Kjara
U na�u ku�u Kjara je, uprkos mom �estokom
protivljenju, stigla pro�log juna kao ma�e staro tek dve-tri nedelje.
Budu�i da ve� godinama �ivimo u nekoj vrsti tipi�ne srpske rodovske
zajednice (tri generacije zajedno), smatrao sam da bi ma�ka pride zaista
bila previ�e. Iskreno re�eno, ni bez toga nikada nisam previ�e �udeo
da od ku�e pravim mini zoolo�ki vrt. Nisam ba� bio od onih koji su u
mladosti mu�ili ma�ke ili ve�bali volej na njima, ali ih jednostavno
nisam prime�ivao. U ku�ama gde dr�e ma�ke ili pse uvek sam sedeo kao
na iglama, la�no se kezio na "slatke mace i kuce" da ne uvredim
doma�ine i obi�no odbijao svako poslu�enje, pozivaju�i se na ju�e
zapo�etu dijetu. U "Vremenu" sam bio valjda i jedini koji
nikada nije pomazio redakcijskog ma�ora Peru dok je ovaj �iveo u na�im
prostorijama. Verovatno i jedini koji je sasvim otvoreno podr�ao Uro�a
kada je svojevremeno pretio redakcijskom miljeniku (prethodno mu je ma�or
Pera ugazio u kompjuter i izbrisao ve� napola napisan tekst).
I onda je stigla Kjara. Doneli su je dok sam boravio na Kosovu, izve�tavaju�i o poslednjim danima rata. Kasnije sam saznao da su "plan o maci" �ena i deca u tajnosti napravili jo� pre po�etka rata, da su odavno kaparisali ma�e i �ekali moje prvo slu�beno putovanje. U prili�noj meri u �itav projekat bila je izgleda uklju�ena i �uvena "ma�kara" Goranka, koja je odnekud iskopala teoriju kako deca koja rastu uz ku�ne ljubimce kasnije neuporedivo lak�e odolevaju raznim �ivotnim isku�enjima. Goranka je tvrdila kako se de�ja volja mora ispo�tovati. Ona je kao mala imala u ku�i �ak i sovu.
Kada sam, dakle, po povratku s puta video stvorenje koje mi se mazno muva oko nogu, uku�anima sam odmah saop�tio da maca i ja ne mo�emo opstati u istoj ku�i i dao im 24 �asa da izaberu. Po�to su mi deca ubrzo saop�tila kako bi im bilo �ao da odem, prvo sam zapretio da �u se vratiti na Kosovo, zatim da �u se preseliti kod majke, da bih se jo� iste ve�eri zadovoljio odlukom da Kjara ne ulazi u sobu u kojoj spavam. Sutradan su me ve� poslali da joj kupim hranu. Tri dana kasnije uhva�en sam kako, kupuju�i ma�ju ljubav, Kjari tajno nudim komadi�e pra�ke �unke. Pred samim sobom sam se pravdao kako u trenucima kada smo dobili rat protiv NATO-a ja li�no mogu i da izgubim neku bitku, te�io se da je maca ipak bolja od sove, ili da je Goranka mo�da u pravu kada tvrdi ono o deci i ljubimcima.
Pod izgovorom da se temeljno spremam za neki intervju danima sam ispod bele�nice krio priru�nik "sve o ma�kama" (kao nekada strip o Tali�nom Tomu u osnovnoj). U knjigama je ina�e pisalo da je Kjara obi�na maca. Meni se �inilo da je ona mnogo vi�e od toga, da lep�e prede, razborito gleda i sasvim sigurno ima neuporedivo vi�i IQ od svih dotada vi�enih ma�aka. Tako se dogodilo da su prili�no neosetno meni, nekada�njem ma�komrscu, pri�e o macama postale ne�to sasvim normalno. O ma�jem "teranju", na primer, po�eo sam da razgovaram (opet sa Gorankom) podjednako ozbiljno kao i o vi�emese�nim "teranjima" opozicije da odr�i miting protiv vlasti, iako mi ovo drugo spada u opis radnih aktivnosti.
Sredinom pro�le nedelje, voljena, ma�ena i pa�ena Kjara iznenada nas je ostavila. Ku�na istraga jo� nije ta�no utvrdila kako, ali bi�e da je krenula za nekim dor�olskim ma�orom dizela�em koji joj se sa na�e terase u�inio kao dobra prilika. Te ve�eri kada je nestala obi�li smo sva okolna dvori�ta, podrume i skloni�te u koje nismo silazili ni za vreme bombardovanja, a ja sam li�no posle pono�i zalegao ispod silnih automobila u Du�anovoj, rizikuju�i da me neki vlasnik d�ipa optu�i za postavljanje eksploziva i hladno upuca sa balkona. Sve je bilo uzalud. Od Kjare nije bilo ni traga, ni glasa. Deca su odbijala da idu u �kolu, deda koji jedva hoda puzao je po ku�i i tra�io macu po �o�kovima ormana, a baba, koja nam nikada nije oprostila �to je ma�ka u�la u na�u rodovsku zajednicu i krljala joj mu�katle, neprekidno je plakala i ponavljala � "da je bar samo jo� jednom vidim". Supruga je danima pisala obave�tenja o "izgubljenoj ma�ki" i izgubljeno �etala sa njenom slikom od mesara Mirka do novinarke iz kioska na �o�ku. Moj drugar Cvele iz U�ica nudio je utehu u vidu potomka njegovog rasnog ma�ora Dragoljuba, kom�ija koji odlazi iz zemlje nudio je svoju macu, ali uplakana deca nisu �elela ni da �uju. Kjaru ni�ta nije moglo da zameni.
Iako u dubokoj �alosti zbog odbegle mace, mla�e dete je (uz konstataciju da na�a porodica vi�e nije kompletna) ve� do�lo na opasnu pomisao kako bi, u sli�noj situaciji, ku�e sigurno prona�lo put do ku�e. A i Goranka ima svu potrebnu literaturu o tome. �to se mene ti�e, sa ku�nim ljubimcima sam ovoga puta zauvek raskrstio. Od literature trenutno me zanima samo "Lesi se vra�a ku�i". Za slu�aj da se Kjara vrati.
Nenad Lj. Stefanovi�
