Intervju: profesor dr Vladimir Paunović
Strah, mržnja i dijagnoze
Psihijatrijske bolesti su bolesti kao i sve druge. Zloupotreba takvih atributa da bi se protivnik označio kao nevaljana ličnost i sa medicinskog i sa etičkog stanovišta apsolutno je neprihvatljiva
Povod
za razgovor sa prof. dr Vladimirom Paunovićem, predsednikom Srpskog
lekarskog društva, bilo je pojavljivanje faksimila lekarskog izveštaja u
"Politici" da bi se diskvalifikovala trojica Požarevljana, članova
i simpatizera Otpora, ali i plima "jezika mržnje" u javnom životu.
"VREME": Tekst
u "Politici" je pokušaj da se i vaša struka uvuče u političke
obračune...
PAUNOVIĆ: U ovom slučaju ne postoje nikakve indicije koje bi jasno ukazale da je došlo do narušavanja lekarske etike. Pitanje je pre svega novinarske etike. U poslednje vreme se vrlo često, kada se nekoj osobi želi dati negativna konotacija, pominje i njeno ili njegovo mentalno funkcionisanje, govori se da se radi o neprilagođenoj ili čak o mentalno oboleloj osobi. Ako bi dotična osoba zaista imala mentalne probleme i dijagnozu, etički je nedopustivo da se ta osoba javno tako kvalifikuje da bi se ocrnila. Bilo kakav poremećaj zdravlja, a posebno mentalni poremećaj, privatna je stvar pojedinca. Nedopustivo je da lekar probleme svojih pacijenata eksteriorizuje, iznese u javnost, i na taj način prekrši lekarsku tajnu. Lekar može samo na zahtev suda da dâ ove poverljive podatke, ali oni tada ostaju tajni, oni su samo deo sudske dokumentacije. O zloupotrebi psihijatrije često se raspravljalo na etičkim komitetima svetske zdravstvene organizacije, na kongresima psihijatara. Psihijatri i lekarska društva direktno se bore protiv ovih pojava. Mi smo dali javno saopštenje povodom pomenutog teksta.
Političkim protivnicima,
zapravo neistomišljenicima, u poslednje vreme se učestalo sa javnih
govornica dele dijagnoze, pored ostalog da su čak i
"bolesnici", "izopačeni umovi", "frustrirani muškarci
i endokrinološki oštećene žene", koji nas vode u "kolektivno
ludilo"? Da li je SLD trebalo da reaguje?
To baš nisu dijagnoze, taman posla da su dijagnoze! To su pokušaji obeležavanja. Takve "dijagnoze" po pravilu nisu davali psihijatri i lekari. Jeste, postoji tendencija da se protivnik, najčešće politički protivnik, tako, "dijagnozom" diskvalifikuje. Psihijatrijske bolesti su bolesti kao i sve druge. Zloupotreba takvih atributa da bi se protivnik označio kao nevaljana ličnost i sa medicinskog i sa etičkog stanovišta apsolutno je neprihvatljiva. Taj "govor mržnje", kako kažete, deo je naše opšte situacije u kojoj je kultura političkog govora prilično redukovana: tu se pojavljuju elementi koji civilizacijski pripadaju nekom drugom vremenu. U nameri da se neko diskvalifikuje, biraju se sredstva koja nisu primerena savremenom, demokratskom, otvorenom društvu. Dugotrajna kriza je iscrpla adaptivne rezerve i oslobodila elementarne načine ponašanja i govorne komunikacije. SLD i naša psihijatrijska asocijacija ne mogu da reaguju na te najopštije stvari: možemo da reagujemo samo na zloupotrebu medicine u te svrhe.
Koliko u ovo vreme straha, hronične
traumatizacije društva, podgrevanju opštih napetosti doprinosi govor mržnje,
stalne podele na "rodoljupce" i "izdajnike", na
"nas" i one "druge"?
SLD je u više navrata slao svoje poruke javnosti u svim medijima, i režimskim i opozicionim; nešto od toga izađe. Primetio sam, međutim, da su ove poruke po pravilu skraćivane i filtrirane. Govorili smo pre svega o socijalnim, pa i političkim napetostima koje prete da ugroze mentalno zdravlje stanovništva. Ove napetosti predstavljaju faktore rizika za pojavu različitih reakcija, pa i mentalnih poremećaja. Upozoravali smo, posebno posle prošlogodišnjeg bombardovanja zemlje, da ovakvi veliki pritisci zaista mogu izazvati niz zdravstvenih poremećaja. I zaista, tek sada se javljaju posledice produženog stresnog reagovanja na godine političkih, ekonomskih i socijalnih tenzija; sve to može globalno pogoršati mentalno stanje stanovništva i podstaći niz specifičnih poremećaja funkcionisanja.
Kako objašnjavate eskalaciju
"jezika mržnje"?
To je proces koji se razvija već duže vreme i ovo je finalizacija: te stalne konfrontacije, uz sve ovo što nam se dešavalo, polako su na izvestan način redukovale i normalan način komuniciranja. Na javnoj sceni su se sve više razvijale i strasti i mržnja, koje u politici zapravo ne bi trebalo da budu dozvoljene. Suština prave politike jeste nalaženje najboljih rešenja, najboljih kompromisa u demokratskim formama. Kad se komuniciranje političkih protivnika pretvori u stalne ostrašćene konfrontacije, pojavljuju se pojednostavljene, ogoljene, na nizak nivo svedene političke poruke; to, naravno, ne doprinosi smirivanju zaista teške opšte atmosfere u kojoj živimo, već vodi novim konfrontacijama čije su posledice potpuno nepredvidive.
Političari i vlasti i opozicije imaju ogromnu odgovornost da se to prevaziđe i da konačno dođemo do normalnog, demokratskog komuniciranja u jednom otvorenom društvu. Srpsko lekarsko društvo to stalno poručuje. I neke vaše kolege su javno delile dijagnoze o bolesnim vođama, ali i ludim narodima... Da, psihijatrizacija se povremeno pojavljivala, često su je čak i psihijatri podržavali, pa su pokazivali tendenciju da kvalifikuju sve – od naroda do pojedinaca. Ova antropomorfizacija, ta generalizacija, pokušaj da se ceo jedan narod procenjuje kao jedna ličnost, i profesionalno i naučno nedopustiva je. Pojedine kolege psihijatri u svojim omnipotentim doživljajima superiornosti nad laikom javno donose zaključke o specifičnostima određenih javnih ličnosti. To je, sa profesionalnog stanovišta, apsolutno nedopustivo i protivno osnovnim principima etike, da lekar javno daje dijagnoze ili iznosi svoje kliničke impresije o bilo kojoj osobi: "običnom građaninu" ili javnoj ličnosti. Takva ponašanja svojih članova SLD niti može da dozvoli, niti će ikada dozvoliti: ona su predmet rasprava na Sudu časti, ukoliko se radi o pojedincu, a Etičkog komiteta kada je to neko opšte kretanje u društvu.
Kad smo već kod šarlatanstva,
da li biste komentarisali veliku medijsku promociju koja je pratila
osnivanje Saveza za borbu protiv stresa: transcendentalnu meditaciju,
"udaljavanje od realnosti", promovišu neka istaknuta imena
JUL-a ... Oni se i na ovaj način bore protiv novog svetskog poretka, šalju
pozitivnu energiju... Tu su i vaše kolege, konkretno prof. dr Prvoslav
Marković, direktor Instituta za neuropsihijatrijske bolesti "Laza
Lazarević" u Beogradu...
To su stvari koje apsolutno izlaze van okvira medicine. Transcendentalna meditacija eventualno može da pomogne mentalno zdravom čoveku kao jedna od tehnika relaksacije: relativizuje događanja i aktivan odnos prema događanjima, više ide na prepuštanje unutrašnjem miru sa povlačenjem iz dnevnog realiteta. Nadam se da kolega to ne propagira sa pozicije psihijatra, već sa pozicije zainteresovanog građanina. Transcendentalna meditacija nije metod lečenja. Srpsko lekarsko društvo reaguje na probleme nastale zloupotrebama medicine. Reagovali smo na šarlatanstvo kao zloupotrebu nedovoljnog poznavanja pitanja zdravlja i bolesti, ali i zarade na nesreći i neznanju drugih. Ako se lekari upuste u takvu delatnost, pa koriste svoju lekarsku nemezu i krenu da sa te pozicije zloupotrebljavaju pacijente koji traže profesionalnu pomoć, to je druga priča. SLD i Sud časti reaguju na takve konkretne situacije na osnovu verodostojne dokumentacije.
Slobodanka Ast
