Hrvatska bliže NATO-u
Bolno ali korisno
Hrvatska je praktično ušla u Partnerstvo za mir; formalni prijem biće do kraja meseca. Slično je i sa Svetskom trgovinskom organizacijom. Izborna pobeda ubrzala je integracije koje su pokojni Tuđman i HDZ držali pod kontrolom, svesni čemu bi vodile
Od našeg specijalnog izveštača iz Zagreba
Hrvatski
premijer Ivica Račan vratio se sa svoje evropske turneje trijumfalno
nastrojen: u prvih sto dana njegova je vlada postigla na međunarodnom
planu više nego prethodna vlast za osam godina. Račan, njegov ministar
inostranih dela Tonino Picula i predsednik Hrvatske Stipe Mesić jedva da
su imali vremena za domaće (inače ozbiljne) probleme, sve putujući
okolo.
Završili su tri glavna posla: stavili su nogu u vrata Partnerstva za mir i Svetske trgovinske organizacije (STO); postigli su da Hrvatskoj bude ukinut nadzor Saveta Evrope tako što su tesnom dvotrećinskom većinom u Saboru promenili diskriminatorski Ustavni zakon o manjinama. U ta tri koraka Hrvatska je došla na vrata Evropske unije i NATO-a, čime je njen položaj znatno stabilizovan.
Desna opozicija – HDZ i prateća neoustaška lumpen-desnica – kiselo je pozdravila prijem u Partnerstvo za mir. Novi predsednik HDZ-a Ivo Sanader mrmljao je nešto o tome koliko je bivši režim za to zaslužan, ali srećan bio nije. Prijem u STO dočekan je još kiselije: i HDZ i – još više – neoustaška desnica oličena u Hrvatskoj stranci prava i veteranskim organizacijama kojih je legion, naime, dele mišljenje srbijanske trojne koalicije na vlasti o "globalizaciji" i "novom svetskom poretku". Promene Ustavnog zakona o manjinama doživljene su sa te strane maltene kao izdaja i prodaja zemlje belosvetskim moćnicima.
ZATVARANJE OBRUČA: Sa vojno-političke tačke gledišta, ulazak Hrvatske u Partnerstvo za mir zatvara obruč oko Srbije, što je u ovom trenutku jedva od neke važnosti, s obzirom na stanje stvari. Unutrašnjepolitičke posledice za Hrvatsku mnogo su važnije. Prilagođavanje Hrvatske vojske standardima NATO-a, ali još više političkom mestu oružanih snaga u demokratskoj državi, biće bolno, ali i korisno. Pre svega, dolazi kraj karijerama i političkoj moći generala-šofera koji od škole imaju veliki odmor i na brzinu unapređenih narednika iz legije stranaca. Njihovi su razni poslovi izašli na videlo poslednjih meseci: muvalo se sa vojnim liferacijama, nisu se vodile knjige, sekle su se debele provizije, pojavile su se stotine automobila spornog porekla, a neki su i nestali. U najvećem vojnom skandalu do sada otkriveno je da desetine hrvatskih generala primaju lažne ratne invalidnine; revizija invaliditeta sada se širi i na veteranske organizacije, čiji čelnici dobijaju histerične napade. HDZ, naravno, koristi priliku za korisne subverzije: na protestima raznih "dragovoljaca" protiv Haškog tribunala ("prekopavaju svetu hrvatsku zemlju!") nose se slike Ante Pavelića i nacističke oznake, pozdravlja se otvoreno ustaškim pozdravima, a sve to protiv nove vlasti koja – eto – ne samo što prodaje državu nego i dopušta pomisao da su branitelji možda počinili neki ratni zločin, a kao vrhunac svega – preispituje im penzije i invalidnine...
U okviru Partnerstva za mir, međutim, i vojska i branitelji biće pre ili kasnije svedeni na meru koju demokratska država dopušta. Pretnje državnim udarima i oružjem u demokratskim su državama kažnjive, kao i veličanje nacizma, rasistički ispadi i revizije ishoda Drugog svetskog rata. U demokratskim državama vojne službe bezbednosti, kakav je hrvatski SIS (Sigurnosno-informativna služba), bave se kontrašpijunažom unutar vojske i paze da podoficiri ne potkradaju državu, a ne bave se špijuniranjem civila, provalama u prostorije nevladinih organizacija i specijalnim operacijama protiv političke opozicije.
U demokratskim državama apsolutno je nezamislivo da ministar odbrane makar i privatno bude prisutan na komemoraciji palim borcima nacističke koalicije, u društvu ljudi sa ustaškim kapama koji dižu ruku na nacistički pozdrav. Jozo Radoš, hrvatski ministar odbrane, verovatno je ove godine to sebi dozvolio poslednji put.
Naime, u NATO-u i u Partnerstvu za mir nema sumnje ko je i zašto pobedio u Drugom svetskom ratu, a ko je i zašto u tom ratu bio poražen: antifašizam se tamo podrazumeva kao stvar elementarne pristojnosti i lepog vaspitanja.
UNUTRAŠNJE PREGRUPISAVANJE: Osim uljuđivanja, članstvo u Partnerstvu za mir doneće i druge koristi Hrvatskoj. Integracija u nastajuće odbrambene strukture u Evropi s jedne strane će fiksirati položaj Hrvatske u regionu i u okvirima dejtonskog Balkana. U doba Tuđmana i HDZ-a Hrvatska je bila nepredvidivi i često opasni faktor na terenu, kao što je poznato. Cena vojne integracije biće u prvom trenutku visoka, ali će zato investicije u vojsku biti transparentne i korisne: modernizacija i držanje koraka sa saveznicima biće na duži rok jeftiniji. Neće biti avantura, nalik na onu (ishodom izbora u poslednjem trenutku sprečenu) sa planiranom modernizacijom aviona Mig-21 i tenkova T-55 u Izraelu, za velike pare i nikakvu korist.
Uvlačenje Hrvatske u Partnerstvo za mir i druge evropske integracije uravnotežiće i odnose snaga na političkoj sceni. Naime, zagrebački lokalni izbori ukazali su na ubrzane promene: HDZ je odgurnut na marginalnu desnicu sa koje je potpuno istisnuo pravaše i slične ekstremiste; Hrvatska seljačka stranka je takođe potisnuta; Hrvatska narodna stranka probila se na treće mesto, odmah iza SDP-a i HSLS-a. Zagreb nije Hrvatska, ali obuhvata oko 25 odsto njenog glasačkog tela, pa je značajan pokazatelj. Sadašnji trend ukazuje na pomeranje HSLS-a Dražena Budiše ka desnici, a HNS Vesne Pusić ka levom centru, ako ne i dalje ulevo. To je, pre svega, posledica Budišinog sve većeg koketiranja sa nacionalističkom desnicom, u šta spada i skandal sa pojavom Joze Radoša na Blajburškom polju, ali i sve jasnijeg profiliranja Vesne Pusić kao glasa savesti i protivnika kompromisa sa HDZ-om i nacionalističkom desnicom. Ivica Račan, premijer vlade ekstremnog centra, poznat po svom odlučnom "možda!", neće moći dugo da balansira. Nova opozicija, kaže Vesna Pusić, rodiće se iz nedara koalicije pobedničkih šest stranaka. Dalje integracije Hrvatske u Evropu i svet tu mogu samo da pomognu.
Miloš Vasić
