Neuspela tranzicija (2)
Promovisanje Putina
Rusija je mogla da postane istinska demokratija i pravi prijatelj Sjedinjenih Dr�ava, ba� kao �to je to bio slu�aj sa Nema�kom nakon Drugog svetskog rata i s Mar�alovim planom. To danas, me�utim, nije u izgledu
�udesan i iznenadni uspon Putina neodoljivo je podse�ao
na isti onaj politi�ki in�enjering koji je Jeljcinu omogu�io reizbor
1996. Dugogodi�nje iskustvo sa Berezovskim govorilo mi je da je on ume�ao
prste u obe operacije. Prvi put sam ga sreo kada je dao prilog od 1,5
miliona dolara Me�unarodnoj nau�noj fondaciji, s njim me je upoznao
Aleks Goldfarb, izvr�ni direktor Fondacije. Ve� sam opisao na� �uveni
razgovor u Davosu (vidi pro�li broj). Ubrzo potom Berezovski je tvrdio da
ga je upravo taj razgovor naveo da osnuje sindikat za Jeljcinov reizbor.
Tokom 1996. vi�e puta smo otvoreno razgovarali o izbornoj kampanji. Tako
sam i saznao sve o njegovom na�inu rada.
Neprijatelji smo postali tokom nadmetanja za kupovinu Svjazinvesta (dr�avnog telekoma), ali smo i dalje razgovarali. Poku�ao je da me iskoristi za svoju kampanju za rukovode�i pola�aj u Gazpromu � ubedljivo najmo�nije preduze�e u Rusiji. Juna 1997. pozvao me je u So�i u posetu �ernomirdinu, koji je bio direktor Gazproma pre nego �to je postao premijer. U Moskvu sam se vratio privatnim avionom Berezovskog. Rekao mi je da i �ubajs i Nemcov podr�avaju njegovu kanditaturu. Nisam mu verovao, pa sam pitao Nemcova. Prvi put je za to �uo tada od mene. �Samo preko mene mrtvog�, glasio je njegov odgovor.
Kasnije sam oti�ao na ru�ak sa Berezovskim u njegov �klub�, koji je, namerno ili ne, bio ure�en nalik mafija�kom gnezdu iz holivudskih filmova. Bio sam jedini gost. Nisam mu preneo Nemcovljeve re�i, ali sam mu rekao da sam ga pitao i da mi je Nemcov odgovorio da nije znao da Berezovski namerava da se kandiduje za direktora Gazproma. Ovo je toliko naljutilo Berezovskog da me je od njegovog besa pro�la jeza. Bukvalno sam pomislio da je bio u stanju da me ubije. Nije to rekao, ali me je naterao da se ose�am kao da sam ga izdao. I to je bila prekretnica u na�im odnosima. Nastavili smo da razgovaramo � jednom je Berezovski doleteo u Njujork samo da bi se sa mnom sreo � ali sam ga od tada dr�ao na distanci.
Kao �to sam ve� rekao, raskol u oligarhiji, a naro�ito sukob Berezovskog i �ubajsa, predstavljao je bizarnu epizodu, mada ne toliko bizarnu kao kada je Putin promovisan u Jeljcinovog naslednika. Berezovski je svet posmatrao isklju�ivo kroz prizmu sopstvenih interesa. Nije mu bilo te�ko da sudbinu Rusije podredi sopstvenim ambicijama. Iskreno je verovao da su on i oligarhija kupili vladu podr�kom Jeljcinu prilikom reizbora, i da ih je vlada izneverila kada je dozvolila po�teno nadmetanje za kupovinu Svjazinvesta. Bio je odlu�an da smeni �ubajsa zato �to ga je ovaj izdao. Kada sam ga upozorio da nije mudro zao�travati sukobe, odgovorio mi je da nema drugog izbora: ako �eli da pre�ivi, ne sme pokazivati slabosti.
U to vreme to nisam razumeo, ali sada mi se to �ini kristalno jasnim. Berezovski nije mogao da igra po�teno: jedina njegova �ansa za opstanak bila je da ljude dr�i duboko ume�ane u �itav splet nezakonitih poslova iza kojih je stajao on li�no. Jeljcina je dr�ao u �aci zbog svih nezakonitih radnji koje su njega i njegovu porodicu odr�avale u politi�kom �ivotu. Na primer, za direktora Aeroflota namestio je Jeljcinovog zeta, koji je prihode u �vrstoj valuti upla�ivao na ra�un firme Forus u �vajcarskoj. Objasnili su mi da ime firme zna�i � "for us" (na engleskom: �za nas�, prim. red.). To mu je nad Jeljcinom davalo mo� kakvu nije imao nijedan �lan oligarhije. Berezovski je i �ubajsa dr�ao u �aci, i nije se libio da koristi adute protiv njega kada se za to ukazala prilika. �ubajs je bio u nemilosti kada je na videlo izbila �injenica da je preko la�nih ugovora za sebe pribavio sumu od 90.000 dolara.
SKANDAL: Ovo bi trebalo da doprinese razumevanju sada�nje situacije. Berezovski je sa Jeljcnovom familijom tra�io na�in kako da im se produ�i imunitet koji su u�ivali za vreme Jeljcinovog predsednikovanja. Probali su razne na�ine, od kojih su neki bili farsi�ni. U jednom trenutku, na nagovor Berezovskog, Jeljcin je obavestio predsednika Dume da �e za premijera nominovati Nikolaja Aksjonenka, ali se ume�ao �ubajs i na zvani�nom dokumentu koji je poslat Dumi stajalo je ime Sergeja Stepa�ina. Ubrzo je Stepa�in smenjen. Berezovski se na�ao u o�ajnoj situaciji kada je 1999. na videlo izbio skandal vezan za pranje novca preko ameri�kih banaka, nakon �ega mu je postalo jasno da na Zapadu ne mo�e da tra�i uto�i�te. Na svaki na�in morao je da prona�e Jeljcinovog zamenika koji �e mu pru�iti za�titu. I tako je nastao plan za promovisanje Putina.
Na putu iz So�ija za Moskvu 1997, Berezovski mi je pri�ao kako je ispla�ivao komandante u �e�eniji i Abhaziji koji su bili protivruski nastrojeni. I kada je �e�enski lider �amil Basajev napao Dagestan, video sam da ne�to smrdi. Da bih proverio svoje sumnje, postavio sam test-pitanje: da li �e Basajev po�tovati dogovoreni rok za povla�enje koji mu je zadao Putin? Rok je po�tovan. Ipak, ni tada nisam mogao da verujem da su eksplozije u Moskvi bile deo plana da se opravda rat. Takav plan bio bi previ�e paklen. To, dodu�e, ne bi bilo sasvim originalno � ruska istorija prepuna je slu�ajeva gde su zlo�ine �inili agenti-provokatori, od �pijuna Azova iz doba carske Rusije do ubistva Kirova, koje je Staljinu poslu�ilo kao opravdanje za �istke, ali bi se u svakom slu�aju moglo svrstati u zasebnu kategoriju.
Ipak, nisam sasvim mogao da isklju�im tu mogu�nost. Iz perspektive Berezovskog, ubistva su bila sasvim logi�an metod. Ne samo �to bi takvi napadi pomogli da se izabere predsednik, koji bi pru�io imunitet Jeljcinu i njegovoj porodici, ve� bi i njemu, Berezovskom, dao mo� nad Putinom. Za sada nisu iskrsli dokazi koji bi opovrgli ovu teoriju.
Iako mo�da nikada ne�emo saznati istinu o eksplozijama u Moskvi, nema nikakve sumnje da je rat �e�eniji dao sna�an zamah Putinovoj pobedi. I to je ono �to je obeshrabruju�e. Izme�u 1994. i 1996, tokom prethodnog rata u �e�eniji, ruski narod bio je potre�en kad je video razaranje i patnje koje je prouzrokovala invazija. Protesti majki rezervista i mirovnih aktivista, me�u kojima je bio i Sergej Kovalov, doprineli su sklapanju mirovnog sporazuma. Ovoga puta reakcija stanovni�tva u Rusiji bila je u o�troj suprotnosti sa stavom pre pet godina. Ruku na srce, veliki deo odgovornosti snose �e�enski teroristi. Otimali su humanitarne radnike i novinare, tra�ili za njih otkupninu, a neke od njih su pogubili. Fred Kani, heroj iz Sarajeva, skon�ao je na ovakav na�in. Ostalo je malo onih koji se usu�uju da �e�enima priteknu u pomo� ili da objave strahote kroz koje su �e�eni pro�li. Ostaje �injenica da je stav stanovni�tva u Rusiji bio drasti�no druga�iji od onog pet godina ranije.
Tokom prvih godina nakon odlaska Gorba�ova, u Rusiji je stvoreno ose�anje odbojnosti prema nasilju. I zbilja, malo je ljudi poginulo, i �inovi nasilja bili su retki � ako se izuzmu Tbilisi, Litvanija i, kasnije, napad na Dumu. Javno mnjenje o�tro je osudilo one koje su pribegli nasilju. Ali, danas se to nije ponovilo. Kada su izabrali Putina za predsednika u martu, Rusi su vi�e nego ikada ranije ume�ani u krvoproli�e u �e�eniji.
POTREBA AUTORITETA: Postoji teorija po kojoj �rtva koja je u dovoljnoj meri bila izlo�ena nasilju i sama postaje sklona nasilju. Srbi, na primer, ve� du�e vreme sebe smatraju �rtvama, i Milo�evi� je zloupotrebio ovo ose�anje za dobijanje podr�ke prilikom etni�kih �i��enja. Ne�to sli�no ovome dogodilo se i u Rusiji.
Putin �e poku�ati da povrati jaku centralisti�ku vlast, i to mu mo�e po�i za rukom. U izvesnom smislu, takav ishod bio bi �ak i po�eljan. Kao �to nas je podu�ilo rusko iskustvo, slaba dr�ava mo�e ugroziti slobode i prava. Za uspe�no funkcionisanje tr�i�ne ekonomije mora postojati autoritet kadar da obezbedi po�tovanje pravila. Ako bi izveo tranziciju od razbojni�kog ka legitimnom kapitalizmu, postojala bi �ansa da rukovodi ekonomskim oporavkom zemlje: i moje investicije u Rusiji, uklju�uju�i i one u Svjazinvest napokon bi se isplatile.
Ali, Putinova dr�ava nema izgleda da bude zasnovana na principima otvorenog dru�tva; verovatnije je da �e i dalje biti zasnovana na ose�aju demoralisanosti, poni�enja i frustracije. Izgledno je da �e nastaviti da podgreva ose�anje straha koje je zahvatilo stanovni�tvo kada su stanovi leteli u vazduh, na �emu �e poku�ati da stvori sliku jake dr�ave u zemlji, a da istovremeno stvori utisak kod Rusa da Rusija u inostranstvu u�iva ugled slavne dr�ave. Nemogu�e je ta�no predvideti ishod, ali �ini se da �e nova vlada biti autoritarna i nacionalisti�ka. U tom smilsu, zna�ajno je to da je jedna od prvih Putinovih mera bila da u Dumi raskine koalicije sa partijama Javlinskog, Gajdara i �ubajsa i da sklopi savez sa komunistima. Jedna stvar mi je u potpunosti jasna: suo�eni smo sa ishodom koji je mogao biti predupre�en, samo da su otvorena dru�tva Zapada bila sna�nije privr�ena toj istoj ideji otvorenog dru�tva.
OPRO�TAJ: U svom opro�tajnom govoru Jeljcin je zatra�io opro�taj od ruskog naroda: �Zbog �injenice da se mnoge nade nisu ostvarile, zbog stvari koje su nam se �inile toliko jednostavne, a ispostavilo se da su bile mukotrpne, tra�im opro�taj zbog toga �to nisam bio u stanju da opravdam nade nekih ljudi koji su verovali da je bilo mogu�e iskora�iti iz mra�nog totalitarizma u napredak u jednom skoku, iz stagniraju�e pro�losti u svetlu, bogatu i civilizovanu budu�nost. U to sam i s�m verovao. Ali, to se nije dogodilo. Bio sam prili�no naivan.�
Ono �to Jeljcin nije spomenuo bilo je to da je, poput mnogih, verovao u Zapad, ali da Zapad nije bio dorastao njihovim preteranim o�ekivanjima. Mogu da govorim samo u svoje ime. U po�etku sam mislio da zapadni dr�avnici naprosto nisu razumeli �ta se de�ava. Kao da su pomislili da je Gorba�ovljeva namera da promeni sistem suvi�e dobra da bi bila istinita, pa su �eleli da njegovu re�enost stave na proveru. Stalno su mu postavljali prepone i, kada bi ih Gorba�ov presko�io, postavljali bi jo� vi�e prepreke. Naposletku su morali da priznaju da su promene istinske, ali su u me�uvremenu izgubili po�tovanje prema Rusiji kao supersili. Prema Rusima su po�eli da se pona�aju kao prema prosjacima. Prona�li su sredstva za pomo� za program nuklearnog razoru�anja, ali gotovo ni�ta vi�e osim toga. Se�am se kako mi je jedan ruski ekonomista pri�ao da je u avionu na putu za Sijetl 1990. pet sati proveo ube�uju�i dr�avnog sekretara D�ejmsa Bejkera da odobri pomo�, ali bez uspeha.
Se�am se i kako mi je mnogo kasnije Aleksandar Jakovljev, Gorba�ovljev oslonac, pri�ao koliko se poni�enim ose�ao prilikom razgovora sa Amerikancima. �alim �to moram da konstatujem da Zapadu nije mnogo stalo do otvorenog dru�tva kao univerzalne ideje. Da mu je bilo stalo, tranzicija u Rusiju i dalje bi bila veoma bolna, i pratila bi je mnoga razo�arenja, ali bi proces ipak tekao pravim smerom. Rusija je mogla da postane istinska demokratija i pravi prijatelj Sjedinjenih Dr�ava, ba� kao �to je to bio slu�aj sa Nema�kom nakon Drugog svetskog rata i s Mar�alovim planom. To danas, me�utim, nije u izgledu.
Moja fondacija i dalje je veoma aktivna u Rusiji i u ruskom dru�tvu u�iva veliku podr�ku. Osnovali smo trideset i tri ra�unska centra na univerzitetima u provinciji Rusije. To je pomoglo uspostavljanju Interneta u Rusiji: i, zaista, online publikacije ni�u pored sve slabije �tampe. U ve�ini na�ih projekata u poslednje vreme insistiramo da u dobavljanju sredstava u�estvuju i lokalne vlasti. Na primer, finansiramo nabavku knjiga za pet hiljada lokalnih biblioteka, a zahtevamo da lokalne vlasti u�estvuju sa 25 odsto sredstava u prvoj godini, 50 odsto u drugoj, 75 odsto u tre�oj, i uspevamo da ih na to privolimo. Kada smo planirali da po�nemo sa programom reforme �kolstva u �est oblasti, petnaest op�tina ponudilo je da obezbedi sredstva koja su nedostajala. Sve dok rad fondacije u�iva podr�ku u ruskom dru�tvu, i dok joj je dozvoljeno da radi, bi�u spreman da je podr�avam. Izgradnja otvorenog dru�tvom je poput plamena koji ne mo�e ugasiti ni staljinisti�ki teror. Ube�en sam da �e on opstati u Rusiji bez obzira na to kakva �e biti njena budu�nost.
Priredila Du�ka Anastasijevi�
