Rusija dobila novog predsednika
Enigma u Kremlju
Pokazalo se da su oni koji su predvi�ali da �e
Vladimir Putin pobediti ve� u prvom krugu bili u pravu
Specijalno za "Vreme" iz Moskve
Rusija je napravila
svoj izbor: na tronu Borisa Jeljcina u Kremlju ostaje �ovek koga je on
pre tri meseca imenovao za svog naslednika � Vladimir Putin je ubedljivo
pobedio dobiv�i 52,64 odsto glasova, bezmalo dvostruko vi�e od glavnog
konkurenta lidera KP Genadija Zjuganova, za koga se izjasnilo 29,34 bira�a
na vanrednim predsedni�kim izborima 2000. Ali, pobeda nije bila laka,
iako se pokazala da je izvojevana ba� tako kako je pobednikov �tab pri�eljkivao,
u prvom krugu glasanja.
Ona je, me�utim, i te kako zna�ajna ne samo za Putina, koji �e
zauzeti Jeljcinovo mesto kao drugi izabrani predsednik Ruske Federacije,
ve� i za samu Rusiju, koja je ovim izborom opredelila budu�nost svesnije
nego kad je glasala za Jeljcina i prvi (1991) i drugi put (1996).
Posebna je pri�a �to je Putin startovao od nule, s obzirom na to da
ga je, kao pretendenta na predsedni�ki polo�aj, pre pola godine neo�ekivano
isturio stari, u tom trenutku uveliko nepopularni predsednik. I kad je
cela Rusija bila za Primakova, koga je taj isti nepopularni Jeljcin ne�to
ranije smenio sa polo�aja premijera. Da se vratimo unazad, ne toliko zbog
ponavljanja da je �e�enska kampanja sve promenila u Putinovu korist, (�to
je sve ovo vreme bilo najvi�e eksploatisano obja�njenje porasta njegove
popularnosti) koliko da bi se bli�e odredio glavni adut njegovog uspona i
na kraju pobede. Prvo, odluka da se ratuje nije bila njegova ve�
Jeljcinova. Drugo, kampanja uop�te nije mogla biti brza �etnja bez �rtava:
poginulih je toliko da se njihov broj te�ko priznaje, a uspostavljanje
mira i sigurnosti na pobunjenoj teritoriji, kao i kona�na likvidacija
pobunjenika, i dalje je samo pusta �elja, �ije �e ostvarenje ko�tati
jo� mnogo �rtava.
To �to je Putin uprkos tome dobio glasove (i za nastavak rata),
ukazuje na to da je javnost prihvatila njegova uveravanja da vlada, posle
upada bandita u Dagestan i ruske gradove, nema izbora, osim uni�tenja
terorista i njihovih baza. I vi�e od toga, da su gra�ani, glasaju�i za
Putina, birali �efa dr�ave koji �e ne samo dovr�iti vojnu operaciju na
Severnom Kavkazu ve� �e re�avati privredne, socijalne i politi�ke
probleme zemlje. I Putin im je to i potvrdio, jo� prve no�i posle
izbora, pre nego �to je izbrojano dovoljno glasova da bi se videlo da je
pobedio: on se ne�e boriti protiv komunista, rekao je, ve� za pobolj�anje
uslova �ivota ljudi i celokupne situacije.
EKONOMSKI ARGUMENTI: Karakteristi�no je da su gra�ani, u sociolo�kim
istra�ivanjima, kao najve�i problem navodili porast cena (mada je
poslednjih meseci Putinovoj vladi po�lo za rukom da uspori inflaciju), pa
tek onda rat u �e�eniji. �injenica je da se Putinov strelovit uspon
krajem pro�le godine podudario sa uspe�nim startom �e�enske ofanzive,
ali se isto tako zna da se podudario i sa brzim smanjivanjem zadu�enosti
dr�ave za plate bud�etskog dela stanovni�tva (obrazovanje, kultura,
zdravstvo i subvencionisane grane privrede � rudari, na primer), kao i
nevelikim ali upadljivim porastom obima proizvodnje, �to zna�i i porasta
zaposlenosti i realnih prihoda stanovni�tva, posle njihovog trogodi�njeg
uzastopnog pada, uz rastu�u inflaciju. Na toj osnovi se formuli�u i
glavna o�ekivanja od novog predsednika � uspostavljanje reda u svim
oblastima �ivota. Ali, kako dalje pokazuju ispitivanja raspolo�enja gra�ana,
pod tim se ne podrazumeva "�vrsta ruka", kako je Putin
predstavljen zbog o�trine u izjavama o glavnom cilju antiteroristi�ke
operacije (se�ate se, rekao je, ne jednom, ako treba udavi�emo ih u
klozetskoj �olji ).
Da je to bilo najva�nije, Zjuganovljevo par�e izbornog kola�a moralo
bi biti jo� ve�e, a i Javlinski i �irinovski bi morali da dobiju vi�e
glasova od 5,84 i 2,72 odsto. Njih trojica su, namerno nagla�enije nego
Putin, nastojali da se predstave kao odlu�ni politi�ari �vrstih
uverenja. Nije upalilo. U nizu ispitivanja koje je u unutra�njosti
sprovela Agencija za regionalnu politi�ku informaciju (ARPI), jedno se ti�e
direktno li�nosti predsedni�kih kandidata. Na pitanje �ta najvi�e cene
kod kandidata, odnosno da navedu jednu, samo jednu glavnu osobinu koju
mora imati predsednik, najve�i procenat anketiranih je naveo � po�tenje,
�estitost. Na drugom mestu su bili pamet i znanje, a na tre�em � �ast
i dostojanstvo.
Pristalice �vrste ruke i tvrde politike su na �estom, odnosno sedmom
mestu. Iz toga se vidi da je "�al za pro�lo��u" u Rusiji,
uprkos tome �to na raznim mitinzima ima dosta Staljinovih slika, daleko
od toga da dominira.
TITANSKE OBAVEZE: Analiti�ari, gotovo bez izuzetka, ocenjuju da pred
Vladimirom Putinom stoje titanski zadaci: od istinske ekonomske reforme,
preko smanjivanja socijalnih razlika i borbe protiv korupcije, do vra�anja
Rusiji odgovaraju�e uloge na svetskoj sceni. Putin je najavio vernost
kursu reformi, ali to nikako ne�e biti dosada�nji kurs, �to priznaje i
sam Jeljcin. Procenjuje se da �e novi predsednik poku�ati da uspostavi
ravnote�u izme�u liberalizma (koji je u ruskoj varijanti mnogo bli�i
anarhiji monopolizma) i dr�avne regulative.
U svakom slu�aju,
to �to je Zjuganov osvojio gotovo upola manje glasova od Putina izme�u
ostalog, zna�i da uloga dr�ave ne sme da li�i na nekada�nju, iz
sovjetskog perioda. Uostalom, to ka�e i prva postizborna anketa: 48 odsto
u�enika se izja�njava za nastavak reformi sa ve�im udelom socijalne
sigurnosti, 13 odsto je za kurs sada�njih reformi, a samo 22 odsto se
izja�njava za povratak socijalizmu. Pada u o�i da je odnos u ovoj anketi
gotovo istovetan sa podelom glasova na predsedni�kim izborima. I jedno i
drugo, pokazuje da ve�ina stanovni�tva upravo u Putina pola�e nade da
�e doneti uspeh davno zapo�etim reformama. I to uprkos tome �to se
Putin u predizbornoj kampanji nije direktno reklamirao, niti je ponudio
socijalno-ekonomski program; ipak, ispoljio je sve osobine i kvalitete �oveka
od akcije. Kuda �e on krenuti jo� se ne mo�e precizno odrediti, ali se
d� naslutiti: iako je poslednja godina u celini bila povoljna, kao
rezultat ne odluka i poteza nekolikih vlada koje su se brzo smenjivale ve�
uspe�ne konjunkture, jasno je da fakti�ki nijedan su�tinski problem
nacionalne ekonomije nije. Svi oni, nagomilani, kao da su ustuknuli pred
velikim doga�ajem, ali �e ponovo buknuti �im neki od negativnih faktora
stupi na scenu: ako ponovo padnu svetske cene nafte, kad pro�u povoljni
efekti velike devalvacije rublje (500 odsto) iz avgusta 1998, ako se jo�
zadugo strani kapital bude be�ao od Rusije, uz rastu�e obaveze otplate
spoljnog duga.
Prema tome, re� je ne toliko o obaveznim reformskim merama, koje se
uveliko razra�uju i koje se jo� dr�e u tajnosti, koliko o tempu i
redosledu njihovog sprovo�enja, kao i o visini i obimu socijalne za�tite
gra�ana, s obzirom na to da �e one neminovno pogoditi neke slojeve
stanovni�tva. Na prvom mestu, kad do�u na red zatvaranje preduze�a �ija
proizvodnja vi�e ni�emu ne slu�i i ukidanje subvencija porodicama sa
prihodima ispod �ivotnog minimuma � za komunalije i kirije.
Trenutak istine, kada �e biti otvorene tajne knjige sa sadr�ajem
Putinovog programa akcije, nastupi�e najverovatnije tek posle njegove
inauguracije 5. maja, kad bude saop�tio i ime svog naslednika na polo�aju
predsednika vlade.
KO GUBI MO�E DA SE LJUTI: Kad se sabere sve �ime su se u predizbornoj
kampanji slu�ili drugi kandidati za predsednika, ispada da se njihov
glavni argument protiv favorita broj jedan svodio upravo na tu nepoznatu
Putinovog programa. A kad su kona�ni, mada nezvani�ni, rezultati bili
objavljeni, njegov glavni konkurent, lider komunista Genadij Zjuganov,
izjavio je da ih ne priznaje, sve dok KP sam ne prebroji glasove! On je
time, fakti�ki, optu�io Kremlj (ne Centralnu izbornu komisiju i njene
lokalne �lijale) da su falsi�kovali rezultate izbora! Pri tome,
Zjuganov ne osporava da je Putin dobio ve�inu, samo sumnja da je osvojio
toliko glasova.
I neki drugi su pribegli istoj taktici. Lider liberal-demokrata, iliti
ultranacionalista, Vladimir �irinovski, na primer, ne sumnji�e�i nikog
poimenice, tvrdi da je Putin dobio onoliko glasova koliko mu je trebalo, a
da su njegove glasove desetkovali! I po�to tu ni�ta nije mogao da
izmeni, zaklju�io je mudro, kao �to obi�no ume: "Jeljcin je oti�ao,
Putin je do�ao. Kakva mi je tu razlika? Jedna jedina � Putin je mlad,
vlada�e on a ne okru�enje, kao kod Jeljcina!" �to se ti�e
kandidata koji je osvojio tre�e mesto, Grigorija Javlinskog, mo�e se re�i
da je to njegov li�ni rekord: 5,84 odsto glasova, najvi�e �to je mogao
osvojiti. Istovremeno, niko vi�e od njega nije kontaktirao sa bira�ima
(pojavljivao se �ak i u kasarnama, zbog �ega je mogao biti skinut sa
liste kandidata), a na televiziji ga je bilo vi�e i od Putina (koga je,
po slu�benoj du�nosti, bilo previ�e).
Na izborima 1991. tre�i je bio �irinovski, a 1996. general Aleksandar
Lebed. Za obojicu, koji su se, svaki u svom vremenu, pojavili kao
novajlije i autsajderi, to je bio li�ni trijumf.
Glavna razlika izme�u pro�lih i ovogodi�njih izbora jeste u
senzacijama. Pre �etiri godine, do poslenjeg trenutka nije se moglo
predvideti ko �e biti pobednik. Pobeda Borisa Jeljcina, �iji je rejting
u februaru, na po�etku predizborne kampanje, bio samo dva procenta,
predstavljala je veliku senzaciju. Ishod ovih izbora, kada je pobednik
svima bio unapred poznat, nije, naprotiv, mogao biti nikakva senzacija.
Zato su svojevrsna senzacija rezultati izbora u nekim delovima unutra�njosti,
pre svega u tzv. crvenom pojasu gde levica na izborima svih vrsta po
pravilu osvaja ubedljivu ve�inu. Putin je najvi�e glasova osvojio u Ingu�etiji
(85 odsto) i Dagestanu (77), najbli�im susedima �e�enije, uprkos tome
�to im je doneo najve�e muke u novijoj istoriji sada ne znaju kako da
izi�u na kraj sa stotinama hiljada �e�enskih izbeglica. Mo�da je
presudno bilo to �to se izbeglice po�inju vra�ati ku�ama. Na drugoj
strani, ni u jednom regionu Putin nije pretrpeo ozbiljan poraz izuzev u
toj istoj �e�eniji, koja je prednost dala Zjuganovu (29,65:36,89 odsto),
na Altaju i u Lipeckoj oblasti. Najupadljiviji uspeh favorit broj jedan je
imao na dalekom severoistoku (Anadir, Magadan) i krajnjem severozapadu
(Murmansk, Sankt Peterburg, Novgorod), kao i u pojasu ispod polarnog
kruga, koji spaja ta dva regiona. Puno poverenje mu je poklonila i Moskva,
ali u procentu manjem od proseka (46,22 odsto).
Genadij Zjuganov je, me�utim, ostao na svome sa 29 odsto, plus tri
odsto koje mu je oteo njegov partijski drug Aman Tuljejev, to je isto
koliko je imao u prvom krugu nadmetanja sa Borisom Jeljcinom pre �etiri
godine (32 odsto). On se uzdao u drugi krug, u nadi da �e dobiti vi�e
nego Putin, kao �to je 1996. gotovo potukao Jeljcina. On ipak mo�e biti
zadovoljan po�to su izbori potvrdili �ivotnu sposobnost njegove partije,
jer mu je drugi glavni cilj u�e��a na izborima (osim nade u drugi krug)
bio da se potvrdi status KP-a kao najve�e opozicione snage i njegov li�ni
status kao nezamenljivog lidera levo-patriotskog fronta.
Grigorij Javlinski, kao istinski i dosledni liberal, ne mo�e biti
toliko zadovoljan, mada se pravi da jeste. U pore�enju sa 1996, vo�a
Jabloka je izgubio poverenje �etvrtine svojih bira�a (7,3:5,85 odsto).
Najbednije mora da se ose�a �irinovski, koji tone sve dublje. Sa samo
16 deputata u Dr�avnoj dumi i samo 2,7 odsto glasova, ne mo�e se nadati
da �e se za �etiri godine ponovo podi�i. Glasovi koje je dobijao 1991
(7,81 odsto) i 1996 (5,69) sada su za njega nedosti�ni. Najva�niji dan
za Rusiju 2000. zavr�en je kako se i o�ekivalo. �ta �e biti od drugih
o�ekivanja, vide�e se jo� pre kraja 2000.
Branko Sto�i�
