Vreme broj 488, 13. maj 2000.

�ta je Otpor

Pesnica u oku re�ima

"Mi se napajamo represijom re�ima, i u svim gradovima gde su hapsili na�e ljude pokret je ubrzano rastao jer su se javljali novi ljudi, ponekad i penzioneri, spremni da nastave sa otporom", ka�e za "Vreme" Ivan Marovi�, jedan od dvadesetak portparola Otpora

Pro�log ponedeljka popodne beogradska kancelarija Otpora objavila je zbirne podatke o aktivnostima ove organizacije: za ta�no godinu i po dana policija je �irom Srbije uhapsila ili privela oko 400 aktivista Otpora koji su van slobode ukupno proveli 11.000 �asova. Ve� sutradan, u utorak 9. maja, ovi podaci bili su prili�no bajati. Na dan kada je u Po�arevcu opozicija planirala da odr�i protestni miting, podstaknut upravo prebijanjem �lanova Otpora u ovom gradu, uhap�eno je ili privedeno jo� dvadesetak �lanova ove organizacije, a rubrici "sati van slobode" trebalo je dodati jo� stotinak �asova.

To da se re�im nahvatao nekog zorta od "otpora�a" i da ih akcije �lanova ove izvorno studentske organizacije (�esto negde na ivici izme�u "zezanja" i krajnje ozbiljnih poteza) prili�no iritiraju jasno je i bez pozivanja na ove podatke. Ko god se od predstavnika vlasti poslednjih dana do�epao mikrofona, gotovo istog trenutka prvo je raspalio po Otporu, opisuju�i ovu organizaciju uglavnom kao "fa�isti�ku falangu", "militantni �ljam", skupinu "propalih studenata, narkomana, stranih pla�enika, probisveta, terorista...", ali "fa�ista" u svakom slu�aju. Neke od ovih kvalifikacija izri�u i najvi�i dr�avni funkcioneri, pa je zato i pravo �udo da do sada nije bilo vi�e onih (poput one zlatne mlade�i iz Po�arevca) koji bi, poku�avaju�i da "fa�istima uteraju pamet u glavu", umalo isterali neke od njih iz �ivota. O "fa�istima" iz Otpora izve�tavaju istovremeno i novine �iji bi tekstovi (�tampanje policijskih i lekarskih dosijea) zaslu�ili da se na�u u svim ud�benicma tipa "kako prepoznati fa�izam". Sintagme o "propalim studentima i neradnicima" upotrebljava i radio koji su, ne tako davno, preoteli upravo ve�iti studenti beogradskog univerziteta. I oni �ija deca fakultet nikada nisu videla, ali su zato stigla da se obogate na "biznisu".

SAMO JEDNO K: Ono �to re�im mora da nervira u slu�aju Otpora svakako je i neobi�na struktura ove organizacije. "Otpora�i" nemaju lidera, nisu vertikalno organizovani, i zato je te�ko upreti prstom na nekog od njih kako bi mu se zagledalo u indeks, porodicu, lekarski karton ili brojalo koliko se �esto vi�a sa osoboma suprotnog pola. Jedan od dvadesetak portparola Otpora je i Ivan Marovi�, dvadeset�estogodi�nji apsolvent ma�instva. Njegovo otpora�ka e-mail adresa je [email protected], �to bi moglo da navede na zaklju�ak da u ovoj firmi sasvim sigurno postoji i neki Tito. Na ovu primedbu, Marovi� uzvra�a smehom i ka�e: "A, Tito se jo� krije u pe�ini. Ovo 'Kardelj' je samo kamufla�a za one �to �itaju na�e poruke. Nisam, naravno, nikakav ideolog pokreta, toga u Otporu nema, ve� samo jedan od onih koji se �e��e pojavljuju u javnosti."

Na po�etku razgovora za "Vreme", tako�e u �ali, prime�ujemo kako njegov portparolski kolega iz JUL-a Ivan Markovi� ima samo jedno "k" u prezimenu vi�e, ali da im je stil rada prili�no razli�it. Kada Markovi�, na primer, ka�e kako su gra�ani u Po�egi gotovo do smrti prebili inspektora koji je poku�ao da zatvori tamo�nju radio stanici, niko kasnije ne mo�e da prona�e ni inspektora koji tek �to nije podlegao ranama, niti (ne daj bo�e) �itulju u novinama. Kada Marovi� ka�e da su simpatizeri i aktivisti Otpora u Po�arevcu prebijeni, prebijene tako�e niko ne mo�e da prona�e, ali samo prvih �est dana. Onda ih puste iz zatvora sa dijagnozom � dislokacija nosne kosti, povre�eno oko, kop�e na �elu � da se ljudi s pravom pitaju kako li su ti opasni "otpora�i" tek izgledali prvog dana kada su uhap�eni.

Nekoliko puta u toku razgovora za "Vreme" Ivan Marovi� pominje nenasilan karakter ove organizacije i isti�e kako sada�nji poku�aji re�ima da "otpora�e" predstavi kao teroristi�ku organizaciju deluje prili�no sme�no. "To je najgluplji mogu�i na�in satanizacije Otpora", ka�e Marovi�. "Da su nastavili sa onim kako smo mi zapravo d�abalebaro�i koji ne�e da u�e ve� se bave politikom, narod je mo�da i mogao da im poveruje. I tu bi onda mogli da polemi�emo, za�to se mi bavimo politikom, a ne u�imo. Tvrdnja da smo teroristi je poziv na lin�. Mi �emo se zato 13. maja, na Dan bezbednosti, pojaviti ispred policijskih stanica i obaviti masovnu predaju. Ako smo teroristi, kako ka�e ministar policije Vlajko Stoiljkovi�, onda nam je mesto u zatvoru. Ali ako nismo teroristi i ako nas tog dana ne uhapse, onda taj Vlajko Stojiljkovi�, Nikola �ainovi�, Ivan Markovi� i svi ostali koji to tvrde moraju da �ute. Ne mogu se sa takvih polo�aja na kojima su oni iznositi ovakve tvrdnje samo radi politi�kog marketinga. Oni bi trebalo da budu ozbiljni ljudi, optu�ba za terorizam je tako�e veoma ozbiljna, i iza njihovih re�i morala bi da sledi akcija."

Marovi� li�no ne o�ekuje zabranu Otpora koja bi ih primorala da pre�u u ilegalu. Tvrdi da je Otpor zapravo pre svega ideja o svenarodnom pokretu, i tu eventualne zabrane ne poma�u previ�e. �itavih godinu dana od osnivanja (oktobar 1998) ova organizacija je radila bez ikakve infrastrukture i prostorija, i zato bi se lako navikla na sli�an na�in rada ako zatreba. Na� sagovornik podse�a, me�utim, na jednu od glavnih "otpora�kih" parola koja glasi "Kako raste represija, tako raste otpor". Mi se, dodaje Marovi�, napajamo represijom re�ima, i u svim gradovima gde su hapsili na�e ljude, pokret je ubrzano rastao i odmah zatim javljali su se novi ljudi ponekad i penzioneri, spremni da nastave sa otporom. Stvari su zapravo uglavnom i�le ovim redom: u nekom mestu u unutra�njosti pojave se momci koji zalepe plakate, rasture letke ili ispi�u grafite Otpora, zatim ih policija uhapsi, i koji dan kasnije pri�a o ovom pokretu toliko naraste da u istom gradu osvane i kancelarija "otpora�a".

Sve do nedavnog incidenta u Po�arevcu, �lanovi Otpora nisu bili na isku�enjima ve�im od rutinskih hap�enja i privo�enja, izuzme li se poneki �amar zara�en u toku akcije razvijanja parola. Marovi� tvrdi da se u ve�ini situacija policija prema njima pona�ala veoma uljudno i korektno. Za vreme nedavnog protestnog mar�a od Novog Sada ka Beogradu, dva policijska automobila su obezbe�ivala kolonu i u jednom navratu ih za�titila od pijanih provokatora. U Po�arevcu se, me�utim, dogodilo ne�to sasvim drugo. �itav incident je imao svoju predistoriju u kojoj su neke lokalne siled�ije i ranije pretile "otpora�ima", bilo je vezivanja za stolice, pa i pretnji da �e raditi testere ako zatreba. Na pitanje � nije li Otpor pre�utao ove pretnje kako se u drugim gradovima ne bi pokolebali i upla�ili mnogi mladi aktivisti ove organizacije � Marovi� odgovora odre�no. "Ne, naprotiv, mi smo izvestili i o tim prethodnim incidentima u Po�arevcu ali je to izgleda promaklo dobrom delu javnosti. Tamo se po�elo s pretnjama, pa je tek kasnije do�lo do premla�ivanja na�ih aktivista i simpatizera, �to je pretvoreno u skandal na najvi�em dr�avnom nivou. U �itavoj toj pri�i neupredivo va�nija od samog premla�ivanja jeste �injenica da su neki lokalni silnici i huligani dobili najvi�u dr�avnu za�titu i da su �rtve progla�ene potencijalnim ubicama. Pre samog incidenta policija je bila obave�tena o svemu, ali se nije pojavila", ka�e Marovi�.

NEMA ELITIZMA: Jo� u martu mesecu ove godine Otpor je od izvorno studentske organizacije prerastao u op�tenarodni pokret i razgranao mre�u organizacija u mestima po unutra�njosti koja su daleko od univerzitetskih centara. �esto i u mestima gde opozicija nikada nije bogzna kako stajala. Nedavno je u Kur�umliji na njihov osniva�ki skup do�ao i predsednik op�tine, ina�e �lan SPS-a, koji je odmah zatim smenjen i najuren iz partije. Slobodno bi se moglo re�i da Otpor danas ima ve�i broj �lanova (neke procene govore i o dvadesetak hiljada) od mnogih stranaka �iji lideri povremeno svra�aju u njihove prostorije sa pitanjem: "Deco, kako mo�emo da vam pomognemo." Ve�ina te "dece", me�u njima i Ivan Marovi�, imaju za sobom iskustva i nekih ranijih studentskih buntova. Na� sagovornik se sla�e s utiskom da je Otpor u pore�enju sa nekim prethodnim studentskim pokretima neuporedivo manje salonski, mo�da �ak i dr�niji. "�ini mi se", ka�e Marovi�, "da smo ovog puta izbegli zamke studentskog elitizma. Razlike od ranijih studenskih pokreta su po meni velike. Mi smo, pre svega, imali u vidu njihove gre�ke. Nismo �eleli da odmah izletimo na ulicu ve� smo smatrali da je bolje iza�i na ulicu onda kada to mo�e da bude efikasno. Nismo mnogo vremena tro�ili ni na kadrovsku politiku, kod nas nema liderstva, a samim tim ni mogu�nosti liderske zloupotrebe pokreta. Otpor je mnogo ozbiljniji od svih sli�nih ranijih poduhvata. Za nas se sada �uje i u sredinama gde je opozicija slaba, na primer u Srbobranu, �idu, pa i samom Po�arevcu. Iskreno govore�i, mi smo tamo napravili ve�u gu�vu u poslednjih mesec i po dana nego �to je opozicija uspela u poslednjih deset godina. Trudimo se da energiju koju imamo ne tro�imo uludo, ve� se pa�ljivo koncentri�emo na akcije koje donose maksimum rezultata. Na� cilj je da �irimo ideje otpora, da uti�emo na veliki broj ljudi u Srbiji da budu kriti�ni prema vlasti. Da budu spremni za iskazivanje gra�anske neposlu�nosti i za politi�ku nenasilnu borbu za svoja prava protiv nedemokratskog re�ima."

U utorak uve�e agencije su javile da se Otporu pridru�io i prvi predsednik SRJ knji�evnik Dobrica �osi�, �to bi re�imu moglo da poslu�i za nove optu�be o "organizaciji nesvr�enih studenata". Iste ve�eri, posle otkazivanja mitinga u Po�arevcu i novog talasa represije, Otpor je predlo�io opozicionim strankama formiranje tzv. kriznog �taba za pra�enje situacije. U danima i mesecima koji slede o�ekuje se izgleda poplava represije, pa otuda i ideja o kriznom �tabu.

Ivan Marovi�, jedan od onih koji su ovla��eni da govore u ime Otpora, o�ekuje da ga narednih meseci pozovu na odslu�enje vojnog roka. Uveren je da �e za vreme dok on bude bio u vojsci "prva faza" onoga za �ta se Otpor zala�e (smena re�ima) biti okon�ana. Ali onda sledi "faza dva", u kojoj bi trebalo iznova graditi institucije ovog dru�tva i u kojoj �e ponovo biti posla za Otpor i pesnicu. Ko zna, mo�da �e tada ova organizacija sara�ivati i sa novom opozicijom, reformisanim SPS-om, na primer. Na pitanje �ta �e raditi po�to odslu�i vojsku, Marovi� sle�e ramenima i odgovara: "Stvarno ne znam. Ja se toliko slabo se�am vremena bez Milo�evi�a na vlasti da zapravo i ne znam kako izgleda �ivot bez njega. Jedino sam uveren da, kada odslu�im vojsku, ministar odbrane ne�e biti isti kao danas."

Nenad Lj. Stefanovi�

Opozicija kao alat

Jo� od osnivanja Otpora u javnosti traju �pekulacije oko toga kome pripada ova organizacija, odnosno da li Vuk ili �in�i� imaju unutar nje ve�inski "paket akcija". Slede�i te procene, Otpor je �esto menjao "vlasnika". Neposredno posle incidenta u Po�arevcu, u re�imskim saop�tenjima tvrdilo se kako su ovi "mladi fa�asti" pod kontrolom Srpskog pokreta obnove. Ivan Marovi� ka�e da je "otpora�ima" u po�etku pomalo smetalo ovakvo svojatanje i uporno ponavljanje pitanja � a �iji ste vi zapravo. Kasnije su shvatili da je re� o ovde dominatnom na�inu razmi�ljanja koje ne prihvata ni�iju autenti�nost. "U dru�tvu u kome postoji oko 160 stranaka, 5�6 strukovnih organizacija, u kome svi � od novinara, pisaca pa da ravnogoraca � imaju po nekoliko udru�enja, pitanje '�iji si ti' zvu�i sasvim logi�no. Otpor je samo jedan i svoj, nismo ni �in�i�evi, ni Vukovi, iako su mnogi na�i �lanovi ujedno i �lanovi pojedinih stranaka. Re�im sa nama o�ito ima mnogo problema � ve�ina 'otpora�a' su mladi ljudi bez porodica i dece, i te�ko ih je bilo �ime uceniti ili zapla�iti, ve�ina je nezaposlena i ne mogu ih kupiti obe�anjima nekakve promocije ili boljih plata, to su ljudi bez mrlja u svojim biografijama, i uz sve to � mi smo organizacija bez lidera. Jednostavno, oni nemaju koga da kompromituju i tako naprave rascep me�u nama ili bar dva-tri Otpora. Ostaje im zato samo poku�aj da nas ideolo�ki diskvalifikuju, ali to je za njih jako klizav i uzan teren na kome ne mogu da pobede. Na pitanje ko stoji iza nas, najbolji odgovor dao je, uostalom, Vlada Pavlov koji je govorio na beogradskom mitingu � pokazao je rukom iza le�a gde su stajali svi opozicioni lideri", ka�e Ivan Marovi�.

Sagovornik "Vremena" ne isklju�uje, me�utim, mogu�nost da pojedine opozicione stranke poku�aju povremeno da (zlo)upotrebe Otpor za neke svoje ciljeve i dodaje kako je tako ne�to u politici sasvim legitimno. �to se samog Otpora ti�e, opozicija je za njih alatka koju bi trebalo iskoristiti u procesu mirnog smenjivanja aktuelnog re�ima. Kakva god da je, ova opozicija je, ka�e Marovi�, jedina koju imamo i, po�to nema vremena za pravljenje nove, "otpora�i" �e je podr�ati na narednim izborima. Za uzvrat, tra�e od opozicije da se maksimalno koncentri�e samo na osnovni cilj � promenu re�ima na izborima kako bi se u Srbiji najzad otvorila vrata koja su u mnogim zemljama u okru�enju zatvorena jo� pre deset godina.