Pravosudna revolucija
Trojica nesalomivih
Zbog odbijanja da pod političkim pritiskom tuču ispred kafića "Pasaž" okvalifikuju kao pokušaj ubistva, jedan sudija u Požarevcu je smenjen, a dvojica su dala ostavke. Tako su svojim ljudskim integritetom pružili dosad nezapamćen profesionalni otpor
"Jednostavno,
to ne mogu da objasnim. Mislim da sam postupio u skladu sa svojim građanskim
pravima koja su mi zagarantovana Ustavom i zakonom. U svakom slučaju, bio
je to svestan akt sa shvatanjem svih posledica koje mogu da proiziđu iz
toga."
Tako sudija Opštinskog suda u Požarevcu (u vreme razgovora to je još uvek bio) Đorđe Ranković odgovara na pitanje kako se našao na opozicionom mitingu 9. maja u centru Požarevca, tik uz nekoliko desetina učesnika "velikog narodnog veselja" u organizaciji lokalnih SPS-a i JUL-a, iako je znao da se taj čin u sredini gde svako svakoga zna uzima kao nimalo bezazlen prestup. Razgovor koji je sudija Ranković rado prihvatio vodili smo u smiraj jednog neobičnog dana kada se u Požarevcu privodila kraju "mala pravosudna revolucija" čiji su odjek i značaj, zbog "vremena" i "mesta" gde se odigrala, nadrasli lokalni karakter ovog događaja.
Tog petka 12. maja, u sivoj zgradi požarevačke "palate pravde" gde se nalaze Okružni sud, Okružno javno tužilaštvo i Privredni sud, bilo je neuobičajeno tiho, kao da su svi "hodali na prstima". Vrata većine kancelarija sa pločicama s imenima sudija na koje smo pokucali bila su -zaključana. Tišina i fizičko odsustvo mnogih sa radnog mesta u radno vreme (petak je u Požarevcu tradicionalni pijačni dan, kada je u gradu, pa tako i u ovom zdanju, življe nego obično) samo su nagovestili dimenzije drame koja se odigravala unutar ove institucije. Toga dana, naime, okružni javni tužilac Jovan Stanojević bio je zakazao konferenciju za štampu na kojoj bi obrazložio ostavku na visoku funkciju (najavljenu dan ranije), a sudija Okružnog suda Boško Papović otkucao zahtev za razrešenje zbog, kako je naveo, "odlaska u penziju".
Konferencija za štampu, zakazana najpre za deset pa pomerena za 11 sati, definitivno je otkazana. Tužilac Stanojević sastao se oko podneva, iza zatvorenih vrata, sa svojom radnom zajednicom, nakon čega nam je njegova sekretarica rekla da tužilac ne želi da vidi novinare i da je od ponedeljka (15. maja) na odmoru.
Od istog dana je na odmoru, a potom ide u penziju, i sudija Boško Papović. Strpljenje pred njegovom (zaključanom) kancelarijom ipak se isplatilo. Sudija Papović, stameni 65-godišnjak, pojavio se, ali nije bio voljan za razgovor za novine. "Taj slučaj više nije kod mene. Predao sam ga predsedniku. O njemu sam imao svoje mišljenje i svoj stav. Krivično veće je smatralo drugačije, donelo je svoju odluku, i ja tu odluku pozdravljam; smatram je punovažnom i nemam komentara", bilo je sve što je sudija Papović hteo da nam kaže, dok je čekao "one" da im izdiktira razrešnicu.
DVA PRSTA OBRAZA: Potres u požarevačkom pravosuđu koji se završio odlaskom trojice iskusnih i u ovoj sredini izuzetno uglednih pravnika vezan je za ceo kovitlac događaja koji su obeležili prvu polovinu meseca u ovom gradu. Na početku beše – tuča. Reč je o onoj čuvenoj, 2. maja, u požarevačkom kafiću "Pasaž", i ispred njega, zbog koje je trojicu isprebijanih i ozbiljno povređenih građana (dvojica pripadnika Otpora) Momčila Veljkovića, Radojka Lukovića i Nebojšu Sokolovića iste večeri portparol JUL-a Ivan Marković oglasio krivima za pokušaj ubistva dvojice članova JUL-a, Saše i Milana Lazića.
Međutim, u ponedeljak 8. maja, kada su se još 2. maja pritvoreni osumnjičeni pojavili pred istražnim sudijom, ovaj ih je nakon saslušanja oslobodio pritvora jer se, kako je izjavio, spomenuta tučnjava nikako ne može okvalifikovati kao pokušaj ubistva (niko nije pucao, pištolj nije pronađen...)
Ovakva odluka sudije Papovića, smatra većina Požarevljana, od kojih neki takođe pripadaju pravosuđu, mogla je da bude iznenađenje samo za one koji ga ne poznaju. Boško Papović, koji iza sebe ima 37 godina sudijskog staža (u Požarevcu je dvadesetak), važi za stogog ali pravednog delioca pravde. U svojoj dugoj karijeri dobijao je često najteže slučajeve, sam je izrekao devet smrtnih kazni, od kojih su četiri izvršene. Hoće se reći da zna dobro i šta je ubistvo i, pogotovo, ubistvo u pokušaju. Iz jedne od njegovih retkih izjava koja se ovih dana našla u novinama, a odnosi se na konkretni slučaj, upečatljivo se vidi i glavni razlog i njegove sudijske (da osumnjičene oslobodi) i njegove lične odluke (da se povuče): "Neverovatno je da se ja kao okružni istražni sudija bavim jednom običnom tučom... Nemam ja 'hektar' obraza, nego samo 'dva prsta', da bih pod noge bacao svoju sudsku čast, sada pred penzijom."
"Slučaj" okružnog javnog tužioca Jovana Stanojevića manje je transparentan, iako niko ne sumnja da je i on u vezi sa prethodnim događajem. Istina, nakon što su sudijskom odlukom pritvorenici Veljković, Luković i Sokolović oslobođeni, na zahtev Tužilaštva je "po istom predmetu" zasedalo Krivično veće Okružnog suda (predsedavao predsednik Suda Slobodan Čogurić), i osumnjičene (osim Sokolovića) ponovo vratilo u zatvor. Ali, dva dana kasnije (u četvrtak) iz Požarevca je procurilo da javni tužilac Stanojević podnosi ostavku, a da će razloge objaviti u petak na konferenciji za novinare.
Susret sa medijskim poslenicima je otkazan, ali je ostavka ostala na snazi. U požarevačkom pravosuđu Jovan Stanojević je tridesetak godina. Poput sudije Papovića, uživa veliki ugled. Bio je sudija Opštinskog suda, potom i njegov predsednik. U Opštinskom sudu, koji je po efikasnosti i organizaciji pod njegovom rukom postao "za ugled u Srbiji", uveo je moderan informatički sistem i, kažu oni koji ga dobro poznaju, u požarevačko pravosuđe uveo praksu redovne komunikacije sa novinarima: "Pozovi novinare", znao bi često da kaže sekretarici. Trag koji može da vodi do njegovog raskida sa funkcijom možda bi trebalo tražiti u pismu beogradskog advokata Radmila Milunovića, objavljenog ovih dana u listu "Danas": "Imao sam čast i sreću da sarađujem sa Jovanom Stanojevićem, koji je širinom vidika i pravnim shvatanjima daleko prevazilazio mesto u kome je radio... Žestoko ustajem protiv razmišljanja tipa: eto jedan espeesovac ili julovac je u 'srpskom Kumrovcu' ustao protiv diktata... Jedan redak gospodin je otišao iz državnog tužilaštva, nadam se ne i iz pravosuđa, kome je posvetio ceo svoj radni vek, a i da vest nisam čuo, verovao bih da će tako biti", stoji u ovom pismu, u kome advokat Milunović, na osnovu sopstvenog iskustva u saradnji sa Stanojevićem, tvrdi i da ovaj "nikada nije bio spreman na bilo kakve kompromise".
Konačno, u celoj požarevačkoj pravosudnoj priči je i (doskorašnji) zamenik predsednika Opštinskog suda i istražni sudija u njemu Đorđe Ranković, koji je u ponedeljak 15. maja primio rešenje o "udaljenju sa posla", s obzirom na to da je predsednik Vrhovnog suda Srbije Balša Govedarica pokrenuo postupak za njegovo razrešenje:
OPŠTE ODOBRAVANJE: "Kao građanin, ja sam posle radnog vremena u utorak (9. maja) prisustvovao u Požarevcu mitingu koji je najavljen kao miting opozicije; bio sam u delu trga gde su se nalazili građani sa oznakama Otpora. Sutradan na kolegijumu sudija Opštinskog suda, predsednik Suda Vukašin Stanisavljević rekao je da su se desili nemili događaji koji se sastoje u tome što je sudija Đorđe Ranković učestvovao na mitingu opozicije, te da iz tog razloga više ne može da vrši funkciju zamenika predsednika suda. Sutradan, takođe na sednici kolegijuma, saopštio je novi raspored rada u Sudu, po kome se sudija Ranković sa mesta istražnog raspoređuje na mesto parničnog sudije i odredio novog sudiju za svog zamenika. Nije to obrazložio, ali je tražio saglasnost kolegijuma (ukupno, dvadesetak sudija, prim. aut.), koji je to prihvatio bez primedbi", pričao nam je smirenim glasom u petak uveče Đorđe Ranković. U Požarevcu i sudija Ranković spada među istaknute predstavnike pravosudne branše, o čemu svedoči činjenica da je od ukupno 26 godina radnog staža u Sudu 24 godine proveo kao istražni sudija i zamenik predsednika. Takođe, 16 godina je radio sa pripravnicima, uvodeći u svet prava (i pravičnosti) novopečene diplomce (i s tog mesta je "skinut" u istom premeštajnom paketu).
Dok razgovaramo, u opuštenoj atmosferi jedne od požarevačkih bašti, naglašava da iza onoga što se njemu (do tada) dogodilo ne stoje ni predsednik Suda, ni ostali čelni ljudi iz požarevačkog pravosuđa.
U međuvremenu, sudija Ranković je "udaljen s posla". Što se površinskog toka požarevačke pravosudne afere tiče, to su uglavnom sve činjenice. Postupci aktera dve dobrovoljne ostavke i jedne očekivane smene, što se u požarevačkom pravosuđu dogodilo prvi put "otkako se pamti", u ovom se gradu i pravosudnoj zajednici (ukupno pedesetak sudija) ocenjuje kao nastojanje da se zaštite samostalnost i integritet pravosuđa. Njihovi visokomoralni stavovi, tvrdili su nam svi sa kojima smo razgovarali, među njima i nekolicina ljudi iz pravosuđa, naišli su na opšte odobravanje i podršku.
Najpre zbog toga što su, "stajući na metu", svojim ljudskim integritetom pružili do sada, i ne samo u Požarevcu, nezapamćen profesionalni otpor podzemnom toku događaja koji se samo mogu naslutiti. A utoliko više što se u ovom gradu pritisak vladajuće Familije ne oseća samo kao metafora; pre bi se moglo reći da je toliko stvaran da ga se može dodirnuti.
Seška Stanojlović
