IZJAVA NEDELJE
Velika je stvar kada građanima pustiš gas!
Mirko Marjanović, predsednik vlade Srbije
(Radio
Beograd, Novosti dana, 6. april 2000)
ALEKSANDAR ĐAJA,
dramski pisac i novinar, jedan od u ovoj rubrici rado
i često viđenih gostiju, domogao se rezultata "najnovijih istraživanja
sudskih dokumenata" o vremenu osvajanja Divljeg zapada i, gle,
ispostavilo se da Amerikanci ni tada nisu bili nikakve megdandžije:
"Najveći broj revolveraških obračuna, zapravo, i nije vođen
revolverom nego skraćenim dvocevkama sa krupnom sačmom (popularno,
'kratežom'). Primenom takve 'tehnologije likvidacije' protivnika, većina
ubistava zlih bandita, hrabrih šerifa, kauboja totalitarne svesti,
bledunjavih kockara, liberalno orijentisanih pijandura i sl. izvršena je
ne licem u lice (pa ko je brži!) nego metkom u leđa!
To me uopšte ne iznenađuje. Jer i danas, kao i u
svemu što nam se protekle decnije dešavalo (i još uvek se dešava) od
strane 'svetskog policajca br. 1', pravde, poštenja, morala i viteštva
ima taman toliko koliko je i potrebno – da se opali otpozadi!
Američko 'lovačko udruženje' za lov na Srbe u Hagu
ulovilo je još jednog Srbina." ("Borba")
MILAN ŽIVADINOVIĆ,
fudbalski trener, čovek koji je navrat-nanos otišao
u pečalbu napustivši netom prihvaćeno kormilo jugoslovenske
reprezentacije, načinio je podvig u Saudijskoj Arabiji: "Znao sam i
kad sam odlazio u Saudijsku Arabiju da trenere teraju posle mesec, dva,
tri. Ko pregrmi pet – uspeo je. Ja sam izdržao do kraja. Ostao sam do
kraja potpisanog ugovora. Nisam hteo ni dan duže. Razlog je što su
smenili Fejsala, predsednika i sina gazde, koji me je i odveo u Arabiju.
Srećan sam što sam u sportskom smislu napravio
podvig. Izdržao sam do kraja ugovora, doveo ekipu u završnicu i pošto
se ne zna kad se igra plej-of, krajem maja ili u junu, a ja im nisam
trener – onda će neko drugi da ih predvodi.
Dobio sam plaketu kralja za rezultate na klupskom SP
u Brazilu i ovih dana u Beogradu često se prisećam reči gazde Abdu
Rahmana: 'Milane, hvala ti na svemu. Poštovaću te uvek zbog odanosti
prema mom sinu. cenim vaš narod zbog odanosti porodici, zato što ste
patriote i znalci i radnici." ("Večernje novosti")
DUŠAN VOJNOVIĆ,
politički komentator: "Na pitanje koliko tajnih
optužnica može ukupno biti, odgovor je da se taj broj izjednačava sa
brojem građana Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske,
umanjenom za sve one koji su već usvojili pravilo: četiri noge dobre,
dve noge loše.
Postoji li način da saznate da li ste i vi na tajnim
spiskovima Tribunala? Potrebno je samo da jasno i glasno kažete šta
mislite o NATO i kulturnim vrednostima ispisanim tenkovskim gusenicama
koje donosi i da u tom stavu ostanete dosledni. Posle toga samo malo sačekajte
i čućete huk NATO aviona ili eksploziju koja vam razvaljuje vrata."
(Večernje novosti")
VEĆE NARODNIH SKUPŠTINA CRNE GORE:
"Hag je izmišljeni grad pravde, slomivrat
Evrope i pomahnitale Amerike, nova jama bezdanica za Srbe iz Republike
Srpske, Srbije i Crne Gore. Nikada Srbi u svojoj istoriji nisu imali
manjeg grada, a većeg koncentracionog logora od Haga." ("Večernje
novosti")
BRATISLAVA MORINA,
savezna ministarka za prognane, raseljene i izbegle
osobe: "Moja životna filozofija je pomagati. Pomagati ljudima. Volim
svoj posao i mislim da sam genetski predodređena da ga radim, mada nije
lako izboriti se za poverenje, pre svega izbeglih i raseljenih lica. [...]
Sedam godina radim ovaj posao i nadam se da sam sa
ekipom sa kojom radim opravdala poverenje i Vlade Srbije i SRJ."
("Večernje novosti")
TRIVUN IVKOVIĆ,
upravnik zatvora u Sremskoj Mitrovici: "U ovom
KP domu su evropski uslovi za izdržavanje kazne. Čitav sistem izdržavanja
kazne u Jugoslaviji je, inače, human. Dok u većini evropskih država
preovladava kompjuterizacija, kod nas dominira humanizacija. [...] Od
mojih saradnika zahtevam odanost. Kao što sam ja odan predsedniku
Slobodanu Miloševiću, njegovoj porodici, partiji na vlasti i državi.
Oni mogu da pogreše, da neki posao ne urade dobro, ali moraju da mi budu
odani [saradnici, dakle, ne predsednik, njegova porodica, ili partija na
vlasti: up. ur]. Uostalom, tako smo i ustrojeni. Na kraju krajeva, ja znam
kome pripadam i ko stoji iza mene." ("Nedeljni telegraf")
DANIJELA DVORNIK,
supruga i menadžerka Dina Dvornika, muzičara iz
Splita, veli da od dogovorenih koncerata u Beogradu neće biti ništa:
"Organizatori iz Srbije pristali su na naše uvjete i honorar koji je
uključivao dva velika koncerta u Beogradu i dva nastupa u diskoteci. Sa
50.000 maraka spustili smo c[ij]enu na 45.000 jer smo htjeli bolji
razglas. Organizatori su pristali i ugovor je potpisan početkom mjeseca.
Odmah smo poslali sav propagandni materijal, plakate, video spotove. Jedan
dio novca avansno smo dobili preko računa uredno, ali ostatak honorara
trebalo je da stigne oko 1. aprila. Za taj datum bio je zakazan i naš
sastanak. Zbog nekih komplikacija sve je prolongirano za još jedan
tjedan, ali se onda odjednom kao problem pojavio drugi koncert u Sava
centru koji su organizatori htjeli otkazati. Rekli su nam da nema naročitog
interesovanja kod publike. Mislim da su se u stvari pobojali da će sebe oštetiti.
Po ugovoru, 15 dana pre koncerta ništa se ne može mijenjati, i mi smo
ostali dosledni tome. Oni su također insistirali na otkazivanju tog
koncerta, pri čemu su nam saopštili da je naš honorar prepolovljen. Sve
je to bilo neprihvatljivo jer i mi imamo svoje troškove."
("Blic")
ČEDOMIR ŽDRNJA,
predsednik Opštine Novi Beograd,
povodom pedesete obljetnice toga "čuda veka": "U pravu je
naš prijatelj Patrik Beson kad svoj plameni govor zaključuje rečima:
'Pod ruševinama Beograda, Niša, Novog Sada i Prištine postoji neko
NASTAJANJE, rađa se neko NASTAJANJE'. To NASTAJANJE ima i svoja druga
imena: graditeljstvo, podizanje, rađanje, zidanje, stvaranje.
Entuzijazam ranijih graditelja. To su naše
inspiracije, to su naše kote, to su naši orijentiri, to su naše vizije.
Tako je bilo 11. aprila kada je počelo nastajanje
Novog Beograda. Tako je bilo kada je 5. aprila prošle godine naš
predsednik Savezne Republike Jugoslavije formirao Direkciju za izgradnju i
obnovu zemlje [aplauz]. [...]
Danas iz Direkcije za obnovu i izgradnju zemlje niču
nove graditeljske snage. Okupljaju se oko velike ideje stvaranja. Stvaraju
se novi heroji rada, kao što su to bili 1948. godine i dalje.
Mi danas imamo isti osećaj ponosa i entuzijazma da
izgradimo ono što su fašisti srušili, kako nekada naši graditelji koji
su 11. aprila krenuli protiv peska, pustara, nemaštine, protiv rata i
smrti, i podigli ovaj velelepni grad. Ovaj ponosni grad. Ovaj grad koji
niko, ni najsmeliji vizionar [drug Tito? pit. ur.] nije mogao da zamisli.
Ovo graditeljsko čudo veka, ovaj podvig dostojan najuzvišenijeg u čoveku,
koji treba da gradi i stvara. [...] Veliki projekat od 10.000 stanova u
stambenoj izgradnji biće realizovan po istom principu na koji je ukazao
predsednik SR Jugoslavije [aplauz]: KRATKI ROKOVI, NISKI TROŠKOVI, VISOK
KVALITET."
Predsednik opštine najavio je sezonu borbe protiv
kukolja ("Naš narod prepoznaje izdajnike. Zna da razlikuje žito od
kukolja. I zato neka se ne nadaju da će im biti oprošteno i
zaboravljeno. U velikoj žetvi koja sledi, otpašće kukolj, otpašće
trulež, otpašće reči mraka i izdaje i naći će se na smetlištu
istorije, gde im je i mesto."); predsednik opštine je govor
dovrhunio zdravicom zasnovanom na efektnoj gradaciji: "Zato, neka živi
Novi Beograd. Neka živi Jugoslavija – simboli slobode i graditeljstva.
Živeo naš predsednik Slobodan Milošević!"
NIKOLA LAZETIĆ,
fudbaler "Obilića": "Svi znamo koliko
Ceca [Ražnatović, Svetlana] znači i koliko je na našoj estradi
potrebna. Zato mi je drago što je dobila priznanje ["Oskar
popularnosti"], iako je udaljena od očiju javnosti. Jer ona je to
priznanje i zaslužila. Tom prilikom sam u ime fudbalera 'Obilića' obećao
Ceci osvajanje trofeja, kao što je i svaki gol koji postignem posvećen
njoj. [...] Ne bih nikad snimio spot za neku drugu pevačicu osim za Cecu.
Inače, moja fotografija se nalazi i na omotu Cecine kasete i diska, i
svestan sam da sam pored pesama ja najviše promovisan i zato sam Ceci
zahvalan."
Gospodin Lazetić otkriva i zašto nosi dres sa
brojem 17: "Ja sam prešao u 'Obilić' kao zvezda prelaznog roka i
mogao sam da biram koji ću broj da nosim. Željko mi je predložio broj
17, jer je on rođen 17. aprila, a taj broj mu je bio srećan i na ratištu
a i u životu uopšte. Prihvatio sam i pokazalo se da je i meni srećan.
Potrudiću se da ga nosim i u inostranstvu."
("Svet")
MIODRAG POPOV,
pregalac RTS-a, proslavljeni ratni reporter, u danima
mira autor emisije "Ipak se okreće" a odnedavno i emisije
"Do poslednjeg daha" (TV PINK): "Nekada me rad na toj
emisiji podseća na ceđenje vina, što ga više cedite vino je
kontrisanije [tako piše: "kontrisanije"] i kvalitetnije. Često
su umesto našeg rada cedili mene. Proces uništavanja emisije 'Ipak se
okreće' bio je dugotrajan, ali i bezuspešan, bar do sada."
Ko bi rekao da će čovek koji je svojevremeno sam
samcijat, sa mikrofonom u ruci, ulazio u autobus krcat zarobljenim
Hrvatima (od kojih je neki još uvek mogao imati skrivenu kamicu ili kašikaru)
u mirno doba imati neprilike na radnome mestu? Ipak, to se desilo:
"Gledaoci vole emisiju, čak mi svojim predlozima i pismima pomažu,
na čemu sam im zahvalan. I dok oni sa mnom stvaraju, neki klipani podmeću
klipove [lepo rečeno].
Kada sam se posle tristote emisije, koja je, siguran
sam, obeležila ceo januarski program, vratio sa petodnevnog odmora
zatekao sam srušenu kancelariju. Više nismo imali mesta ni da
sednemo."
Gospodin Popov obreo se na TV Pink, radi više nego
ranije, ali ne deluje kao grozd koji su poslodavci iscedili, naprotiv,
trudbenica TV Novosti kaže mu da je još mlađi i svežiji nego ranijih
godina. Tu g. Popov nema kud nego da čitaocima otkrije tajnu
mladolikosti: "Recept je jasan: nova kuća – stara žena. Kad kažem
nova kuća, mislim na novu TV kuću za koju sada radim; kada kada kažem
stara žena mislim na moju, još mladu i lepu suprugu."
