Kultura |
Vreme broj 489, 20. maj 2000. |
Kanski festival Azijska oluja Filmska planeta još uvek se okreće oko malog mesta na jugu Francuske, pa je i to bio jedan od razloga što su festival posetili i "sveži" oskarovci Sem Mendes i Pedro Almodovar... Povod je bila premijera novog filma Džoela Koena O brate kako ti je, još jednog koenovskog kalambura. Ovoga puta radi se o kombinaciji Homerove Odiseje i vremena velike depresije. Novo lice u cirkusu braće Koen je Džordž Kluni, koji film čini drukčijim od prethodnih dela ovih reditelja evocirajući zlatna vremena Holivuda svojim klerkgeblovskim dizajnom. Ovaj film će se dopasti i onima koji u braći Koen vide postmodernističke gnjavatore, a deo zasluga ide i fantastičnoj muzici, rekonstrukciji zvuka s kraja dvadesetih godina ovog veka. BAROKNI UKRASI: Ton festivalu daju dva trenda: filmovi iz Azije i filmovi žena reditelja. Iako mnogi nisu izdržali do kraja filma Đinga Vena Đavoli pred vratima, reč je o dosad (prva polovina festivala) jednom od najatraktivnijih filmova. Crno-bela saga o kraju Drugog svetskog rata u kineskoj provinciji prava je izložba raskošnih rediteljskih zahvata, koji u priču o večnom neprijateljstvu i klaustro(kseno)fobiji unose dah novog milenijuma. Nasuprot ovom filmu stoji isprana i isprazna dizajnerska studija Džejmsa Ajvorija na temu Henrija Džemsa, američkog klasika tako omiljenog među filmadžijama poslednjih godina. Zlatni pehar, viktorijanska drama o neverstvu, umire u lepoti i akademizmu, pa čak i jedan Nik Nolte izgleda isprano i glumački kastrirano, dok je Uma Turman samo jedan u nizu baroknih ukrasa. I još jedan fenomen ovog Kana: neki akteri se pojavljuju po dva puta; pomenuta Uma Turman glumi u Zlatnom peharu ali i u filmu Vatel, koji je otvorio Kan 2000; Holi Hanter igra kod Koenovih i u filmu Markesa juniora Stvari koje možeš da kažeš o njoj na prvi pogled, dok Mira Sorvino nastupa kao član žirija za debitantski film i kao producent i glumica filma svog kolege Grifina Dana Popularnost... KAŠIČICA HOLIVUDA: Žene neosporno dominiraju glavnim programom. Nevernica je treći rediteljski film Liv Ulman, nastao prema scenariju njenog bivšeg supruga Ingmara Bergmana. Ovo je njihova druga ovakva saradnja. Žestoka i preduga, hirurški precizna drama iz koje kao duh Hamletovog oca proviruje Bergman, ozbiljan je konkurent za najviše nagrade, zajedno sa drugim filmom mlade Iranke Samire Mahmalbaf Crna školska tabla. Potresna drama izbeglica sa granice Iraka i Irana lako se transponuje u bilo koji drugi kutak sveta, naročito naš balkanski, jer se bavi univerzalnim temama beskućništva i želje za boljim, ili bilo kakvim životom. Kada sam pokušao da razgovaram sa Liv Ulman o njenom filmu, nju je mnogo više interesovala situacija u Srbiji, raspitivala se za prijatelje u Beogradu, pominjala nešto što se često ponavlja i u francuskoj štampi, a glasi "građanski rat u Srbiji". Kan je na kašičicu uzeo "dozu" Holivuda da bi filmovima podario bioskopsku magiju. I ovde politika odvlači pažnju od glamura: bombe podmetnute u blizini grada i poseta Lionela Žospena otvaranju, koja je od festivalske palate napravila kazamat, boje atmosferu ovogodišnjeg festivala... EPSKA VIZIJA: Pod sumnjom Stivena Hopkinsa računao je sa lepotom Monike Beluči, talentom Morgana Frimena i Džina Hekmena, koji su i producenti filma. Krajnji rezultat je konfuzni film noire. Brajan DePalma je još jednom iznervirao kritičare epskom vizijom osvajanja Crvene planete Misija na Mars, koja licitira sa gomilom najpoznatijih motiva SF literature, a originalan je jedino po tezi da ljudska rasa potiče sa Marsa... Inače, DePalmu izuzetno zanima dolazak u Beograd jer su do njega stigli tekstovi kao i primerak knjige Svetlo u tami, iz koje je shvatio da je među našom publikom kultni autor, što ga je delimično utešilo nakon pravog fijaska na konferenciji za štampu. DePalma se kreće bez obezbeđenja, rado komunicira sa svima koji žele da razgovaraju o njegovim filmovima, jedino dobija nervni napad kada neko pomene ime – Hičkok. Za razliku od svojih manje slavnih kolega, ne drži predavanja nego ide u bioskope i gleda filmove, a ponekad ga i ne puste u salu uz izgovor da nema mesta. Tako smo zajedno bili i na projekciji filma Rekvijem za san Darena Aronofskog, još jednog mladog ali već kultnog autora, koji opsesivno ispituje granice upotrebe vizuelnih efekata u priči o narkomaniji i bedi iz njujorške svakodnevice. O bedi Njujorka i potrazi za srećom govore i Amos Kolek (našoj publici poznat po filmovima Fiona i Sju) u filmu Brza žena, brza hrana i još jedna autorka – Karen Kusama sa žestokom Bokserkom, jednim od najboljih američkih nezavisnih filmova viđenih u Kanu, a inače već dobitnik nagrade žirija u Sandensu. UTICAJ: Ako mislite da je sa ženama gotovo, gorko se varate. Portugalska glumica internacionalna zvezda Marija de Medeiros predstavila se delimično autobiografskim, dosad najskupljim filmom u istoriji portugalske kinematografije Aprilski kapetani, koji govori o još jednom modelu izlaska iz diktature u pravcu demokratije. Penelopa Kruz je zvezda poluholivudskog filma venecuelanske rediteljke Fine Tores o seksu i gurmanlucima pod naslovom Žena odozgo. Tu je i Tajvanka Vivijan Čeng sa Skrivenim uzdasima, lucidnim omnibusom koji otkriva i neke njene filmske uzore, pre svega zemljaka Cai Liang Minga, ali i Kusturice ili Toma Tikvera. Prava azijska oluja tek dolazi sa krajem festivala i autorima kao što su Nagiša Ošima (sa Takešijem Kitanom kao glumačkim adutom), Azijcem bez pasoša Vongom Kar Vajem i naturalizovanim Amerikancem Angom Lijem. Američka štampa ne krije ironiju kada piše o ogromnim količinama pirinča koje su pristigle u Kan. Smešna je i sama činjenica da je najjači adut francuskih domaćina Olivje Asajas, poznat kao zaluđenik za azijske kinematografije. Svet iza bivše i još postojeće zavese predstavljen je filmovima Svadba kanskog laureata Pavela Lungina i Lista čekanja Kubanca Huana Karlosa Tabia, koji razlaže tezu kako je kapitalizam brz i beskompromisan, a sreća u socijalizmu spora i dostižna. Za one kojima Vendersov Klub Buena Vista nije bio dovoljan, tu je svojevrstan nastavak Karima Dridija Cuba Feliz. Hasta la vista do sledećeg projekta. Dinko Tucaković |