Vreme fudbala |
Vreme broj 492, 10. jun 2000. |
Rivali
Norveška Opasni skakači Ako je neko video gol kojim je Džon Kerju (John Carew) savladao italijanskog golmana Bufona, koji se, uz primljen gol, još sudario sa stativom i polomio ruku, i tako završio učešće na EP-u pre nego što je ono i počelo, tačno zna kakve nas "vazdušne" muke čekaju u meču sa Norveškom. Uz Kerjua najjači deo norveškog tima čine još dva napadača, visoki (1,93) Tore Andre Flo iz Čelsija, zvani Flonaldo, i lukavi Gunar Solksjer iz Mančestera, koji će igrati nešto povučenije po desnoj strani, odakle bi upotrebljivim loptama trebalo da "gađa" u glavu Floa i Kerjua. Norvežani su "danska škola", prodaju svoje najbolje igrače čim stasaju za najjače lige Evrope; ali, uprkos tome, njihov "dežurni prvak" Rosenborg (za razliku od našeg) poslednjih godina redovno igra u Ligi šampiona. Najviše "gastarbajtera" je u Engleskoj, čiji fudbal, sa dugim loptama pred gol za skok-igru, odgovara norveškom shvatanju fudbala. Selektor Nils Johan Semb uigravao je na pripremama ovaj tim: Mire – Hegem, Bagstad, Berg, Berdolmo – Skamelsrud, Rekdal, Mikland – Solkskjaer, Kerju, Flo. Ako ima slabih tačaka, onda je to odbrana koja igra sa četvoricom igrača u liniji, što se "buši" dobrim dodavanjima iz dubine za brzonoge napadače. Idealno za Kežmana. |