Pozori�te u svetu i doma�a scena
Buka i bes
Ako ne ra�unamo "�uvanje mostova" i arlaukanje po trgovima, ovda�nja srpska du�a, osim izuzetka, mahom se bavi sobom na na�in koji te�ko da mo�e zainteresovati svet. I vi�e od toga, ona retko zainteresuje i doma�a pozori�ta
Svake godine na
Svetski dan pozori�ta, 27. marta, Me�unarodni pozori�ni institut u svet
�alje Poslanicu pisanu rukom velikana dramske i pozori�ne umetnosti,
pisca, reditelja ili glumca, s namerom da podseti na humanu misiju teatra.
Autori ove poruke, javno �itane �irom Planete, bili su i �an Luj Baro,
E�en Jonesko, Harold Pinter, Jurij Ljubimov, Piter Bruk, Dario Fo, Vaclav
Havel (�ija poslanica ovde u nekim teatarskim institucijama, po izri�itoj
zabrani, nije �itana). Ovogodi�nju poruku pisao je kanadski pisac Mi�el
Tramble. Podse�aju�i i nas da je zaatak pozori�ta od vajkada bio da
postavlja pitanja, uznemirava, on upozorava da uniformisanje kulture ugro�ava
umetnost. Jer, veli Tramble: "Mondijalizacija, sada tako u modi,
kojom nam neprestano pune u�i, univerzalnost po svaku cenu i
globalizacija koja preti da na� svet svede na veliko selo gde je sve isto
� ne�e olak�ati misiju pozori�ta u na�em sve sterilnijem dru�tvu
kojim, s visina mo�i, nastoje da vladaju dva ili tri kulturna
monstruma." Kanadski pisac se zala�e da budu�nost teatra pripadne
"malim glasovima koji (...) u skladu sa su�tinom pozori�ta, crpu sr�
ljudskog bi�a, pre�i��uju je i raznose kako bi je podelili s celim
svetom. Ti mali glasovi sti�u iz �kotske, Irske, Ju�ne Afrike, Kvebeka,
Norve�ke, s Novog Zelanda. Sa svih strana �uje se njihovo gnevno
negodovanje, pa ako su ponekad i lokalno obojeni i, istini za volju,
nemaju ni�eg globalnog, bar su autenti�ni ! (...) �ehov nije
univerzalan zato �to je Rus, ve� zato �to snagom talenta razotkriva
rusku du�u u kojoj mogu da se prepoznaju i sva ljudska bi�a...", ka�e
Tramble.
NA� "MALI GLAS": Gde smo u toj pri�i mi, u �ije ime (premda nas ne pominje), Tramble tako�e pi�e opomenu? O tradiciji koju nudimo svetu �esto znamo i vi�e no �to je ta�no, ali s kojim elementima, na planu teatra, kao potencijalnom ponudom za budu�u ba�tinu nastupamo danas? Sa dramskim delima ili predstavama doma�ih autora, na primer? Kako izgledaju ti na�i "mali glasovi" koji gnevno vapiju put neba protiv nepravde? Ako ne ra�unamo "�uvanje mostova" i arlaukanje po trgovima, ovda�nja srpska du�a, osim izuzetka, mahom se bavi sobom na na�in koji te�ko da mo�e zainteresovati svet. I vi�e od toga, ona retko zainteresuje i doma�a pozori�ta. Razume se, uvek postoji i ona opomena da pozori�ta namerno zaobilaze doma�eg pisca, uz argumentaciju da je, navodno, lak�e platiti stranca. S druge strane, uistinu dobri pisci su za istinski valjane komade dobijali mahom ono �to su tra�ili, ili su im barem tekstovi igrani u nekoliko pozori�ta te su tako obe�te�eni indirektno, premda nesumnjivo nedovoljno. Druga je stvar �to su na�i pisci (kao i svi drugi) ovde r�avo pla�eni. Isto va�i i za glumce, a ne�to bolje stoje reditelji �iji honorari (pravi a ne "naduvani") bodu o�i. No, ni te cifre nisu epohalne jer najtra�enijih (i najbolje pla�enih) ima tek nekoliko, a svaki od njih godi�nje re�ira do tri predstave, me�u kojima i neko delo doma�eg savremenika.
Trijumfalnost nedavno izre�ene konstatacije, prigodom godi�nje skup�tine Udru�enja dramskih pisaca Srbije, da mi, uprkos svemu, imamo dramske pisce donekle biva umanjena podatkom da u zemlji funkcioni�e nekoliko �kola na kojima ve�tinu dramskog pisanja, uz ostalo �to se podu�ava na dramaturgiji ili knji�evnosti, u�i nekoliko desetina studenata, ali i da se dramskim stvarala�tvom, kao �to je to oduvek i svuda slu�aj, mogu baviti i oni koji se za to nisu posebno edukovali. Pre �e biti da se floskulom "kriza doma�eg dramskog teksta" misli na nedostatak DOBRIH KOMADA. Uostalom, iskustvo veli da na�e (dobre) drame igraju na Istoku i Zapadu, amateri i profesionalci, kapitalisti i komunisti, hri��ani i muslimani... Du�ana Kova�evi�a su igrali svuda, pa i na Brodveju, a njegov Balkanski �pijun danas puni sale i u, recimo, Sloveniji. Putuju�e pozori�te �opalovi� Ljubomira Simovi�a izvodili su studenti u Tunisu, ali i vrhunski francuski glumci, Slovaci, ba� kao �to �e ga uskoro, bez sumnje, razumeti i Grci. Sli�no je s dramama Igora Bojovi�a. Komadi Biljane Srbljanovi� su na repertoaru vi�e od dvadeset pozori�ta nema�kog govornog podru�ja, a pripremaju se i inscenacije u drugim sredinama. �uje� li, mama, moj vapaj Voje Savi�a nedavno je premijerno prikazana u Slova�koj...
A �EKSPIR?: S druge strane, uistinu je te�ko utvrditi i kakvi su interesi ovda�njih pozori�ta, tj. onih koji ih u odre�enom trenutku reprezentuju. Osim ve� pomenutog podatka da od ne�ije samovolje zavisi da li �e biti �itana Havelova poruka, o haoti�nom stanju na tom polju svedo�i i �injenica da se kroz teatarske institucije, kao i druge segmente ovda�nje dru�tvene stvarnosti, provla�e najraznovrsniji interesi, od politi�kih pa do privatnih, koje pokatkad nije jednostavno raspoznati kao obra�un izme�u razli�itih politi�kih grupa ili li�no prebijanje "dugova", gde se kroz buku i bes s kojima se brine o sudbini nacije i vodi borba za ve�i kvalitet ovda�nje umetnosti pretapa moralno i politi�ko konvertitstvo, te profesionalna nesposobnost.
Lako je pretpostaviti da �e ta sme�a interesa, uz ostalo, a ponajpre besparica koja radikalno smanjuje produkciju vrtoglavo uve�avaju�i nervozu, s kojom zajedno nastupaju mr�nja, zavist i odgovaraju�i oblici pona�anja, formirati i repertoare. I tada se vi�e ne zna �ta je primarno: obogaljeni repertoarski koncept, preko veze dotureni dramski tekst, nizak udarac konkurenciji, neznanje, potez iznu�en pod pritiskom vlasti, rezultat rodbinsko-prijateljskih veza ili ne�to sasvim drugo. U toj konstelaciji za �ekspira nema ko da se zauzme, a i ko mu je kriv kad nije pisao kamerne komade s najvi�e �etiri-pet likova i bez promena ambijenta.
U tom kontekstu ovda�njim piscima ostaje SAMO da pi�u, glumcima da se bave "gluma�kim radovima", a rediteljima da re�iraju. Mirno i dostojanstveno. Da uprkos svemu puste svoj "mali glas" u svet, nadaju�i se da �e ih neko, negde, jednom �uti i razumeti kao deo univerzalnog jezika Planete, a njihovu muku raspoznati kao deo jada �ove�anstva. Da li ne�to o na�im mukama zna i Mi�el Tramble? Ili samo sluti, pa nas zato i nije apostrofirao u Poslanici, svestan da je ta muka uistinu tek na�a i da je niko i nigde ne mo�e razumeti.
Aleksandar Milosavljevi�
