Aleksinac – grad mira
“Oterala gi vrućina”
Prema kasetofonu sony pro, traci BASF IEC 90 i štoperici u kompjuteru pentium II, šetnja Mirjane Marković i ostalih zvaničnika centrom Aleksinca trajala je četiri minuta i 17 sekundi, prvi aplauz pet, a drugi 18 sekundi. U Dnevniku RTS-a, međutim, čuo se dug intenzivan aplauz kao da je Mijatović dao gol na Evru 2000
Krenuti
ranije na put ima svojih prednosti. Pogotovo kad sa puta valja doneti
reportažu. Tim pre što je događaj važan, baš kao i zvanice i što je
realno pretpostaviti da će obezbeđenje biti veliko pa se treba probiti
do najboljeg mesta sa koga se sve ili bar većina dešavanja može dobro
pratiti. A da je obezbeđenje bilo veliko – bilo je. Od skretanja sa
auto-puta ka Aleksincu, policajac na svakih dvestotinak metara. One na
motorima i u patrolnim kolima ne brojim, kao ni one u civilu. Zašto baš
tu toliko policajaca? Pa zato što je odlukom vlade Srbije, a povodom godišnjice
prestanka NATO bombardovanja, Aleksinac proglašen gradom mira. Tim
povodom organizovana je prošle subote (10. jun), manifestacija
"Spomen i nada.
"KAMENE"
FACE: Nešto posle 11 sati počele su da
pristižu zvanice. Predsednica Organizacionog odbora manifestacije, lider
JUL-a Mirjana Marković stigla je prva. Aplauzom je pozdravilo oko
dvestotinak okupljenih na trotoaru preko puta lokalnog Doma kulture od
kojih niko nije imao nikakav transparent, zastavu ili poster koga od
aktuelnih lidera. Za taj posao bila je zadužena grupica od dvadesetak, očigledno
lokalnih aktivista JUL-a ili SPS-a koji su stajali u špaliru pred ulazom
držeći u rukama deset što jugoslovenskih što srpskih zastava i devet
tipskih postera sa likom saveznog predsednika i lidera SPS-a. Međutim,
sutradan sam posumnjao u svoj vid (možda i s pravom, imam dioptriju + 5,
ali zato nosim naočare), kada sam pročitao izveštaj u jednim dnevnim
novinama da se 
radilo
o "velikom broju građana ovog kraja sa državnim zastavama i
portretima predsednika Slobodana Miloševića". Kao da nismo bili na
istoj manifestaciji! Posle drugarice Marković, svako svojim automobilom i
u pratnji još najmanje dva, rekoh obezbeđenje je bilo primetno (čuj –
primetno!), pristizale su ostale zvanice: "visoki predstavnici državnog
i političkog rukovodstva, saveznih i republičkih organa, kulturnog, naučnog
i javnog života naše zemlje". U Domu kulture zvanice su razgledale
izložbu slika, fotografija, knjiga, verovatno se i osvežili posle puta,
a potom su se peške uputili ka mestu centralnog događanja. Put ih je
vodio Ulicom knjaza Miloša gde su na dugačkom platnu deca crtala cveće,
sunce, bele golubove, avione i rakete, i ispisivala poruke "mira
celom svetu", kako je to lepo formulisao već pomenuti kolega izveštač.
Bilo je tu nacrtano i mnogo zastava, saveznih i republičkih, kao i onih
sa krstom i ocilima, poruke ljubavi prema domovini. Ispisivala su deca i
ljutite slogane poput – "NATO u blato", "Bil =
debil", "NATO trupe!" pa potom lascivni glagol i prigodna
rima vezana za donji deo leđa. Objektivnosti radi, valja pomenuti da je
bilo i doskočica poput krupnog natpisa "otpor", a ispod toga
mnogo sitnijim slovima – "NATO agresiji". Jedna od poruka koju
su visoki gosti imali prilike da vide glasila je – "Nećemo ni
crveno ni crno". Ispod reči "crveno" istom bojom bila je
nacrtana petokraka, a ispod reči "crno" istobojni kukasti krst.
Možda bi neko mogao u pomenutom da prepozna rukopis kakve opozicione
stranke, možda to navodi na zaključak da su baš oni podgovorili nevino
dete i tako pokazali još jednom svoju izdajničku prirodu, kao i to da im
ništa nije sveto i da se ne libe ni "zloupotrebe dece u političke
svrhe a sve zarad sticanja jeftinih političkih poena". Ako su i pročitali
ovu poruku, prisutni funkcioneri iz "crvenog" dela vladajuće
koalicije nisu na nju odreagovali.
Možda razlog za "kamene face" visokih gostiju leži u tome što su u šetnji centrom Aleksinca prolazili pored prepunih bašti nekoliko kafića. Ljudi su sedeli bukvalno na dva metra od povorke zvanica i svite, ali bez ikakve reakcije, povika podrške ili protesta. Skoro kao "nema scena" iz Gogoljevog "Revizora".
KASETOFON
PROTIV RTS-a: Baš tim povodom nametnula mi
se nova dilema. Naime, po povratku sa puta, sednem pred televizor da
pogledam kako će čitava stvar biti predstavljena u udarnom Dnevniku
RTS-a. Gledam na ekranu kako zvanice šetaju pored dece i pitam se da li
me uši varaju ili čujem i ono čega nije bilo!? Dugačak, intenzivan
aplauz, kao da je Mijatović dao gol na Evru 2000? Ne budem lenj, dohvatim
kasetofon na kome sam sve snimao, vratim traku na taj deo, uključim štopericu
i evo rezultata. Šetnja je trajala četiri minuta i 17 sekundi. Prvi
aplauz (deca koja slikaju) bio je u prvom minutu i trajao je pet sekundi.
Drugi aplauz čuo se posle dva i po minuta (grupa odraslih na trotoaru
ispred prodavnice "Trajala"), i trajao je 18 sekundi, ali se na
snimku kroz aplauz čuju i dva zvižduka. Treći, pojedinačni aplauz čuo
se u četvrtom minutu i trajao je tri sekunde (izvor podataka: kasetofon
sony pro, traka BASF IEC 90, štoperica u kompjuteru pentium II). Tek kad
sam preslušao snimak, laknulo mi je, jer sam se opasno uplašio za
sopstveno zdravlje, pamćenje pre svega. Posle me dodatno utešili neki TV
montažeri koje poznajem rekavši mi da se pod sliku može podvući bilo
kakav ton, pa i buran aplauz koga na događaju nije bilo, kako je to sa
snimkom šetnje visokih zvanica centrom Aleksinca uradio RTS.
No, vratimo se onome što se u Aleksincu događalo. Oko podneva su položeni venci na spomenik žrtvama NATO agresije, potom je vod vojske ispalio počasni plotun, onda je intonirana himna "Hej Sloveni", pa usledio kulturno-umetnički program. Negde između tačaka udenuo se i govor načelnika Generalštaba VJ general-pukovnika Nebojše Pavkovića. Sadržaj ukratko – "kukavički ultimatum iz Rambujea", "najneravnopravniji sukob u istoriji ratovanja", "jedinstvo i otpor našeg naroda i državnog rukovodstva", "godina obnove, izgradnje i razvoja", poručio je "svima" da je VJ "jedinstvena, borbeno osposobljena, sa proverenim i dokazanim iskustvom i visokog morala" i (posle taksativnog nabrajanja zasluga), da su "pripadnici VJ predložili Slobodana Milosevića za Orden narodnog heroja. Predsednica organizacionog odbora drugarica Marković, iako su to mnogi očekivali, nije govorila.
Sve pomenuto dešavalo se na platou ispred jedne novoizgrađene zgrade (27 stanova + 9 lokala), i sličnog objekta u izgradnji (32 stana). Ako se izuzmu visoke zvanice, hor i novinari, rekoh da obezbeđenje u civilu ne umem da prepoznam, bilo je prisutno oko hiljadu ljudi. Na moje pitanje zašto je tako malo sveta došlo na centralnu manifestaciju, jedan od organizatora mi je kratko odgovorio: "Oterala gi vrućina".
Dušan Radulović
