Kultura

Vreme broj 490, 27. maj 2000.

Kanski sjaj Larsa fon Trira

Emigrantski ples

Trir će verovatno ostati upamćen kao autor prvog mjuzikla sa nesrećnim krajem. Iako je film unapred otkupljen za čitav svet, njegove bioskopske šanse su sasvim male, a glavni adut je pre Bjork nego sam reditelj

Kada ste bili u prilici da vidite predsednika žirija velikog svetskog filmskog festivala kako peva na dodeli nagrada? Kada je predsednik žirija bio Francuz u Francuskoj a da francuska kinematografija nije dobila nijednu nagradu? Sve to i više u Kanu leta gospodnjeg 2000, u noći kada su dodeljene nagrade. Akteri: Lik Beson, Bjork, Lars fon Trir, Katrin Danev...

Predistorija kaže da je zvanični program Kana 2000. nastajao teškom mukom. Žil Žakob je smenio Olivjea Baroa. Kažu da je uzeo filmove sa tradicionalno dobrih programa "Petnaest dana autora" i "Nedelja kritike" za glavni program. Rezultat: dominacija azijskog filma, veliki broj žena reditelja i debitantskih ostvarenja. Krajnji rezultat: program je bio odličan, premda netipičan i definitivno nekomercijalan. Holivud je bio sateran u geto marketa i filmova van konkurencije, na kojima je počivao glamur festivala.

OSTARELI VUNDERKIND: Iako je azijskim kinematografijama pripao Gran pri (kinesko crno-belo remek-delo Đavoli pred kućnim pragom), debitantske nagrade (dva iranska filma Djomeh i Vreme pijanih konja), "polovina" gran prija žirija (Samira Mahmaloah za Crne školske table), nagrada za najbolju mušku ulogu (Toni Leung u filmu Vong Kar Vaja Raspoloženje za ljubav), nagrada za režiju (Edvard Jang za I je'n,dva...), prevladava utisak apsolutnog trijumfa Larsa fon Trira sa filmom Igrač u tami.

"Zašto vičete uuuuu..?" pitao je biranu publiku na dodeli nagrada ostareli danski vunderkind, podižući Zlatnu palmu koja mu je dvaput ispala sa tendencijom da se razbije u paramparčad (nagrada je delo draguljara Šopara). "Recite Bjork da je volim jer mi ona to ne veruje kada joj kažem!" I dalje, "Žil Žakob je mnogo fin gospodin koji me već šest puta poziva u Kan. Ne znam da li se razume u film, ali je mnogo fini čovek" (kikotanje na bini i smeh u publici).

Prolog ove drame sa srećnim epilogom jesu konstantni sukobi zvezde projekta Bjork (glavna glumica i kompozitor i izvođač muzike), velike zvezde malih dimenzija sa malog Islanda, i pronalazača Dogme 95 Larsa fon Trira, poznatog danskog reditelja. Kulminacija – konferencija za štampu povodom filma na kojoj Bjork nije bila. Izjave za pamćenje, ko-zvezde filma, prve dame francuske kinematografije Katrin Denev: "Znate, Bjork nije glumica, ona ne ume da glumi! Imali smo velike probleme jer je ona htela da se potpuno identifikuje sa heroinom filma da je oseća a ne da glumi."

HAPPY END: Lik Beson počinje da peva It's so Quiet i svi znaju da Bjork dobija "Palmu" za glavnu žensku ulogu, a na kraju balade zagrljeni u raskošnoj svetlosti bliceva Lars fon Trir, Katrin Denev i Bjork, koja u Ajnštajnovom maniru plazi jezik celom svetu.

Francuska štampa je već sledećeg dana skandalizovana time što francuski filmovi nisu dobili nijednu nagradu, prigovaraju i samom Besonu što je kao predsednik žirija našao vremena da reklamira blokbaster Taxi 2, čiji je producent. Ipak, Francuzi ga vole što je uspešan i u njemu vide svoga Džordža Lukasa.

Filmski festival u Kanu podseća na staru damu koja želi da prigrli nove tehnologije, da promoviše male kinematografije, ali da pri tom sačuva glamur tradicije od pola veka.

Ali c'est la vie, c'est la Cannes, ili srpski "jedan je Kan"! Ipak utisak je male jugokolonije u Kanu da je u Beogradu bilo mnogo interesantnije. Žiri FIPRESCI, u kojem sam imao čast da budem ove godine kao filmski kritičar "Vremena", dodelio je svoju nagradu crno-belom japanskom filmu od tri sata i 37 minuta Eureka Aojame Šindžija, koji je oduševio sve koji su dočekali kraj u koloru.

Ali, kako to kaže američka cehovska štampa ("Verajeti"; "Muving pikčers", "Skrin") – ko još pamti pobednike i nagrade? Filmovi ostaju samo kada ih publika izabere, a nagrade i nagrađivanje deo su mnogo komplikovanije priče, u kojoj filmska diplomatija, ima nesumnjiv uticaj.

Dinko Tucaković

Biografija Larsa fon Trira

Rođen u Kopenhagenu 30. aprila 1956, Lars fon Trir je poznat, osim kao jedan od vodećih evropskih reditelja, i kao čovek koji ne voli da putuje. Rođen je u komunističkoj porodici, a kada je imao sedam godina majka je htela da se presele u Jugoslaviju. Trira je praktično promovisao Kanski festival, a svetsku afirmaciju je doživeo filmom Evropa (u američkoj distribuciji ZENTROPA) i umetničkim konceptom DOGMA 95, koji je poharao svetske festivale i razgalio mladu generaciju filmskih autora, kao nedogmatičan i jeftin način snimanja filmova.

Do sada je snimljeno šest dogma projekata, a u Kanu je promovisan Kralj je živ Serena Jakobsena. Fon Trir je poznat i po evropskom pandanu serije Twin Peaks – The Kingdom. Izuzetno je cenjen i među našom publikom, a predstavljen je svojevremeno retrospektivom na Festu, kao i u skromnoj ali efektnoj distribuciji filma Kroz talase, za koji je glumica Emili Tompson dobila Zlatnu palmu.

Igrač u tami nije dogma projekat ali je snimljen elektronski (ponekad i sa šezdeset kamera, a za jednom od njih bio je i sam Fon Trir, kao u filmu Idioti, prvom dogma projektu).

Trir će verovatno ostati upamćen kao autor prvog mjuzikla sa nesrećnim krajem. Iako je film unapred otkupljen za čitav svet, njegove bioskopske šanse su sasvim male, a glavni adut je pre Bjork nego sam reditelj.

On je autor koji ne priznaje žanrove. Nema ambiciju da postane mogul. U svečanim prilikama nosi smoking legendarnog danskog prethodnika Karla Teodora Drejera (Stradanje Jovanke Orleanke), koji je kupio u bescenje na jednoj aukciji.

Za kraj citat jednog dijaloga iz filma:

"Džef: Da li si videla Veliki kineski zid?

Selma (Bjork): Svi zidovi su veliki ako se krov ne sruši..."

Na pitanje zašto su njegovi junaci Sloveni a ne Skandinavci (glavna junakinja je emigrant iz Češke) nije imao odgovora.

Filmografija

Igrač u tami (Dancer in the Dark; 2000)
Sinopsis filma: Selma je češki imigrant, samohrana majka koja radi u fabrici u ruralnoj Americi. Spas nalazi u svojoj strasti za muzikom, naročito u pevačko-igračkim tačkama iz holivudskih mjuzikala. Selma krije tragičnu tajnu: ona lagano gubi vid, a njenog sina Džina čeka ista sudbina ukoliko ne skupi dovoljno novca da mu omogući operaciju. Kada je očajni sused lažno optužuje za krađu ušteđevine, Selmina životna drama eskalira u tragično finale.

Idioti (The Idiots; 1988)
Kraljevstvo II
(The Kingdom II; 1997)
Kroz talase
(Breaking the Waves; 1996)
Kraljevstvo I
(The Kingdom I; 1994)
Evropa
(Europa; 1991)
Epidemija
(Epidemic; 1988)
Medeja
(Medea; 1987)
Element zločina
(The Element of Crime; 1990)

prethodni sadržaj naredni

vrh