Zemljak
Ko nikada nije
putovao izvan svog mesta �ivljenja � nije zemljak! Dalje, ozbiljno
zemlja�enje podrazumeva najmanje dve osobe. Od ovog drugog pravila
postoji jedan izuzetak, kada vam stranac (u va�em mestu) pri�a o nekom
va�em zemljaku kojeg je negde sreo. Izuzetak od prvog pravila poku�ao je
da napravi �or�e Bala�evi� na svom �uvenom prvom koncertu u Sarajevu
kada se celoj sali (doma�ih) obratio sa "Dobro ve�e,
zemljaci". U su�tini, svi su oni u tom momentu bili zemljaci u
odnosu na jednu zemlju koja vi�e ne postoji, uzdi�u�i nostalgiju i
emocije iznad tla koje je zemljacima, ipak, neophodno.
"Mo�emo mi i ovako", obratio se konobar na "na�em"
jeziku dru�tvu u jednom malom mestu u Nema�koj, gde sam se i ja stekao.
Njegov komentar usledio je nakon �to je �uo kako se dogovaramo �ta �e
ko da naru�i, da bi onda to krenuli da prevodimo njemu na nema�ki. Naru�ili
smo "kafe", a on nam je doneo "kave". Bio je veoma
ljubazan, ali premalo radoznao za zemljaka, �to �e re�i da verovatno i
nismo zemljaci, makar smo to, jednom, bili. Zemljak se, dakle, mo�e
izgubiti a da za to ne snosite krivicu ni vi ni on, ve� neki doga�aji u
toj zemlji koja vas je najpre povezala a potom raskinula tu neobi�nu nit.
Zbog toga pametniji ljudi pribegavaju sklapanju prijateljstva, dru�tvenog
odnosa kojim mogu da upravljaju sami.
Zemljake, dakle, defini�e isklju�ivo teritorija. To �to poti�u iz
istog kraja trebalo bi da ima uticaja i na njihovu kulturu, tradiciju,
jezik, navike. Dakle, takvi ljudi morali bi da imaju mnogo toga zajedni�kog,
�to je samo naizgled ta�no. Neki su stekli nove navike, u skladu sa
sredinom u kojoj se nalaze, i nerado se se�aju starih. Neki su usvojili
novi jezik i pri�aju ga i kod ku�e, sa decom (bilo da se radi o stranom
jeziku ili o prostom zapostavljanju lokalnog dijalekta). Neki se, opet, ne
daju i predstavljaju prave male ambasade rodnog kraja. Kad u�ete u njihov
dom u Beogradu, Londonu, Njujorku, Pretoriji, Tel Avivu, Melburnu, vi
znate da ste, zapravo, u Mojkovcu, Pirotu, Vranju, Kru�evcu ili Kikindi.
�to je zavi�aj osobeniji, to se te�e bri�e; najlak�e se asimiluju oni
iz velikih gradova.
Zemljak se obi�no obraduje kad sretne zemljaka. Onda krenu da
ogovaraju nekog tre�eg (neprisutnog) zemljaka i da se jedan drugom jadaju
kako se oni, zemljaci, nedovoljno me�u sobom dr�e i paze, za razliku od
nekih drugih zemljaka koji vuku jedni druge.
�to ste dalje od ku�e, to se broj va�ih potencijalnih zemljaka uve�ava.
Ako ste Valjevac u Beogradu, zemljaci su vam svi iz Valjeva (i okoline).
Ako odete negde dalje, u inostranstvo, zemljaci vam postaju i Beogra�ani
i svi drugi iz Jugoslavije. U Americi vam zemljaci mogu biti svi
Evropljani, a pojam zemlja�tva dobi�e potpuni smisao verovatno kada
ljudi po�nu da naseljavaju druge planete.
U vojsci je zemljak (zema, �atrova�ki "mozes") zna�ajnija
kategorija od klasi�a (klasa, slu�i u istom roku sa vama) ili geneta
(gene, od generacija, isto ste godi�te). Zemljaka �ete i posle vojske
sretati, dok za ove druge to nije tako sigurno. Osta�e vam, dodu�e, me�usobno
oslovljavanje sa "zemo", potpuno nezgrapno i suvi�no u
promenjenim okolnostima.
Nisam putovao mnogo, ali je bilo lepo i uvek sam nailazio na zemljake,
kako sada�nje tako i biv�e. Na Floridi mi je prodavac hot-doga, crnac,
kada sam mu rekao odakle sam, veselo ispri�ao kako vrlo rado odlazi sa
svojim drugarima iz Bosne da gleda kako se biju sa svojim zemljacima u
nekim kafi�ima gde biv�i Jugosloveni izlaze. "Jedni su Srbi, drugi
su Muslimani", rekao mi je, potpuno nezainteresovan za su�tinu
sukoba ali sasvim odu�evljen formom. U Budimpe�ti sam se u hotelu vozio
u liftu s nekim momkom iz Zagreba (�uo sam deo njegovog razgovora sa
prijateljima u holu, kao i on mene i moje prijatelje). �utali smo na neki
neobi�an na�in.
�etaju�i ulicama, u inostranstvu, trudio sam se da uhvatim delove
razgovora na jeziku koji se nekada zvao "srpsko-hrvatski", kada
bih �uo da neko tako govori. Nemam neko racionalno obja�njenje za tu
svoju radoznalost, jednostavno me ne�to privu�e i uvek se pitam da li i
oni koje slu�am, kada uhvate moj ljubopitljivi pogled, u meni prepoznaju
zemljaka, ili tek nekog ko se pita kakav je to neobi�an jezik. Nisam
nikada imao prilike to da proverim jer smo se po pravilu okretali svako na
svoju stranu.
Jednom kada mi je auto beogradskih tablica bez jasnog razloga stao na
autoputu u Austriji, i dok sam razmi�ljao �ta da radim u takvoj
situaciji (i koliko bi to moglo da me ko�ta), zaustavio se mercedes iz
koga je iza�ao nasmejani �ovek. "�ta je, zemljak?" pitao je,
pokazuju�i veliko interesovanje za moj problem. Nije znao telefon slu�be
za vu�u, niti bi on smeo da me vu�e po autoputu. Ali, eto, video je auto
beogradske registracije, a on je iz okoline �apca, pa, ko veli, da stane
da vidi �ta je bilo. Ajd' zdravo.
To je zemljak...
Zoran Stanojevi�
