Svet

Vreme broj 493, 17. jun 2000.

Detant na Korejskom poluostrvu

Kim i Kim – ruku pod ruku

Simbolični trijumf takozvane sunčane politike južnokorejskog predsednika Kima, kojom je Seul ponudio ruku paranoičnom i bankrotiranom staljinističkom susedu u nadi da će zaustaviti agresivne raketne i nuklearne vojne programe Pjongjanga

Pedeset godina nakon što je rat razorio Korejsko poluostrvo i zapečatio granicu među braćom, vođe Severne i Južne Koreje su se konačno sreli da na istorijskom samitu učine korak ka pomirenju.

Kim Dae Džung i njegov domaćin Kim Džong Il prvi put su jedan drugog videli u utorak na aerodromu u Pjongjangu. Delovali su pomalo ukočeno, ali su aplaudirali, pričali i držali se za ruke u vožnji limuzinom ka glavnom gradu izolovane staljinističke države na severu poluostrva.

Sastanak "dvojice Kimova" je vrhunac u tom pravcu dugih nastojanja Kim Dae Džonga, koji je svojevremeno rizikovao život za demokratiju na jugu, a zatim rizikovao i predsednički položaj svojom politikom pomirenja sa severom. Za Kim Džong Ila, samit može da bude hrabar iskorak iz klopke arhaičnog režima koji je nasledio od svog oca, "Velikog vođe" Kim Il Sunga u prvom komunističkom nasleđivanju vlasti u istoriji.

Goste sa juga u Pjongjangu su dočekali crveni tepih, vojna parada, žene obučene u tradicionalnu nošnju i, što je opisano kao iznenađenje, tajanstveni domaćin – lično. Dvojica vođa provezla su se kolonom automobila kroz Pjongjang gde im je nekih 600.000 građana Severne Koreje, postrojenih duž širokih ulica, mahalo buketima ružičastog cveća od papira.

DOČEK: Izveštači kažu da su frenetični aplauzi mase bili upućeni njihovom vođi Kim Džong Ilu, čije su ime složno uzvikivali dok je kolona prolazila ispod ogromnih kamenih lukova i drugih spomenika.

Ogrezao u sopstvenom kultu ličnosti, Kim Džong Il se uglavnom kloni javnosti i retko se sastaje sa bilo kim. Ali, u utorak je delovao opušteno i gosta je dočekao pored stepenica njegovog aviona.

"Povremeno su se držali za ruke da bi pokazali ličnu intimnost, izmenjujući poglede tokom 40 minuta vožnje", izjavio je Park Džun-Jung, predstavnik južnokorejskog predsednika.

U gostinskoj kući, "dvojica Kimova" su pozirala fotografima sedeći jedan pored drugoga. Kim Dae Džung je rekao Kim Džong Ilu da se nada da će dve Koreje "okončati neprijateljstva i otvoriti novu eru pomirenja i saradnje," kako je naveo južnokorejski novinarski pul.

Kim Džong Il je odgovorio da je njegov cilj isti.

"Još jedan put", rekao je južnokorejski predsednik, "želim da vam se zahvalim što ste me pozvali. Ja sam bez reči, ispunjen radošću i srećom." Sastanak je trajao jedva 27 minuta; ali, kako je sam Kim rekao pred odlazak iz Seula, značaj samita je u tome što se uopšte održava.

Južnokorejski predsednik, koga prati delagacija od 130 poslovnih ljudi i zvaničnika i oko 50 južnokorejskih novinara, kaže da mu je dolazak u Pjongjang ispunjenje životnog sna. Drugim stranim novinarima, vlasti Severne Koreje zabranile su da prate samit.

BEZ GOVORA: Kim Dae Džung se zatim sreo sa ceremonijalnim šefom Severne Koreje Kim Jong Namom, gledao jednu umetničku predstavu i prisustvovao svečanoj večeri, pre nego što će se u sredu ponovo sastati sa Kim Džong Ilom. Bio je planirao da na aerodromu održi govor, ali su ga severnokorejski zvaničnici brzo skrenuli u limuzinu. U govoru koji je pročitao njegov predstavnik, južnokorejski predsednik je hteo da kaže kako se nada da će se želja za životom u miru ispuniti za "70 miliona stanovnika korejskog Juga i Severa".

Korejski rat (1950-1953) koji je za sobom ostavio 5 miliona mrtvih, ranjenih i nestalih, između dve prestonice (Pjongjanga i Seula) zvanično još nije okončan.

Zbog toga samit u Pjongjangu otvara velike nade za mir na podeljenom poluostrvu.

Vođi Severene i Južne Koreje nikada se nisu sastali otkako su dve države stvorene 1948. godine na početku hladnog rata. Zato su očekivanja sa obe strane teško utvrđene granice koju čuva preko milion vojnika danas veoma velika.

Kim Dae Džung je izjavio kako se nada da će samit dovesti do uzvratne posete Kim Džong Ila Seulu, spajanju ratom razdvojenih porodica i bližim vezama u privredi, kulturi i turizmu.

Trodnevni samit – nezamisliv pre nekoliko godina – neće za rezultat imati neki bitniji proboj u odnosima između severa i juga, kažu analitičari.

Ipak, to će biti simbolični trijumf takozvane sunčane politike južnokorejskog predsednika Kima, kojom je Seul ponudio ruku paranoičnom i bankrotiranom staljinističkom susedu u nadi da će zaustaviti agresivne raketne i nuklearne vojne programe Pjongjanga.

Seul je istovremeno ponudio izdašnu ekonomsku saradnju u zamenu da Sever dozvoli susrete nekih od sedam miliona članova porodica koje je rastavio korejski rat.

Severna Koreja je u potpunosti zavisna od strane pomoći da bi ishranila svojih 22 miliona stanovnika. Sa industrijom koja je paralizovana hroničnim energetskim manjkom, Severna Koreja mora da se otvori da bi dobila životno neophodnu pomoć i investicije.

SMANJIVANJE NAPETOSTI: Samit u svakom slučaju otvara mogućnost za smanjenje napetosti na Korejskom poluostrvu, poslednjoj zoni na svetu koja je još podeljena hladnim ratom. Dve države su tehnički i danas u ratnom stanju, pošto prekid vatre iz 1953. godine nikad nije pretočen u mirovni sporazum. Nekih 37.000 američkih vojnika stacionirano je duž gotovo 300 kilometara duge demilitarizovane zone koja deli Korejsko poluostrvo.

Pristajući na samit, severnokorejski vođa dobija više prostora za diplomatske manevre i može da se nada većoj međunarodnoj pomoći za svoju izgladnelu zemlju, a da pri tom ne mora da pokaže nameru da će izmeniti ratoborni karakter svog režima.

Sever je decenijama upražnjavao globalnu ucenu, izvlačeći pomoć od SAD i drugih država u zamenu za odustajanja od svojih vojnih programa. Ipak, postoje prvi znakovi da Kim Džong-Il razmišlja o reformama kao načinu kojim bi mogao da održi svoj poredak.

Tokom nedavne, iznenadne posete Kini, što je njegovo prvo putovanje u svojstvu šefa države, Kim Džong-Il je pohvalio kineske tržišne ekonomske reforme, što je protumačeno kao nagoveštaj napuštanja decenijama stare severnokorejske politike oslanjanja na sopstvene privredne snage.

Prošle sedmice SAD su objavile da će ukinuti većinu ekonomskih sankcija koje još važe prema Severnoj Koreji kao državi koju je Vašington stavio na listu zemalja koje podržavaju terorizam.

Ponovno ujedinjenje Koreje – što je decenijama proklamovani cilj obeju džrava, ali sa nepremostivo različitih stajališta – biće dug i težak proces. U Seulu se podseća da se prvi samit između vođa Istočne i Zapadne Nemačke zbio 1970, gotovo pune dve decenije pre rušenja Berlinskog zida.

Miodrag Radović

prethodni sadržaj naredni

vrh