Prijateljska ofanziva
Do
kraja milenijuma u Srbiji će biti izgrađeno deset miliona stanova, tokom
ovog stoleća novim stanarima biće predato milion stambenih jedinica, a
do 2010. godine naši neimari izgradiće sto hiljada stanova koji će biti
dodeljeni mladim bračnim parovima
i građanskim licima na službi u Vojsci Jugoslavije, u policiji,
vatrogasnim društvima i drugim ustanovama čiji pripadnici nose uniforme.
Vest je 15. maja zapremila bezmalo čitav dnevnik RTS-a , do osam sati
stizali su izveštaji iz cele zemlje (osim možda sa Kosova).
U devetnaest gradova došlo je devetnaest delegacija, lokalni rukovodioci naložili su da se iskopa devetnaest svečanih jama kako bi cenjeni gosti imali gde da bace beton koji ih je čekao u zidarskim kolicima. Svih devetnaest lopata pojavilo se u dnevniku (jednu lopatu su zajedničkim snagama u malter zarili jedan drug i drugarica, svirka u četiri ruke ispala je kudikamo efektnija nego kad jedan espeesovac sam vitla lopatom rizikujući da ukalja skupo odelo). Videlo se da je partijskim funkcionerima – koji su zbog svoje misije odvojeni od fizičkog rada – jedna lopata ništa; s druge strane, kad bi ostali ceo dan na gradilištu njihov gest izgubio bi neophodnu simboličnost. Ali i ovako su ostavili odličan utisak: da su bili goli do pojasa i da su malo mršaviji rekao bi čovek da gleda žurnal o kubikašima iz pedeset i neke.
Ideja da se sagrade stanovi potekla je s najvišeg mesta, baš kao i inicijativa za osnivanje Direkcije za obnovu zemlje. Reporteri RTS-a nisu se ustezali da za novorođene gledaoce hiljaditi put ispričaju legendu o njenom postanju. Da je za čitaoce ove rubrike jedanput i ja ispričam: kao što su temelji bivše Jugoslavije bili udareni u NOP-u, tako je u minulom ratu rođena Direkcija. Naš najbolji sin gledao je šta agresor sve ruši, gledao, gledao, doklen mu jednog dana nije prekipelo. Tito je mogao da naredi rušenje mosta, ovde je neprijatelj rušio mostove, niko nije znao šta ćemo sa tolikim ruševinama dok se predsednik nije dosetio da zemlju obnovi pomoću jedne direkcije (nije rekao ni "otadžbinska uprava", ni "glavni odbor", nego upravo "direkcija"): usred neprijateljske ofanzive imali smo dakle jednu prijateljsku, očinsku, pravu domaćinsku ofanzivu, iz ratnog vihora izašli smo bogatiji za još jednu direkciju.
Koja je svoju obnoviteljsku ulogu ozbiljno shvatila i stanove zida prvenstveno za mlade bračne parove (o mladencima je posebno nadahnuto govorio premijer Marjanović, nisam snimio njegovu besedu, ali je poruka da nema ničeg lepšeg nego kad se mladi ljudi registruju i kad tako registrovani i osokoljeni stanarskim pravom krenu u narodnooslobodilačku borbu protiv bele kuge). Zašto bi mlada i mladoženja išli na svadbeno putovanje u kužnu Veneciju, kad prvu bračnu noć mogu lepo da provedu na svome ognjištu?
Bračni parovi koji nisu mladi ne mogu se nadati stanu, ali stan iz druge faze obnove ne mogu dobiti ni mladi ljudi ako žive u grehu. U projektu nove čednosti sve mora da bude čisto, novo i uredno zavedeno: nov stan, nov bračni par, koji neće u zgradu uneti duh promiskuiteta, zaraznih bolesti i sl., nego će uneti nameštaj iz "Simpa", "Sociološke novele" V. Štambuka, "Galaktičku groznicu" Aleksandra Đaje i sl. Ključeve neće dobiti nijedan samac, nijedan udovac, invalid, ili usedelica; Direkcija neće da zbrinjava
raspuštenice, samohrane očeve, starije maloletnice koje su već krenule pogrešnim putem...
Ja bih mladim stanarima dao neki rok da na svet donesu određeni broj dece, pa ko ispuni bonus neka stanuje, ko ne ispuni neka ide u banju za nerotkinje ili u podstanare. Sa potonjima bih, inače, bio naročito oprezan zbog poznate njihove sklonosti da sklapaju brakove iz računa: kad ne bi bilo starosnog cenzusa, mnogi vremešniji podstanar venčao bi se nekom drugom isto tako podstanarkom pa da imaju vlastiti stan koji bi potom izdavali i delili kiriju, dok se i oko toga ne bi zakrvili.
Rasparenost se može nadomestiti jedino uniformom. Tako neki policajac koji usled mnogih dežurstava u noćnoj smeni nije našao bračnu družicu može da konkuriše za stan, on će i tako neoženjen imati prednost nad svakim civilom, ali će ga uvek pobediti par, samo opet ne bilo koji par, ne baba i deda, ne par homoseksualaca, nego par koji je heteroseksualan, mlađahan i bračan. Tako dolazimo do idealnog para milenijuma: ženik radi u vojsci a nevesta u policiji, on je dolazio da sluša profesora Ratka Markovića i ašikovao sa njom, imaju dvadeset šest godina, ljubav iz policijske/vojne akademije krunisali su brakom...
U polučasovnom raportu novinari RTS-a sabirali su prilježno kvadraturu svake buduće lođe, svake niše, špajza, terase, ispada da će svaki bračni par (ako samo ostane mlad) krajem ove decenije imati 2,4 stana, što je 3,9 puta više nego što imaju bračni drugovi u dušmanskim zemljama...
Gle, već je osam, čovek i ne primeti kako vreme leti kad je dnevnik tako raznovrstan! Hoće li biti vremena da se RTS osvrne na miting opozicije? Da, da, biće, iako na takozvanom mitingu praktično nije nikog ni bilo. Osim govornika koji su svi do jednog bulaznili. Istini za volju, beslovesna buka sa izdajničke bine remetila je kućni red u okolnim zgradama, popodnevni odmor zagarantovan kućnim redom bio je narušen pa su stanari okolnih zgrada u znak protesta bacali letke. I pre ove larme kućni saveti su bili siti izdaje i petokolonaštva, zato su u štampariji – koju razume se kriju od opozicije i njenih nalogodavaca – odštampali letak: na finoj hartiji, u još finijem koloru, ujedinjeno stanarstvo obznanjuje da "zapad dreši kesu za svoje štićenike", Otpor dobija oko dva miliona dolara, dok za "gradsku gerilu" zapad planira duplo veću svotu!
Zapad, zapad... Gura šest miliona janičarima u šalvare umesto da se baci na stanogradnju: toliki mladi parovi, nameštenici CIA-e, mlađi oficiri NATO-a nemaju gde da sviju gnezdo ni gde da obavljaju bračne obaveze, natalitet trpi, nacija stari...
Ali, tako je u svim zemljama koje nemaju Direkciju za obnovu.
Ljubomir Živkov
