Zbornik: �ene, slike, izmi�ljaji
Estetika je politi�na
Ako ikada do�ekamo povratak u svetske tokove, ovakva
izdanja �e, verujem, biti osnova konsolidovanja akademske zajednice,
oslobo�ene ksenofobi�nih provincijskih kompleksa
Nedavno
je, u izdanju Centra za �enske studije, iza�ao zbornik radova �ene,
slike, izmi�ljaji, koji je priredila Branka Arsi� dok su ostale
predstavljene autorke i autori Rada Ivekovi�, Svetlana Slap�ak, Jovan �eki�,
Melita Zajc, Branimir Stojanovi�, Tomislav Longinovi�, Marina Blagojevi�,
Hajdana Baleti�, Tatjana Rosi� i Ksenija Bilbija. Kako je navedeno u po�etnoj
napomeni, u Centru je 1998. pokrenut istra�iva�ki projekat
"Reprezentacija �enskog tela u vizuelnim medijima u Srbiji od 1990.
do 1998". Neki od autora su o nameni svojih priloga imali razli�ite
druge zamisli, �to samo potvr�uje da je posao prire�ivanja istovremeno
autorski doprinos.
Svesna da �u pogre�no interpretirati intenciju urednice i istovremeno
znaju�i da vernost nije mogu�a te je misinterpretacija utoliko sasvim legitimna, poku�a�u da pojasnim
naslov zbornika. Za�to dakle �ene, slike, izmi�ljaji? Teza bi ukratko
bila slede�a: ideologija funkcioni�e preko upisa u telo. Zato je svaka
(vizuelna) reprezentacija � slika povezana sa specifi�nim
teorijskim/ideolo�kim pretpostavkama i izraz izvesne konfiguracije mo�i.
Konkretno, nacionalizam u Srbiji devedesetih na sebi svojstven na�in
strukturira vizuelno polje, reartikuli�e sliku �enskog tela � odnosno
estetika je politi�na par excellence. Tako�e, ne postoji ni�ta �to bi �ena zapravo
bila, u nekakvoj svojoj biti, ve� je uvek prethodno posredovana nekom
naracijom, dakle izmi�ljaj. Lo�a vest za esencijaliste/kinje, ali i klju�an
problem za savremenu feministi�ku teoriju ako pretenduje na
uspostavljanje �enske subjektivnosti ili alternativa izme�tenih iz
procesa patrijarhalne proizvodnje.
�to se ti�e provokativnih teza iznesenih u tekstovima, nave��u samo
nekoliko, strogo spram vlastitog �itala�kog u�ivanja. Dakle, iz
zbornika se mo�e saznati kako se TV prenosi rata naizmeni�no javljaju u
formi mape u skladu sa kartezijanskom perspektivom kada je posmatra�a
potrebno distancirati od razaranja i amnestirati od odgovornosti (vidi:
Vukovar), odnosno sapunske opere nalik Kasandri
kada se rat doga�a nama te se o�ekuje viktimizacija i neposredno
saose�anje (vidi: uplakana lica prognanika) � pri �emu lokalno nije
izolovano nego ekspresija globalnog (Arsi�). Tako Balkan predstavljen kao
evropski 'drugi', ma�ina anomalija, suo�ava Evropu sa njenim paklenim
manjkom, novom asimetrijom bez �ijeg prevazila�enja nije mogu�e misliti
mno�tvo, onosno izbe�i 'hendikep heterogenosti' (�eki�).
Srbi su prema registru teorijske psihoanalize, prededipalni, te se
stavljeni pred dilemu kastracija ili erekcija opredeljuju za erekciju
(etni�ke supstance), za nemogu� konstrukt 'empirijskog falusa', umesto
simboli�ke zamene � zakona, ili unutra�nje granice. Metafora Srpkinje
je Irena, �ena-ma�ka iz filma Cat
people, fascinirana Daseinom
svoje etnije, fantazmatski konstrukt koji konzistentnost nalazi u
imaginarnom scenariju kojim prikriva traumati�ni susret sa ubila�kom
Stvari; prema ovom �itanju filmsko fiktivna dvojnica kraljice Drage, �ijim
ubistvom etnija bira da zauvek ostane istina histeri�arkine la�i �
fetus bez stomaka (Stojanovi�).
Jedan deo autorki/a odabrao je da se vizuelnom reprezentacijom bavi
kroz analize nevizuelnih medija, tako da deo zbornika �ine i analize knji�evnih
dela te rodoljubivih folk napeva. Koliko god raznoliki, radovi se ipak
uglavnom kre�u u okvirima savremene teorije. Tako, nasuprot ustajalim
univerzitetskim institucijama sumnjive �asopisne produkcije, Centar za �enske
studije (zajedno sa drugim alternativnim akademskim prostorima) obezbe�uje
platformu za debatu. Ako ikada do�ekamo povratak u svetske tokove, ovakva
izdanja �e, verujem, biti osnova konsolidovanja akademske zajednice,
oslobo�ene ksenofobi�nih provincijskih kompleksa.
Teodora Taba�ki
