Hrvatska
Obaveštajna čistka
Dramatična akcija nove hrvatske vlasti protiv jedne
od mnogih tajnih službi jeste početak procesa čišćenja za koji mnogi
misle da je uveliko zakasnio. Naime, neke važne ptičice su odletele, a
mnogi važni papiri nestali
Od našeg specijalnog izveštača iz Zagreba
U
sredu 23. maja pre podne, u kabinetu predsednika Stipe Mesića održan je
jedan značajan sastanak. Značajan po tome što su, dok je sastanak
trajao, pripadnici elitne jedinice Specijalne policije iz Lučkog kod
Zagreba “Alfe” dobili naređenje da se presvuku u civil i budu spremni
za akciju. Plan akcije bio je u najvećoj tajnosti razrađen u kabinetu
Tomislava Karamarka, savetnika predsednika Republike za nacionalnu
sigurnost i načelnika Ureda za nacionalnu sigurnost Hrvatske, i
“Alfe” su sa detaljima i ciljem akcije upoznate u poslednjem trenutku.
U Mesićevom kabinetu okupili su se Karamarko, premijer Ivica Račan, ministri Šime Lučin (unutrašnji poslovi), Jozo Radoš (odbrana) i Stjepan Ivanišević (pravosuđe), kao i Đurđa Adlešić, predsednica Odbora za unutarnju politiku i nacionalnu sigurnost Sabora. Prethodnog dana Tomislav Karamarko pozvao je na diskretan sastanak Damira Lončarića, šefa obezbeđenja aerodroma Zagreb na Plesu, bivšeg veoma uglednog policajca i jednog od najboljih kriminalista u bivšoj Jugoslaviji. Obojica, Karamarko i Lončarić, najureni su iz policije 1995, kada su pokušali da podnesu krivičnu prijavu protiv tada nedodirljivog hercegovačkog “bizmismena” Miroslava Kutle. Karamarko nije odugovlačio: upitao je Lončarića hoće li da zauzme mesto načelnika HIS-a (Hrvatske izvještajne službe), upražnjeno ostavkom Ozrena Žuneca pre više od mesec dana. Iznenađeni Lončarić hteo je da razmisli i dobio je 24 sata.
Sastanak u vili “Zagorje” počeo je u 9 sati pre podne Mesićevom
odlučnom tvrdnjom da je stanje u HIS-u “neodrživo” i da se odmah
mora naći novi šef. Karamarko je predložio Lončarića, Ivica Račan je
pokušao da kandiduje svog partijskog druga Josipa Kukuljana, takođe bivšeg
policajca od velikog ugleda, ali mu je rečeno da je opšti stav šestorke
da takva mesta zauzmu profesionalci bez političkih bremena. Onda je
Karamarko izložio plan akcije. Jozo Radoš je bio rezervisan, ali je odlučeno
da se u akciju krene i da Đurđa Adlešić odmah okupi saborski Odbor za
nacionalnu sigurnost i predstavi mu novog šefa HIS-a. U roku od četvrt
sata Karamarko je Odboru predstavio Damira Lončarića. Za to vreme
specijalna policija iz Lučkog već je blokirala bar dva objekta HIS-a i
preuzela unutrašnje obezbeđenje od vojne policije Prvog gardijskog
zdruga koja je do tada čuvala tu agenciju. Nije bilo incidenata, mada su
policajci zamolili sve zaposlene da objekte napuste i pri tom ih detaljno
pretresli.
MESIĆEVA TAKTIKA: Povod za tu akciju, koju je zgranuti HDZ odmah nazvao “državnim udarom”, bila su dokumenta otkrivena u Tuđmanovoj arhivi: dva izveštaja HIS-a o masakru u Ahmićima, u srednjoj Bosni, aprila 1993. Jedan je potpisao Miroslav Tuđman u svom svojstvu ravnatelja HIS-a, a drugi u njegovo ime Đurđa Šušak, žena ministra odbrane Gojka Šuška (umro 1998) i visoki funkcioner HIS-a. Ta dva dokumenta ukazuju da je vrh države bio odmah upoznat sa masakrom u Ahmićima, gde je za pola sata pobijeno 116 civila između sedam meseci i 80 godina starosti; da su imena počinilaca poznata od početka; da su bar četvorica glavnih krivaca dobili zaštitu hrvatske države, nove identitete i smeštaj na teritoriji Hrvatske; jednom reči, da je general Tihomir Blaškić u Hagu osuđen na 45 godina zatvora umesto njih, uz puno znanje i podršku Franje Tuđmana i hadezeovskih vlasti, koje su se licemerno sablaznile i užasnule nad tom presudom.
To
krajnje kompromitantno otkriće Stipe Mesić je – po svom dobrom običaju
– odmah podelio sa hrvatskom javnošću, stavivši opet svoje kolege iz
šestorke pred svršen čin. Naime, i HSLS Dražena Budiše, i HSS Zlatka
Tomčića, predsednika Sabora, sve su nervozniji tom Mesićevom taktikom,
između ostalog i zato što sve više koketiraju sa desnicom, u nadi da će
sebi privući razočarane hadezeovce; ni najveća stranka koalicije, SDP
Ivice Račana, ne voli da se Mesić nameće na taj način. Pa je tako
Zlatko Tomčić pre neki dan izjavio da Hrvatskoj “nije potrebna detuđmanizacija”,
Dražen Budiša da su “mediji umislili da su politička snaga” (a
njegov član Baltazar Jalšovec, potpredsednik Sabora, da je u Blajburgu
začeta sadašnja hrvatska država), dok je Ivica Račan više puta dao do
znanja da se radije ne bi bavio prošlošću HDZ-a i Tuđmanovom ulogom.
Dokumenta o Ahmićima napravila su od svih njih naivce – ako ne i
budale. Vidljivo nervozni Ivica Račan komentarisao je prepad na HIS kao
“praktično raspuštanje” te agencije; ostali su ćutali, osim Stipe
Mesića. Mesić je rekao da je “raspuštanje” preteran izraz, jer da
je reč o “temeljitoj reorganizaciji”; zaprepastio je javnost podatkom
da se od tri stotine zaposlenih u HIS-u samo njih devet bavilo svojim
poslom – obaveštajnim radom prema inostranstvu i analitikom – dok
ostali ili nisu radili ništa, ili su se (većinom) bavili domaćom špijunažom
i još gorim stvarima. Planira se da posle postupka provere i hvatanja
svih konaca HIS-ovih poslova samo stotinak službenika ostane u agenciji.
Na pitanje šta će biti sa ostalima, Mesić je rekao: “Oni koji su ih
zaposlili u HIS-u neka ih zaposle drugde”. I tu je ključ priče.
NETIJACI, RODIJACI: Naime,
Hrvatska izvještajna služba osnovana je kao spoljna obaveštajna služba,
a prvi ravnatelj bio je Franjin sin Miroslav Tuđman. U HIS su otišle
grdne pare poreskih obveznika, a zaposlili su se svi mogući, uglavnom
hercegovački, “netijaci”, “rodijaci”, supruge, deca i pajtaši.
Miru Tuđmana nasledio je Miroslav Šeparović, koji je uskoro smenjen jer
nije razumeo zašto se HIS ne bavi svojim poslom; onda je na čelo došao
neki Tomislav Družak, poznat samo po tome što je u jednome danu zaposlio
čak jedanaest Hercegovaca, da bi se prošle godine mlađi Tuđman vratio
na čelo agencije. Još za prvog svog mandata Miro Tuđman je od HIS-a
stvorio “krovnu organizaciju obavještajne zajednice”, koja se po
prirodi stvari odmah ugurala na unutrašnju političku scenu. Umesto da špijunira
po inostranstvu, HIS je krenuo u političke intrige, prisluškivanja,
subverzije prema Haškom tribunalu, domaće kampanje dezinformacija i
subverziju opozicije, nevladinih organizacija, novina i novinara. Jedan od
glavnih poslova bilo je pokrivanje “Herceg Bosne” preko sestrinskog
mostarskog HIS-a: kontrola, finansiranje, koordinacija politike, a sve u
strateškom cilju konačne podele Bosne i teritorijalne ekspanzije. Cela
agencija bila je pod isključivom kontrolom Tuđmanovog dvora, od sina
Miroslava do Ksenije, supruge Ivića Pašalića i do udovice Šušak koja
se ponašala kao matrijarh hercegovačke policijsko-vojno-obaveštajne
mafije. Jedan diplomata kaže da su u hrvatskoj ambasadi u jednoj značajnoj
evropskoj prestonici imali rezidenta HIS-a, ali taj nije znao jezik i špijunirao
je samo osoblje ambasade...
HDZ je na ovu akciju reagovao na očekivan način i sa uobičajenim cinizmom i bezobrazlukom: Vladimir Šeks i novi predsednik HDZ Ivo Sanader zavapili su kako je policija “do gola skidala čak i žene iz HIS-a”, da je to “puč”, a Miroslav Tuđman, zamoljen za komentar u TV dnevniku mrzovoljno je izjavio kako “tako nešto niti jedna država ne bi učinila”. Na pitanja o podmetanju Blaškića Hagu i zaštiti pravih krivaca za Ahmiće, o zloupotrebi HIS-a i kršenju ovlašćenja nije bilo odgovora; tu se HDZ svečano pravi blesav, kuka na “revanšizam” i uvodi SOS telefon za svoje članove koje “progone” nove vlasti. Tu su počeli da im terciraju Budišini socijal-liberali i Tomčićevi seljaci: i jedni drugi sada potežu prilično neverovatnu pretnju “levog dogmatizma”, koji se dakako javlja kao “revanšizam”, pa se ova akcija čišćenja HIS-a tu podrazumeva.
Vlada
i predsednik Mesić, međutim, sada su prešli taj Rubikon i uhvatili
zalet: počinje velika revizija tajnih službi i njihovo svođenje na
normalnu meru, uz provere osoblja kroz krivičnu evidenciju, državljanski
status i ulogu u bivšem režimu. Naizgled neprimetan i naizgled normalan
zahtev da poverljiva lica u tajnim službama ne mogu imati dvojno državljanstvo
najbolniji je udarac obaveštajnoj mafiji u Hrvatskoj, jer eliminiše
Hrvate iz Hercegovine i Bosne, kao i jedan broj emigranata: takvi će se
teško odreći dvojnih državljanstava, a za Hercegovce je ravno šamaru
čak i pomisliti da nisu ne samo državljani Hrvatske, nego i najčistiji
Hrvati. Procedura je sledeća: ceo HIS je – osim neophodnih i proverenih
dežurnih – poslan na godišnji odmor dok se sve provere ne obave.
Verovatno će se zamenjivati službene legitimacije, pa ko prođe – prođe.
Najavljene su slične čistke prvo u SIS-u (Sigurnosno izvještajnoj službi),
vojnoj službi bezbednosti koja izgleda i ponaša se slično HIS-u, ako ne
i gore, i u SZUP-u (Službi za zaštitu ustavnog poretka), civilnoj službi
državne bezbednosti, za koju kažu da je još i najprofesionalnija od
svih. Uloga HIS-a treba da se svede na originalno zamišljenu i nekako uveže
sa poslovima 7. uprave Ministarstva vanjskih poslova, takođe spoljne
obaveštajne službe.
A ona četvorica iz Ahmića izgleda da su zbrisali na vreme, mnogo pre objavljivanja dokumenata u javnosti, jer im je neko dojavio iznutra šta se sprema. Račan je za to prvo optužio štampu, da bi onda priznao kako ta četvorica zapravo fale već 35 dana. Morao je da razočara Karlu Del Ponte koja je iz Haga došla da razgovara upravo o tome i da Hrvatsku podstakne da svoje preostale ratne zločince sudi sama. Zna se da su ta četvorica živela u srpskim kućama oko Knina, kao i njihov šef Ignac Koštroman; zna se da je Ivica Rajić, zlikovac iz Stupnog Dola, isto tako uživao zaštićen u Splitu. Pogotovo se zna gde su Tomislav Merčep, njegovi ljudi iz Pakračke Poljane i Gospića; zna se i gde su ubice porodice Zec, kao i neka druga gospoda.
Ako ne nestanu dok se ne završe čišćenja svih tajnih službi i
policije...
Miloš Vasić
