Film: Erin Brokovič /Erin Brochovich/
Suze i dolari
Žanr: biografska socijalna drama
Režija: Steven Soderberg
Igraju: Julia Roberts, Albert Finney, Aaron Eckhart
Erin
Brokovič je stvarna ličnost i sudski proces o kome je reč zaista se
odigrao. Sami po sebi, događaji koji su ga izazvali veoma su potresni i
dirljivi (mnogobrojne porodice teško obolele zbog hemikalija iz obližnje
fabrike), a mi ovde u Srbiji svakako imamo još koji ekstra razlog da se
pred ovom pričom rasplačemo (šifra: osiromašeni uranijum). Elem, pred
nama je još jedan, doduše nimalo neophodan dokaz da ništa nije
efektnije od kombinacije dolara, sisa i suza. Za dolarima od odštete juri
naravno gospođica ready made
pravnica Erin B. (Džulija Roberts), sise su takođe njene (ženama iz
unesrećenih porodica dotle su ih već odsekli), a i sporadične suze, pošto
je Erin, naravno, meka srca. Što se tiče pomenutih porodica, njihove su
definitivno suze, neki prekasno pristigli dolari na kraju balade i možda,
za te dolare kupljeni, silikoni. Ono što je interesantno u celoj stvari
sigurno je činjenica da je Brokovičeva, iako stvarna i još uvek živa
osoba (koja čak igra epizodu u ovom filmu) ipak tretirana začuđujuće
realno. Njena bezobzirnost, sebičnost, surovost i sirovost isplivavaju na
površinu bez većih teškoća. Isto se odnosi i na oštećene građane,
čije su najupečatljivije osobine gramzivost i glupost. Ono što se uvek
ne uspeva razabrati jeste da li je u pitanju intencija autora da izgradi
uverljive likove, koja mu je usput iskliznula iz ruku, ili je ova surova
iskrenost sama od sebe proizišla iz svih činjenica koje je trebalo izložiti.
Što se pak autora tiče, Soderberg je prošao dug put od svog
priznatog kanskog pobednika Seks, laži
i video trake (Sex, lies and
videotapes, 1989). Pošto je doživeo nezapamćenu propast sa sledećim
filmom Kafka (Kafka 1991),
Soderberg je, izgledalo je, shvatio suštinu uspeha: nešto za sebe, nešto
za vozače kamiona, dokone domaćice i histerične tinejdžere. Tako
njegovi kasniji filmovi Veoma opasna
romansa (Out of sight, 1998)
i Englez (Limey, 1999) možda na nivou celine nisu bili konzistentna
remek-dela, ali iz njih nam ostaje više od nekoliko nezaboravnih scena.
Osim toga, Soderberg je svoj autorski rukopis ovde razvio do izuzetne
zanimljivosti i prepoznatljivosti, i otvorio sebi put za film koji bi
najzad umeo ponovo da pruži sadržaj, osim stila, i celinu, osim delova.
Nažalost, upustivši se u Erin
Brokovič, on je zaista težio svemu što mu je nedostajalo (naročito
kompaktnosti priče), ali i izgubio sve što je bio stekao. Njegovi
stidljivi i kompromiserski montažni pokušaji odaju strah da mejnstrim neće
prihvatiti ništa novo i drugačije, prizivajući sa tugom u naša sećanja
jednu od najlepših ljubavnih scena modernog filma, iz Veoma
opasne romanse, ili jednu od najnapetijih triler scena iz filma Englez,
uz nevericu da gledamo delo istog autora.
I zaista, sa Erin, on je
uspeo da kupi naklonost široke publike i da se najzad vrati na pozicije
G. Uspešnog. Retko ko će primetiti koliko je usput žrtvovao. Nama koji
smo primetili ostaje nada da je upravo ova, sigurna pozicija to što je
Soderberg čekao kako bi najzad spojio svoja prava interesovanja sa svojim
mogućnostima, i stvorio svoj, zabavan, oštrouman i maštovit, film. Bez
jeftine manipulacije tragedijom, bez neiskrene himne američkom snu i, ako
je ikako moguće, bez suza, sisa i dolara zajedno.
Maja Uzelac
