Vreme broj 490, 27. maj 2000.

Zašto JUL najavljuje Zakon o odbrani države

Poslednja faza obnove

Vlast nema ništa dobro da ponudi građanima, pa im za uzvrat nudi pojačavanje terora nekakvim antiterorističkim zakonom koji će biti zgodna osnova za eliminisanje svih političkih protivnika redom

Vlast je gromoglasno najavila donošenje zakona o zaštiti države pod izgovorom borbe protiv terorizma. To neće eliminisati nikakav terorizam, naprosto zato što nasilje u Srbiji ne potpada pod definiciju terorizma. Neće suzbiti ni nasilje, naprotiv. Samo će pojačati teror kao način vladanja pomoću straha, što se može smatrati ciljem vlasti, koja osim zastrašivanja i sile uopšte nema šta da ponudi svojim građanima.

Kako je odjednom došlo do hiperprodukcije optužbi i kontraoptužbi za terorizam? Vratimo se malo unazad. Vlast je prvi put govorila o terorizmu u kontekstu Kosova, i to je imalo nekog smisla. Naime, prema definiciji FBI-ja (u UN-u još nije usvojena međunarodna definicija), terorizam je "nezakonita upotreba sile protiv lica ili imovine kako bi se vlast, civilno stanovništvo ili neki njihov segment zastrašili ili prinudili na ostvarivanje političkih ili društvenih ciljeva". Režimu, međutim, 1998. godine nije palo na pamet da usvaja antiteroristički zakon koji bi se primenjivao na teritoriji Kosova.

Takvog zakona se nisu setili ni kad je, recimo, ubijen Slavko Ćuruvija.

ATENTATI: Optužbe za državni terorizam onda se setio neko drugi – Srpski pokret obnove. Ta stranka je nazvala ubistvo četvorice njenih funkcionera i pokušaj ubistva Vuka Draškovića državnim terorizmom, i od te tvrdnje nije odustala, iako taj atentat nije bio terorističko delo. Jedno od osnovnih obeležja terorizma, naime, jeste da je usmeren protiv vlasti.

Režimu se očigledno nije dopadalo da svaki dan posredstvom Studija B i drugde bude optuživan za terorizam. Pomalo su se čak našli u defanzivi, bilo je i oficijelnih demantija da u Srbiji postoji državni terorizam. Zatim je usledio kontraudarac: ne samo ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića, nego i direktora JAT-a Žike Petrovića momentalno je, pre ikakve istrage, obeleženo kao teroristički čin. Šta mari što je prilikom ovih ubistava izostalo osnovno obeležje terorističkih atentata – da se počinioci odmah jave? Naime, teroristi biraju mete zbog njihovog simboličkog značaja, jer je cilj ubistva psihološki efekat. Međutim, prilikom oba ta ubistva, a posebno posle ubistva Boška Peroševića, koje je takođe odmah i histerično okvalifikovano kao terorizam, svi su pitali – a što njega? Oni naprosto nisu bili nikakvi simboli. Ovde se ne zna ko koga ubija i zašto, što govori da sve to nema veze s terorizmom.

To se, međutim, vlasti ništa ne tiče. Bitno je da su sad oni ti koji optužuju za terorizam, čime valjda veruju da relativizuju optužbe SPO-a. I ne samo što SPS i pre policije zna da je reč o terorizmu, nego znaju i ko su terorističke organizacije – pokret Otpor i SPO. Istina, konspirativnost, odnosno bezbednost primarna je briga pravih terorističkih organizacija, a ovi pod svojim imenima i prezimenima govore na mitinzima i tribinama, čak nose majice i bedževe koje ih svakom identifikuju kao teroriste, ali ni to nije bitno.

Važno je da se zna da svuda u svetu postoji saglasnost o tome da se protiv terorizma mora voditi najoštrija borba, da su i u antiterorističkim zakonima zemalja koje najviše drže do demokratskih obeležja suspendovana brojna ljudska prava (vidi okvir), te zato prosto ne postoji bolji izgovor za masovnu i brutalnu represiju.

Postoji još jedno pitanje: budući da savezni krivični zakon ima poglavlje o terorizmu koje pruža sasvim dovoljno mogućih sankcija za takva dela, zašto je potreban poseban zakon – i to takav koji bi, po rečima republičkog javnog tužioca Dragiše Krsmanovića, mogao biti zasnovan na "uredbi s kojom smo radili u ratnim uslovima"?

Po oceni opozicionih prvaka i većine eksperata, cilj je da se pojačanoj represiji i zastrašivanju, koje režim očigledno planira, obezbedi legalna forma, sa mogućnošću da se zabrane Otpor i opozicione stranke, pohapse i osude na ko zna kakve kazne stranački lideri i ostale nepoželjne individue. Sudeći po najavama, zakonski tekst će sam po sebi služiti za zastrašivanje pošto će biti strog i propisivaće drakonske kazne.

Pogledajmo samo nekoliko izjava kojim se najavljuje usvajanje JUL-ovog predloga zakona: "Obračun sa terorizmom je prioritetan zadatak i svaki građanin treba da zna da država neće dozvoliti da bude paralisana i da će reagovati na sve oblike destabilizacije" (Ljubiša Ristić, predsednik JUL-a); "Terorizam i nasilje u zemlji biće iskorenjeni uz snažnu podršku naroda" (Vlajko Stojiljković, ministar unutrašnjih poslova u Vladi Srbije); "Deo opozicije i fašistička organizacija Otpor otvoreno pozivaju na terorizam i rušenje ustavnog poretka uz svakodnevnu pomoć mentora iz inostranstva" (Komisija SPS-a za odbranu i bezbednost).

JESMO LI U RATU: Zašto hoće da vrate uredbe iz ratnog stanja? "Svima je poznato kojim se sredstvima služe naši neprijatelji. Mi smo u ratu", rekao je Ljubiša Ristić pre nekoliko dana na proširenoj sednici Gradskog odbora JUL-a Novog Sada.

Ratno stanje je, podsećamo, ukinuto odlukom Skupštine SRJ 25. juna prošle godine, ali režim u Srbiji nije bio raspoložen da baš odmah ukine i ograničenja sloboda i prava koja su odatle proizašla.

Još neko vreme su ostala na snazi ovlašćenja MUP-a po kojima ministar unutrašnjih poslova može ograničiti kretanje i zadržati duže od 24 časa "lica koja narušavaju javni red i mir" odnosno koja "ugrožavaju bezbednost građana ili odbranu i bezbednost Republike". Ministar je bio ovlašćen i da izrekne meru "upućivanja na boravak u određeno mesto" na 60 dana licima koja "predstavljaju opasnost za bezbednost Republike". Policija je mogla bez naloga pretresati lica, njihove stvari, vozila i prostorija u cilju provere da li ta lica neovlašćeno poseduju oružje, municiju, eksploziv i druge stvari, robu koja je u posebnom režimu za vreme ratnog stanja, kao i propagandni materijal neprijateljske sadržine". Zatim, bilo je dozvoljeno da "službena lica ministarstva mogu upotrebiti vatreno oružje ako drukčije ne mogu da spreče bekstvo lica zatečenog u vršenju krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti". Javni skupovi su se mogli održavati samo uz prethodno odobrenje nadležnog organa.

Političke partije nisu zabranjivane tokom intervencije NATO-a, ali ne znači da se to u sadašnjim uslovima neće dogoditi. Moglo se i očekivati da vlast neće ćutke primiti skandiranje "ustanak" i "osveta", pozive vojsci i policiji da se okrenu od vlasti. Činjenica da bi nošenje majica sa nacrtanom pesnicom, deljenje opozicionih letaka ili učešće u dozvoljenim skupovima bilo teško podvesti pod definiciju bilo kog krivičnog dela, a kamoli terorističkog, ne mora da pravi posebne teškoće režimu. Presedan je postavljen pre nekoliko dana prilikom donošenja presude tzv. đakovičkoj grupi Albanaca. Sudija je naime saopštio da u terorizmu nema individualizacije odgovornosti, te kazne i nisu razrezane prema težini počinjenog dela, nego prema godinama starosti i broju članova porodice: oni sa više dece dobijali su manje kazne, oni sa jednim detetom veće.

SMRTNA KAZNA: Krajem prošle nedelje, predstavnici JUL-a su slavodobitno najavljivali da će njihov antiteroristički zakon biti usvojen u Skupštini Srbije već u ponedeljak ili utorak (22. ili 23. maja). Predsednik Skupštine ni do danas (sreda) nije zakazao skupštinsku sednicu. Kakvo je sad to iznenadno nepoštovanje odluka JUL-a?

Čak se dogodilo i to da je Vojislav Šešelj u emisiji TV Palma rekao da on ne podržava donošenje antiterorističkog zakona, da su za kažnjavanje takvih dela dovoljne odredbe Krivičnog zakona. Istovremeno se založio za češće propisivanje smrtne kazne, na primer za Arkanove ubice i Jenkijeve kidnapere.

Izgleda da je reč o sledećem: terorizam je krivično delo koje je pod tim nazivom sankcionisano u saveznom krivičnom zakonu. U tom KZ je, međutim, ukinuta smrtna kazna. U KZ Republike Srbije još postoji smrtna kazna jer republički zakon nikad nije usaglašen sa saveznim. Pošto je prvobitna intencija izgleda bila da se u novom antiterorističkom zakonu zapreti smrtnom kaznom, najzgodnije je bilo da se donese na republičkom nivou, ali sad smeta savezni krivični zakon koji određuje krivično delo terorizma, ali ne predviđa streljačke vodove. Moguće je da je stvar odložena dok državni pravnici to nekako ne raspetljaju.

BATINAŠI I OTISCI: Svakako, sa zakonima ili bez njih, režim nastavlja da teroriše političke protivnike. Objavljeno je da je, na primer, policija u Bačkoj Palanki upala i pretresla stan aktiviste Otpora Nemanje Lazića, i da su ispitivali njegovu majku. Komšija je, navodno, prijavio majku da je delila letke Otpora i Demokratske omladine. Vladimir Gošić iz Smedereva priveden je, fotografisan i uzeti su mu otisci prstiju zato što je nosio majicu sa porukom "Otpor do pobede", čime je "narušio javni red i mir". Pominje se da je tokom poslednjih demonstracija privedeno oko 500 ljudi. Prema advokatu Gradimiru Naliću, 24 demonstranta iz Beograda poslato je "na robovski rad, na okopavanje soje" u Padinsku Skelu. U utorak 23. maja uveče nekoliko desetina batinaša sa hirurškim maskama na licu i belim povezima na glavi uleteli su u Arhitektonski i Elektrotehnički fakultet i izbacili stotinak studenata, dva profesora i nekoliko studenata koji su, reagujući na režimsku represiju, odlučili da ne napuštaju zgradu do petka. Demonstrante zadnjih dana ne biju – možda zato što ih je sve manje, prevashodno zbog velikih grešaka opozicionih stranaka.

RAVNOTEŽA STRAHA: Konačno, šta je cilj ovolikog terora? Prema nekim najavama – reč je o pripremi za izbore, onako kako ih režim shvata. Već pominjani Ljubiša Ristić je izjavio: "Neprijatelje čekamo tamo gde će dobiti jasan odgovor – na izborima." Vladimir Goati je procenio da će izbori verovatno biti održani u septembru ili oktobru, a i ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović je prilikom skorašnje posete Moskvi rekao da će izbori biti održani u zakonskom roku – i da će biti fer i demokratski kao što su to uvek dosad i bili.

Do izbora je vlastima ostalo da obave još nekoliko poslova – da na ovaj ili onaj način zatvore preostale nezavisne medije, eliminišu opozicione stranke i posebno Otpor, čije se moralne snage i difuzne organizacije posebno plaše, raspišu izbore pod njihovim uslovima na koje će samo oni izaći (ili još neko ko će im se u međuvremenu pridružiti) – i eto patriotsko-obnoviteljskog raja.

Sasvim je nejasno šta će sa svoje strane učiniti opozicija, koja je opet podeljena i kao i uvek dezorijentisana. Trenutno stanje bi se moglo opisati kao ravnoteža straha između režima i njegovih protivnika, s tim što je na strani ovih drugih prednost sažeta u definiciji: sloboda je kad nemaš šta da izgubiš.

Roksanda Ninčić

Kako to rade drugi

Inicijatori srpskog antiterorističkog zakona kažu da će uvažiti svetska iskustva u ovoj oblasti. Nisu, međutim, precizirali na koja iskustva misle.

U izveštaju britanskog parlamenta o primeni Zakona o terorizmu i zaveri u 1998. godini kaže se da akcije te vrste neminovno ugrožavaju ljudska prava: ograničavaju lične slobode, suspenduju jedan ili više aspekata fer suđenja, narušavaju privatnost i porodični život, slobodu izražavanja, okupljanja i udruživanja – ali da je to cena borbe protiv terorističkog zla. Međutim, kaže se dalje, oba doma parlamenta budno prate antiterorističke akcije kako bi bilo što manje narušavanja ljudskih prava.

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel na ovu stvar gleda iz drugog ugla. Oni su u izveštaju za 1998. napisali da su ljudska prava deo problema u Severnoj Irskoj koji pogoršava konflikt. Kažu da je britanskim zakonom narušeno pravo na pretpostavku nevinosti, da ljudi mogu biti optuženi za članstvo u terorističkoj organizaciji samo na osnovu mišljenja policije Alstera. Zakonodavstvo bi u najmanju ruku moralo ublažiti ove rizike definisanjem jasno prepoznatljivog krivičnog dela terorizma i određivanjem dela koja predstavljaju zaveru. Ljudska prava ne bi smela biti eliminisana u ime tako "nebuloznih koncepata" kakvi su nacionalna bezbednost, teritorijalni integritet i javna bezbednost, kaže Amnesti, dodajući da bi bilo neophodno uspostaviti pravne mehanizme koji bi zadobili poštovanje i poverenje cele zajednice.

Prema britanskom zakonu, policija može da hapsi bez naloga ako postoji osnovana sumnja o naručivanju, pripremi ili podsticanju na terorističke akte, pri čemu se ta sumnja i ne mora odnositi na neko određeno krivično delo. Policijski pritvor može trajati do 48 sati, a državni sekretar ga može produžiti, ali najviše na pet dana.

Donji dom američkog Kongresa je 13. marta 1996, dok je Bil Klinton istog dana otvarao međunarodni antiteroristički samit u Egiptu, izbacio neke od najtvrđih i najkontroverznijih odredaba antiterorističkog zakonodavstva koje je predsednik predložio. Između ostalog, izbačena je odredba Zakona o antiterorizmu i delotvornoj smrtnoj kazni koja omogućava Vladi da obeleži određene grupe kao terorističke, kao i one koje dozvoljavaju korišćenje dokaza pribavljenih prisluškivanjem bez naloga.

Prema izveštaju CNN-a o tom događaju, ove amandmane je usvojio neobičan savez grupa na levici i desnici koje su se našle u mišljenju da predsednikov nacrt daje prevelika ovlašćenja federalnoj Vladi. Uz to, američki eksperti su pokopali i tu ublaženu verziju zakona, smatrajući da neće mnogo doprineti suzbijanju terorizma. Stručnjak za terorizam Lari Džonson je izjavio da je zakon, u najboljem slučaju, "božićna jelka okićena da bi se javnost umirila da Vlada nešto čini".

U Pakistanu je 1997, međutim, usvojen antiteroristički zakon koji je – prema izveštaju međunarodne organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel – dao policiji široke mogućnosti da nekažnjeno krši prava čoveka. Policiji i vojsci je omogućeno da pucaju na svakog ko čini ili za koga se veruje da će počiniti teroristički akt. Dobili su i ovlašćenje da hapse osumnjičene i pretresaju prostorije bez naloga, a uspostavljeni su i preki sudovi gde optuženi za teroristička dela mogu biti osuđeni na smrt u roku od sedam dana.