Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar
Da
sam juče umro mislio bih da Beograd slavi slavu od osnutka Srpskog
pokreta obnove, ili od momenta kad je prestonica dospela pod blagotvornu
upravu ove partije, jutros čujem, i to gde, na Studiju B, da se Spasovdan
kao gradska slava štuje i slavi od 1405. godine, sa malim, opravdanim
pauzama koje su svečari sebi dopuštali onda kad su bili pod koječijom
okupacijom, turskim igom, fašističkom čizmom i sl. U studiju sedi meni
nepoznato lice na službi u SPC-u, natenane priča o spasenju i
Spasovdanu, da sam se jutros vratio sa letovanja mislio bih da na starom
dobrom Studiju B gledam rutinski omaž predsedniku gradske vlade koji se i
sam zove Spasoje...
Dok je SPO upravljao Studiom B, znalo se: posle najavne špice zaori se glas pojca, potom hor, sledi rezanje dva-tri kolača, osvešta se pokoja kancelarija, faks, mobilni... Naravno da nova revolucionarna uprava ne ide dotle da i dalje prikazuje funkcionere SPO-a kako se krste, kako se trostrukim cjelovima celivaju u srpska lica, kako se pričešćuju i oplakuju ravnogorske velikomučenike... To baš ne mogu da prikažu, ali ne idu ni u drugu krajnost. Ruku na srce, mogli bi da neprestano snimaju štraftastu majicu inženjera Mrkonjića, tu XXL zastavu naše poratne obnove, ali oni to neće, nego imaju, evo, emisije koje nas vraćaju u razdoblje kad crkva nije bila odvojena od države odnosno kad Studio B nije bio odvojen od Srpskog pokreta obnove.
Zato mi je krivo što poštar nije pristao da mi od penzije odbije pretplatu za Studio B. Nije ovlašćen da uzima pare za to, kako da ih pravda, knjiži, čoveče, da li plaćam za RTS, plaćam, je li i Studio B sada državno glasilo, jeste, pa ko sam ja da diskriminišem jedan i favorizujem drugi medij? Dajmo, dakle, Studiju B barem onoliko koliko dajemo RTS-u. Pa izlazna taksa je udvostručena (vlast ovoj inovaciji nije dala zasluženi publicitet), sve poskupljuje, država je dobila medijsku prinovu, i to prinovu koja je za nju čist višak, pa zar joj ne pripada barem dečji dodatak po uzoru na onaj iz fonda "Treće dete"? Zašto uplatnice Infostana ne bi obuhvatile i pretplatu na Studio B? Imaš stan, imaš sigurno i televizor, preko Elektrodistribucije plaćaš RTS, preko Infostana ćeš plaćati Studio B, imaš daljinski pa biraj koji ti drago kanal.
*
Danima sam na autobuskoj stanici iščekivao ne toliko trolejbus koliko neku od televizijskih ekipa koje su u poslednjih mesec dana anketirale celokupno stanovništvo Srbije (mislim da ima dvadesetak nas koji nismo kazali šta mislimo o bezočnom zahtevu nezasitih privatnika). Šta da vam kažem [rezignirano pokazujem na zbeg], vidite i sami, imam šestočlanu porodicu, u toku dana menjamo šesnaest prevoza (snaja radi u "Galenici", ona menja tri autobusa do posla, tri natrag do kuće), za tričavih godinu dana nama, i to po sadašnjoj ceni koja je privatnicima nedovoljna, treba 17.280 dinara, za jedno stoleće samo za prevoz moja porodica izdvaja blizu dva miliona dinara, gde su druge porodice, pojedinci i ustanove, nekome je sve to malo; tokom njihovog nezakonitog i neprihvatljivog štrajka moja porodica izgubila je najmanje četiri hiljade što radnih što neradnih sati, zakasnili smo 196 puta na posao, nismo stigli na četiri venčanja, na jedan ispraćaj u vojsku, osam puta smo u zadnji čas stizali na Novo groblje, kad je opelo bilo već na samom kraju, propala su nam četiri odlaska na lekarsku kontrolu, na jedno krštenje stigli smo sa zakašnjenjem, potpuno znojavi i izgužvani...
Niti sam to uspeo da kažem niti sam imao sreće da se provozam vojnim autobusima, samo sam video da je Generalštab VJ kraj tolikih izrazito vojnih i vojničkih poslova (predlog da vrh. komandant postane narodni heroj, zasada jednostruki, kasnije verovatno i višestruki) u cilju sprečavanja saobraćajnog kolapsa stavio u gradski promet svojih četrdeset autobusa. Uđeš u autobus, on čist, za volanom general Bakočević koji se kao bivši gradonačelnik prijavio da volontira u prepodnevnoj šihti, zbog vrućine nastupa u admiralskoj uniformi, jeste, on je, kako samo mota volan pritiskajući ga ovlaš tim generalskim dlanom, kad je stigao da položi i za autobus, ima i mikrofon, dragi putnici, približavamo se Trgu slobode, oni kojima je ovaj trg odredište neka se pripreme da siđu i hvala što ste se vozili sa nama...
Zašto se među štrajkbreherima nije pojavila i narodna milicija? Ona ima vozila i više nego vojska. Jeste nedavno tukla nevaljale građane, ali upravo zato sad je mogla da ublaži taj siledžijski imidž: narodna milicija primećuje saobraćajni kolaps, pali džipove, borna kola, policajci na motociklima zastaju na autobuskim stanicama, starice se uz pomoć drugih putnika penju na motore, hvataju pripadnike milicije oko pasa odnosno opasača, na amfibiji piše 24 Dorćol-Neimar, u nju ulazi dvadesetak putnika, na Slaviju se spušta helikopter, dokle ti oko dopire policija spasava nejač od privatničkog zuluma, štiti stanovništvo od sunčanice, dangube i troškova za taksi.
Članovi Otpora i demonstranti ne bi više bili privilegovani – svaki građanin mogao bi da vidi kako grad izgleda kroz rešetke, i kad bi ga u danima koji dolaze policija po službenoj dužnosti povezla linijom koja njoj odgovara, čitava stvar mu ne bi teško pala – vožnja ka Ulici 29. novembra bila bi tek prijatan deja vu.
Ljubomir Živkov
