila namenjena policiji, vojsci, humanitarnim radnicima i novinarskim ekipama u ratom zahvaćenim područjima. Uglavnom je reč o džipovima s pogonom na sva četiri točka, dakle radi se o naknadno prerađenim terenskim vozilima. U tom smislu treba pomenuti detalj da je za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije Vojska Jugoslavije (VJ) oduzela stranim novinarskim ekipama blindirane džipove i lendrovere, nikada ih nije vratila i čini se da ne namerava da to učini, iako se pokazalo da nisu od velike koristi. Takva vozila mogla su, naime, na Kosovu da pruže zaštitu od eventualnih snajperskih napada ili napada iz automatskog oružja koje bi izveli pripadnici UČK-a, ali ne i od opasnosti iz vazduha. Radilo se o običnim lendroverima kojima je u potpunosti uklonjena karoserija, potom su umetnuta ojačanja u vidu čeličnih ploča, čime su oni koji se voze takvim automobilom bili u potpunosti zaštićeni od pucnjave iz pešadijskog naoružanja, ali i od udaljenih eksplozija.

Mercedes-gard

Mercedes, prema informacijama koje smo dobili u beogradskom ogranku ove multinacionalne kompanije, nudi nekoliko vrsta blindiranih autmobila, koji se razlikuju po stepenu zaštite. Vozila iz klase B4 štite vlasnika od revolvera “magnuma” kalibra 44. Automobili iz klase B6 i B7 pružaju zaštitu od terorističkih napada i atentata, i posebno su popularni među šefovima država i visokim zvaničnicima establišmenta. Njihov oklop odbija čak i vojne rafalne metke, koji su skoro duplo brži od revolverskih metaka.

Potražnja je, kažu u Mercedesu, naročito velika u zemljama Srednjeg istoka i bivšeg Sovjetskog Saveza, a interesovanje raste i u Južnoj i Centralnoj Americi i SAD.

Svi modeli Mercedesovih gard-automobila testirani su i na najagresivnije napade, gotovo se ne razlikuju od standardnih vozila i nisu lako primetna. “Samo stručnjaci mogu da primete nekoliko znakova koji ukazuju na to da je auto blindiran”, navodi se u promotivnom materijalu proizvođača. Inače, kod Mercedesovih gard modela, u virtuelnim testovima ide se do krajnjih tehničkih granica kako bi se konstruisalo vozilo koje je nemoguće uništiti projektilima.