Kako pobediti na izborima (6)
Jedinstvenom strategijom do promena
Dosadašnja
iskustva pokazuju da međusobno suprotstavljena politička opozicija, koja
nije uspela da podršku relativne većine birača pretvori u pobedničku
izbornu formulu, nije dovoljan garant promena.
Na drugoj strani, nisu to ni podeljeni sindikati i neumrežene i ne retko međusobno suprotstavljene nevladine organizacije i druge asocijacije civilnog društva. Zato je ravnopravna saradnja svih aktera najšire shvaćene društvene opozicije, njihova akciona koordinacija i zajedničko utvrđivanje liste prioriteta, odnosno stvaranje partnerstva za demokratske promene početna, nezaobilazna pretpostavka i osnovni preduslov promena.
Osnovno pitanje i dilema koji se postavljaju pred aktere promena jeste kako doći do (relativno) demokratskih izbora i kako onda na njima pobediti. Razvijena i, adekvatno okolnostima, složena izborna strategija podrazumeva razvijanje i usklađivanje sledećih elemenata:
- zajedničke, krovne programske platforme (kataloga ciljeva) koje će prihvatiti svi akteri unutar opozicije;
- formiranje (makar na lokalnim, relativno izvesnim izborima) jedinstvene izborne opozicione koalicije, koja bi, pod pretpostavkom saradnje u sprovođenju i kontroli izbora, mogla da ostvari izbornu pobedu, iznudi izbore na svim nivoima vlasti i predstavlja politički kišobran za realizaciju društvenih reformi;
- razvijenu izbornu taktiku, pre svega zajedničku uspešnu kampanju (kampanje) pridobijanja neopredeljenih birača;
- ubedljiv, operativno razvijen odgovor na pitanje: šta posle dobijenih izbora?
Opozicija mora pokazati da je drugačija, da prihvata oročeni i ograničeni mandat za sprovođenje nužnih promena. Iluzija je, međutim, očekivati da će režim pristati na bilo kakve ustupke bez snažnog paralelnog pritiska i širokih, masovnih, "vidljivih" protesta i manifestacija. U odnosu na repertoar režima, strateški arsenal poteza opozicije ima jedno jasno ograničenje – on isključuje primenu nasilja, čak i kad bi ono bilo svedeno na odgovor na teror države.
Jedine poželjne promene jesu promene mirnim putem. Opredeljenje za mirni karakter promena nikako ne znači i pasivno reagovanje na poteze vlasti. Za razliku od ranije prakse, čitava društvena opozicija mora aktivno, preventivno i, pre svega, sinhronizovano delovati. Ona mora graditi uspešnu koordiniranu strategiju sa demokratskom vlašću u Crnoj Gori, kako bi se predupredile moguće provokacije i sukobi. Neophodna je i stalna saradnja sa predstavnicima Srba na Kosovu.
Opozicione političke partije moraju, pre svega, što pre pokazati uverljivu i opipljivu spremnost da na izbore izađu sa jedinstvenom listom, na kojoj se nalaze ljudi od ugleda i poverenja. U suprotnom, uporno istrajavanje na sopstvenom redosledu poteza i užoj stranačkoj (čitaj liderskoj) računici, u ovim okolnostima, ravno je političkom samoubistvu.
Svi akteri promena moraju biti solidarni u pružanju organizovanog otpora režimu i odbrani preostalih ostrvaca slobode. Poslednji primeri ataka na nezavisne medije pokazuju da je režim, bar trenutno, spreman i da se povuče pred masovnim i organizovanim otporom.
Istovremeno bi trebalo širiti praksu organizovanja različitih oblika građanske neposlušnosti i aktivnog suprotstavljanja nedemokratskim zakonima i merama režima, poput neplaćanja drakonskih kazni izrečenih nezavisnim medijima.
Rast solidarnosti i otpora može dovesti do promena jedino ako je praćen uspešnim uveravanjem još neopredeljenih i sužavanjem fronta vlasti. Uz jasno naglašavanje da vrh režima ne može biti amnestiran od odgovornosti za postojeće stanje, akteri promena moraju da se klone svakog revanšizma prema dosadašnjim pristalicama vlasti, ukoliko želimo da do promena, mirnim putem, zaista i dođe.
Uz ispunjenje prethodne pretpostavke, i jasnu i doslednu pomoć i podršku međunarodne zajednice, demokratija i prosperitet u Srbiji imaju budućnost.
Štamparija
"Borba" trajno je obustavila štampanje dnevnog lista
"Blic" zbog "kvara na mašini", jednostrano raskinuvši
ugovor o štampanju sklopljen između ova dva preduzeća. Obaveštenje o
odbijanju pružanja daljih usluga štamparije "Borba" stiglo je
u redakciju "Blic" u ponedeljak 15. maja, neposredno pred zaključenje
broja. Dnevne novine "Blic" sutradan su se ipak pojavile na
kiosocima u nešto smanjenom tiražu i bez kolornih strana.