Srbija
u razbijenom ogledalu
Vuk u meti
Ako se doka�e ono �to spolja izgleda prili�no
verovatno, da u atentatu na Dra�kovi�a ima prstiju "izvesnih
krugova", da se pretpostaviti da �e to ote�ati polo�aj re�ima i
da nikakva galama to ne mo�e sakriti
Da
li to Vuka juri brzi voz? Posle atentata na Vuka Dra�kovi�a u Budvi 15.
juna gotovo da nema sumnje da je glavnina re�imskog napada usmerena na
Srpski pokret obnove. Takvu pretpostavku potkrepljuje gotovo neprekinuti
niz jednozna�nih doga�aja, koji se ni�u od 3. novembra pro�le godine,
kada na jednoj sasvim blagoj okuci na Lazareva�kom drumu jedan kamion
naglo skre�e prema automobilu u kome se nalaze predsednik SPO-a Vuk Dra�kovi�
(koji je tada povre�en), visoki funkcioner i va�an �ovek SPO Veselin Bo�kovi�
(koji na licu mesta gine, kao i jo� trojica funkcionera SPO-a).
Posle toga pred masom pristalica na groblju Dra�kovi� obe�ava da �e
�rtve biti osve�ene i ubice biti predate pravdi. Ekspertski tim pravnika
SPO-a potom po�inje paralelnu istragu, ali i pored upornog pritiska ne
uspeva da od dr�avnih organa iznudi informacije o vlasniku kamiona kojim
je po�injeno �etvorostruko ubistvo. Carinik koji je oduzeo sporni
kamion, i po nalazima ekspertskog tima SPO-a dodelio ga Slu�bi dr�avne
bezbednosti, gine u �udno obi�noj saobra�ajnoj nesre�i. Slu�aj se
najpre vodi u Lazareva�kom op�tinskom sudu kao banalna saobra�ajka, a
onda se povodom jedne druge krivi�ne prijave slu�aj cini�nom igrom
javnog tu�ioca vol�ebno "pravno zatvara". Paralelno s tim
jedan biv�i radnik SDB-a, koji je po gubitku posla na�ao posao u slu�bi
marketinga beogradske Direkcije za gra�evinsko zemlji�te, kojom je
upravljao pokojni Bo�kovi�, dopada zatvora u jednom krajnje neobi�no
aran�iranom sudskom postupku i njegova supruga po�inje bezuspe�nu borbu
za njegovu slobodu i �ivot.
OTIMANJE, IZGLADNJIVANJE:
Studio B koji je bio pod jakim uticajem SPO-a juri lazareva�ku aferu zbog
�ega biva vi�estruko ka�njavan po tu�bi policijskog generala, koji je
bio prisutan na lazareva�kom drumu neposredno posle novembarskog atentata
na Dra�kovi�a. Oprema Studija B na dve lokacije u Beogradu i u
Mladenovcu biva oteta, pri �emu je jedan �uvar povre�en udarcem pi�toljem
u glavu. Program Studija B je bio sistematski ometan. Gradska uprava u
Beogradu je vi�e meseci "izgladnjivana" � taksa od tri odsto
po volji srpske vlade je blokirana, cene komunalnih usluga zamrznute i
dvomilionski grad je polako uvo�en u stanje nestabilnosti.
�lanstvo SPO-a revoltirano svim tim doga�ajima dva puta u maju,
najpre na Ravnoj gori, a potom u Beogradu, skandira "ustanak,
ustanak" dok ga politi�ki lideri umiruju. U maju u Studio B no�u
upada policija i pod policijskom stra�om srpska vlada postavlja novo
uredni�tvo, a najve�i deo dotada�nje redakcije ostaje na ulici. Ova
redakcija demonstrativno poku�ava da usmeno "emituje" program
sa balkona gradske skup�tine, i okupljanja gra�ana tim povodom po�inju,
ali policija dva puta brutalno razbija demonstracije i protesti za nedelju
dana spla�njavaju. Dra�kovi� sa �in�i�em i Ko�tunicom tada hitno
putuje u Moskvu da bi od ruske vlade izdejstvovao posredni�ki uticaj na
re�im Slobodana Milo�evi�a radi obezbe�ivanja minimalnih uslova za fer
izbore, mo�da i da bi povukao me�ukorak dok se situacija ne razbistri.
LOV NA DRA�KOVI�A: Po Dra�kovi�evom
povratku iz Moskve srpska policija na sur�inskom aerodromu hapsi �lanove
li�nog obezbe�enja predsednika SPO-a koji odmah bivaju ekspedovani u
zatvor zbog neurednih dozvola za no�enje ili posedovanje oru�ja. Rimska
"Republika" s tim u vezi ocenjuje da je hap�enje Dra�kovi�evih
telohranitelja po povratku iz Moskve ozna�ilo da je "Milo�evi�
proglasio slobodan lov na Dra�kovi�a". Bilo tako ili ne, Dra�kovi�
se ponovo sklanja u Crnu Goru.
Po�etkom juna srpska vlada koristi kao povod jedan �udan �trajk
privatnih autoprevoznika u Beogradu koji tra�e pove�anje cena gradskog
prevoza, uspostavlja kontrolu nad beogradskim Gradskim saobra�ajnim
preduze�em i, uz anga�ovanje autobusa vojske i policije, normalizuje
saobra�aj u prestonici. Kojim su sredstvima privatni prevoznici ube�eni
da nastave da voze po staroj ceni � nije sasvim jasno. Posle Gradskog
saobra�ajnog preduze�a po�inje kriza u Beogradskom vodovodu, �iji
radnici kratko demonstriraju pred Gradskom skup�tinom (polivaju je
vodom), �to se moglo razumeti kao priprema terena za eventualno
preuzimanje i gradskog vodovoda od strane re�ima. U opoziciji se �uju
procene da je "pad Beograda" mo�da pitanje dana. Srpski pokret
obnove posle svih tih udaraca ne pru�a ozbiljniji otpor i odbija niz
predloga drugih opozicionih partija za politi�ku radikalizaciju
situacije.
Posle izbijanja po�areva�ke afere (nedodirljivi prijatelji
predsednikovog sina protiv aktivista Otpora) jasno je da re�im
upotrebljava policiju da bi fizi�ki onemogu�io ili ote�ao opozicione
mitinge, ili ograni�io kretanje opozicionih pristalica. Posle ubistva
predsedika Izvr�nog ve�a Vojvodine Bo�ka Pero�evi�a, njegovom ubici,
koji je ina�e Pero�evi�ev prvi kom�ija, poku�ava se nalepiti veza sa
Otporom, �to je pretekst za �iroku policijsku akciju protiv aktivista
ovog studentsko narodnog pokreta �irom Srbije. Najavljuje se dono�enje
antiteroristi�kog zakona. S obzirom na to da se propaganda i policijska
akcija usmeravaju ne u borbu s rascvetalim kriminalom koji ugro�ava i dr�avu
i narod, ve� se protiv opozicije �pekuli�e da je pri�a o tom zakonu
kao maski za uvo�enje otvorene diktature.
KONFUZIJA:
U opoziciji u takvoj situaciji dolazi do rascepa i fakti�kog
derogiranja opozicionog sporazuma od 10. januara, koji je imao za cilj da
omogu�i jedinstvenu opozicionu akciju radi iznu�ivanja vanrednih izbora
na svim nivoima. SPO, koji deluje kao da ima bukagije na nogama, saop�tava
da nema elementarnih uslova za izbore, izjavljuje da je sporazum opozicije
od desetog januara prekr�en, i prekida dogovaranje sa ostalim opozicionim
strankama.
Na svim stranama raste podozrivost, sumnji�avost i me�usobno
udaljavanje i li�no ogovaranje. Za junaka na�e pri�e je va�no to da je
o�iveo duh beogradskog politi�kog "kruga dvojke", koja je
nekoliko puta (1991, 1992 itd.) Dra�kovi�a poku�avala da iskoristi, pa
zameni nekim drugim. U provinciji se pitaju, koja je trenutno bolje
informisana nego Beograd, i gde je opoziciona aktivnost �ivlja nego
prethodnih godina, �ta se to de�ava u Beogradu. Svi upiru prst u SPO,
koji sada odgovara grublje nego u doba raskida sa �in�i�em 1997.
Dok pojedini opozicioni prvaci po�inju javno ili diskretno da sumnji�e
SPO da "pravi dil" s re�imom, pojedini zapadni mediji pi�u o
"sumnjivim vezama Dra�kovi�a s Milo�evi�em" i o tome da on
vlada Beogradom uz pomo� socijalista, �to nije ta�no (on je uspostavio
u Beogradu manjinsku vladu uz pomo� socijalista onda kada je s gradona�elni�kog
mesta najurio �in�i�a, ali gradska uprava se sada dr�i na glasovima
odbornika koalicije "Zajedno", a protiv radikala i socijalista
� (radikali su �e��i, a socijalisti uzimaju Studio B i GSP).
SPO tako bez adekvatnog odgovora trpi udarac za udarcem sleva i zdesna,
ali ne daje nagove�taj �ta �e uraditi. Politi�kim saveznicima ove
stranke nije jasno za�to SPO ne krene.
U pona�anju �elnika SPO-a tokom majskih beogradskih mitinga i
demonstracija vidi se da oni nisu zadovoljni brojem okupljenih gra�ana
� to, svako na svoj na�in, masi vi�e puta saop�tavaju lider SPO-a Dra�kovi�
i gradona�elnik Beograda Mihajlovi� i drugi. Ostali opozicioni lideri
manje ili vi�e otvoreno prebacuju Srpskom pokretu obnove da nije ozbiljno
radio na "podizanju" svojih pristalica. Odgovori funkcionera
SPO-a opozicionim kolegama su �esto osorni, ponekad i "ispod
pojasa". Dra�kovi� li�no na beogradskom mitingu sredinom maja
deluje umorno, i odmah posle tog mitinga odlazi u Budvu. Tamo ga zati�e
atak na Studio B. Kad se posle nekoliko dana vratio u Beograd, kao izgovor
je uz svoje me�unarodne aktivnosti pominjao (s balkona gradske skup�tine)
i to da je bio na odmoru zbog izvesnih zdravstvenih problema.
HLADNA SENKA: Moglo se
zaklju�iti da �lanove ove partije zapravo zahvata psihoza o�ekivanja
novog �e��eg udarca re�ima, "velike nesre�e", kako poneko
od njih ka�e. Govore da ima pra�enja i prislu�kivanja, da �e mo�da
biti ubistava i hap�enja. Ono zlokobno: "Pucali na Vuka; slede�i
put �e ga ubiti!", �to se posle budvanskog atentata mo�e �esto �uti,
me�u pristalicama SPO-a je lajtmotiv jo� od novembra 1999. Mogu�e je da
ta hladna senka smrti dr�i ovu partiju za vrat. Do sada je bilo mnogo
nerazja�njenih ubistava, mnoga od njih imaju politi�ke implikacije,
poginula su dva ministra oru�ane sile, jedan predsednik regionalne vlade,
jedan visoki funkcioner JUL-a i jedan od konspiratora i egzekutora Osme
sednice, ali nijedno se nije moglo objasniti konfrontacijama na relaciji
vlast-opozicija. Otkako je iza�ao na politi�ku scenu Dra�kovi� je
stavljao do znanja da mu je �ivot ugro�en i kretao se s po�rtvovanim i
vernim obezbe�enjem, �iji su �lanovi u ovih deset godina �esto gubili
�ivot. U fini�u prve izborne kampanje Dra�kovi� je pred masom (govorio
je s jedne dizalice) u hladno ve�e u centru Beograda razdrljio ko�ulju i
viknuo: "Pucajte!" Pitanje je kako je ko to shvatao. Dra�kovi�u
pripisuju izjavu u kojoj govori da bi neki ljudi �ak i kad bi on poginuo
rekli da se pretvara.
Posle budvanskog atentata Dra�kovi� je prigovorio �to mu se od svih
opozicionih lidera telefonom javio samo general Mom�ilo Peri�i�.
Komentari�u�i tu izjavu Vuka Dra�kovi�a, predsednik Demokratske
stranke Srbije Vojislav Ko�tunica je ponoviv�i da je atentat na Dra�kovi�a
"velika nesre�a", primetio: "Ne mogu da razumem da neko
nesre�u tretira kao motiv za okupljanje i politi�ku podr�ku. Zato ne
znam ni da li je Dra�kovi�eva izjava verno preneta." Mo�da jeste.
Dra�kovi� se, ma koliko bio komplikovan u koalicionim manevrima u tuma�enju
pisanih dogovora, dosledno dr�i nekih nepisanih pravila. Dra�kovi�evo
pona�anje na javnoj sceni puno je nagla�enih gestova samilosti i su�uti
� od vukovarskog "skinuti kape i �utati", preko pijeteta i
lamenta nad muslimanskim �rtvama u Bosni, do li�nih drama kakva je bila
ona kad je prebijen Nikola Barovi�. Mogu�e da u godini velike porodi�ne
nesre�e i u trenutku li�ne ugro�enosti taj �ovek o�ekuje takav, sna�no
nagla�en moralni revan�. Crnogorci (�ukanovi�, Mara�) imaju taj kod
�ojstva, i pokazali su ga gospodstvenim li�nim gestovima. Smene u
policiji i najavljena ostavka �efa crnogorske policije g. Mara�a svedo�e
o tome da se tamo uspostavlja na�elo javne odgovornosti. Posle prvih
nagove�taja da tragovi tog zlo�ina vode prema Dedinju, Crnogorci su se
malo povukli i po�eli da rade jedino �to se u takvim okolnostima radi
� da vode istragu.
Dra�kovi� je posle budvanskog atentata rekao da kod njega taj doga�aj
nije izazvao �ok ve� odbrambenu reakciju, s "obzirom na to da je ve�
deset godina progonjen kao zver" i da "ve� �esti put"
poku�avaju da ga ubiju. Lo�e je ako nusprodukt ove frustriraju�e
situacije bude omraza na saborce. Ne bi trebalo, sve �to mrda na srpskoj
politi�koj sceni je pucanj u Dra�kovi�a komentarisalo kao doga�aj
dalekose�an i opasan. U tome ima neke stegnutosti koja mo�da proizilazi
iz strepnje da iza tog doga�aja sledi nesre�a ve�ih razmera. "Ti
nedodirljivi dr�avni krugovi donose zakone o razoru�avanju naroda, a
potom napadaju bespomo�ne gra�ane kao ribu u tegli", kazao je
Dragan Veselinov. Predsednik Gra�anskog saveza Srbije Goran Svilanovi�
izjavio je u Pirotu da nakon serije ubistava u Jugoslaviji, od policije
Srbije i Crne Gore treba zatra�iti ne samo da rasvetli zlo�ine, ve� i
da doka�e da i sama nije ume�ana u njih, te da trenutna situacija u
zemlji pogoduje �irenju straha kod gra�ana, i da mo�e biti iskori��ena
za onemogu�avanje izbora ili za uvo�enje vanrednog stanja.
U tim re�enicama ima opasne slutnje � ako je re�im krenuo da
elimini�e Dra�kovi�a, onda su njegove namere totalitarne i opasne, i
uop�te nema mesta spekulacijama o budu�nosti ostalih. Neki od
opozicionara se nisu u takvom momentu uzdr�ali od prebacivanja Dra�kovi�u
zbog privremene koalicije s re�imom, mada pri pogledu na desetogodi�nju
istoriju izbornih i postizbornih kombinatorika prakti�no jedino Ko�tunica
ima "�ist fajl".
Neki od opozicionara osvrnuli su se na Dra�kovi�eve protivnike, koji
(kao, na primer, autori re�enica "u Budvi zapo�elo budvansko leto
vodviljem 'Vu�e, pazi metak'" ili "probu�i�e ti u�i, Vu�e",
izgovorene po�to je na �oveka pucano) nisu ovde vredni pomena jer
nevaspitanje povezano s okrutnom arogancijom pre ili posle sti�e op�ti
hladni prezir. Te�ko samo dr�avi u kojoj je to ministar.
RUSKI GNEV: Me�unarodni eho
atentata na Dra�kovi�a je veliki i na istoku i na zapadu, a atentat je
me�u prvima osudio ruski ministar spoljnih poslova Igor Ivanov, saop�tiv�i
da taj "teroristi�ki akt dovodi u opasnost proces demokratizacije
Jugoslavije". U pismu upu�enom Vuku Dra�kovi�u Ivanov je izrazio
svoju "duboku zabrinutost" i �elju da vlasti "preduzmu sve
neophodne mere kako bi odgovorni bili ka�njeni". Rimska
"Republika", ka�e da je �ef ruske diplomatije iskazao gnev
zbog poku�aja ubistva Dra�kovi�a. Igor Ivanov se susreo sa Dra�kovi�em
5. aprila, a 29. maja Dra�kovi�a je primio drugi �ovek ruske
diplomatije Aleksandar Avdejev, �to ukazuje na �elju ruskih vlasti da
ostanu u prisnom kontaktu sa srpskom opozicijom.
�ta �e uraditi SPO? Da li �e se i dalje sklanjati da bi izbegao
krucijalne gubitke? Da li �e to uzmicanje ohrabriti re�im? Ho�e li SPO
odgovoriti nekom kontraofanzivom? Da li �e ona zaustaviti taj re�imski
juri� ili izazvati jo� �e��i atak. Portparol Srpskog pokreta obnove
(SPO) Ivan Kova�evi� izjavio je da je Predsedni�tvo stranke 18. juna
zasedalo u Budvi "donelo odluke koje su u skladu sa dramati�nom
situacijom" u Srbiji, ali je odbio da precizira bilo kakve detalje.
Bilo bi prirodno o�ekivati da ovakav doga�aj ipak pokrene ovu stranku iz
hibernacije, ali za to zasad nema nagove�taja. Bilo bi prirodno da doga�aj
uti�e na harmonizaciju ostalog dela opozicije, na efikasnije dogovaranje,
ali ni to nije bio slu�aj, pa se opozicione partije u odsustvu SPO-a
spore na isti na�in kao kad su se preganjale sa SPO-om.
Iz nekih izjava se �ak da naslutiti da bi SPO mogao bez borbe
prepustiti socijalistima sve �to �ele da uzmu, pa �ak i da demisionira
iz svih gradskih skup�tina kako bi se � ogolila diktatura u Srbiji. Te�ko
je razumeti tu taktiku, jer u politici se osvojeno ne poklanja, a
poklonjeno se ne vra�a lako. Jedino lukavstvo mo�e biti u tome �to
gradske slu�be ko�taju mnogo, a re�im je samo u prvih pet meseci 2000.
napravio milijardu dolara deficita. Ako bi se uporedili, recimo,
funkcionisanje beogradskog saobra�ajnog preduze�a i Jugoslovenske �eleznice,
bilo bi jasnije da se socijalistima ba� i ne isplati da mnogo forsiraju
mar� prema gradovima.
KLJU�NA ISTRAGA: Mogu�e je
da su te apstiniraju�e najave samo demar�, samo odgovor prijateljima
SPO-a koji, kao i neprijatelji, vole da stvar tuma�e re�ima koje je
upotrebio dopisnik "Korijere dela sera" � da za Dra�kovi�a,
kru�e glasine da se obogatio, da je podmitljiv i da je mogao biti
ucenjen... "Korijere dela sera" smatra da je "politi�ko �itanje"
ovog atentata "ipak usko u dru�tvu u kojem je politika ustupila
mesto biznisu, zlo�ina�kim klanovima povezanim s vla��u, li�nim
suparni�tvima, mra�nim logikama pukog opstanka re�ima koji raspaljuje
klimu zavere". To je efektan jezgrovit opis na�e haoti�ne
atmosfere. Ipak, u slu�aju lidera Srpskog pokreta obnove od 3. novembra
1999. do 15. juna 2000. u tom haosu bilo je previ�e sistema. Izgleda da
se ipak ne igra u pare, nego u glave. Taj krvavi kovitlac mo�da mo�e da
prese�e samo temeljna istraga, koju prati napeta uzdr�anost. Ako se doka�e
ono �to spolja izgleda prili�no verovatno, da u tom atentatu ima prstiju
"izvesnih krugova", mo�e se pretpostaviti da �e to ote�ati
polo�aj re�ima i da to nikakva galama ne mo�e sakriti. Dok re�im �uti
i podsmeva se, u opozicionom Beogradu je tre�eg dana posle atentata po�ela
da raste nervoza �to Crnogorci ne iznose u javnost kona�nu verziju.
Baciv�i velike snage u tu istragu i prestav�i sa �urnim politi�kim
zaklju�ivanjem, �ukanovi� je, tamo u Crnoj Gori, pokazao da ima dobru
politi�ku intuiciju. Pitanje je da li se ta istraga mo�e zaba�uriti i
smandrljati, odnosno koliko bi njeno zaustavljanje i smandrljavanje koga
moglo ko�tati.
Milan Milo�evi�
Atentati i hap�enja
Predsednik SPO-a Vuk Dra�kovi�
je tokom desetlje�a vi�estrana�kog �ivota hap�en dva puta a, po
njegovim re�ima, re�im ve� �esti put poku�ava da ga ubije. Vukov
odgovor je: "Ni�ija nije gorela do zore, i svi �e krvavo platiti za
svaki zlo�in"
Da�kovi�
je prvi put uhap�en 9. marta 1991. godine, u zatvoru je proveo tri dana i
pod pritiskom javnosti pu�ten je na slobodu. Nakon izlaska iz zatvora odr�ao
je na Trgu republike govor u kome je zahtevao da iz zatvora budu pu�teni
svi uhap�eni demonstranti. Tom prilikom Dra�kovi� je lansirao slogan
"Svi, svi, svi", koji je kasnije postao za�titni znak
pristalica Srpskog pokreta obnove izvikivan na mnogim demonstracijama.
Drugi put Vuk je, zajedno sa suprugom Danicom,
uhap�en u no�i izme�u 1. i 2. juna 1993. godine. Vuk i Danica su tada
brutalno pretu�eni, tako da su morali da budu hospitalizovani. Iz zatvora
su pu�teni 9. jula 1993. godine, nakon �to je predsednik Srbije Slobodan
Milo�evi�, pod pritiskom doma�e i me�unarodne javnosti, proglasio
aboliciju.
Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra�kovi�
lak�e je povre�en 3. oktobra 1999. godine u te�koj saobra�ajnoj nesre�i
kod Lazarevca. Kamion-ubica je, po tvrdnji Dra�kovi�a, ciljao u njega a
usmrtio �etiri �lana SPO-a: Veselina Bo�kovi�a, Zvonka Osmajli�a,
Dragana Vu�urevi�a i Vu�ura Rako�evi�a. "Bo�ijom sudbinom
poginuli su svi, osim mene", izjavio je Dra�kovi� i dodao:
"Naravno, u pitanju je te�ka saobra�ajna nesre�a, ali te�ka
saobra�ajna nesre�a koja nikako ne mo�e biti slu�ajna. U pitanju je o�igledni
atentat na mene. Neka oni koji su to u�inili dobro razmisle �ta �e biti
sa njima".
Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra�kovi�
16. juna oko pono�i ranjen je u svojoj ku�i u Budvi, kada je nepoznati
napada� pucao kroz prozor dnevnog boravka u kome se nalazio lider SPO-a.
Ministarstvo unutra�njih poslova Crne Gore saop�tilo je da su nepoznati
po�inioci ispalili sedam metaka iz pi�tolja kalibra 7,65 milimetara na
predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Dra�kovi�a. Dra�kovi� je
ranjen sa dva metka, oba u predelu glave: jednim u predelu uha, a drugim
je okrznut u predelu desne slepo�nice. Posle obavljene lekarske
intervencije, na insistiranje Dra�kovi�a, otpu�ten je iz bolnice.
Dra�kovi� je optu�io vlasti u Srbiji da su
organizovale atentat na njega. "To �to se desilo u Srbiji desilo se
i u Budvi, jer su vlasti Srbije mene pratile znaju�i da ne volim obezbe�enja.
Ono �to se desilo nakon mog povratka iz Moskve, kada su pohapsili moje
obezbe�enje, bilo je priprema za ovo �to se desilo u Budvi. Li�ili su
me obezbe�enja, videli su da sam sam, i odlu�ili da u�ine to �to su u�inili.
Savr�eno je jasno da je Srbija teroristi�ka dr�ava, u razbojni�kim
rukama, i savr�eno je jasno da �e oni i dalje atakovati na moju i mnoge
glave u Srbiji. To im je stil vladanja. Zemlju su pretvorili u
koncentracioni logor, nema zakona, pravosu�a. Nema ni�ega. U Srbiji je
gore nego �to je bilo 1945. Srbija je balkanski Irak."
Vuk Dra�kovi� je u intervjuu za
"Blic" za atentat optu�io Slu�bu dr�avne bezbednosti Srbije.
"Da li mo�e SDB u bilo kojoj dr�avi da krene da ubija lidere vode�e
opozicione partije bez znanja �efa dr�ave? Ne mo�e. SDB nije
samoupravna interesna zajednica da radi �to ono ho�e. Ono �to nisu do
kraja zavr�ili na Ibarskoj magistrali poku�ali su da zavr�e ovde u
Budvi", rekao je Dra�kovi�.
Tom prilikom Dra�kovi� je podsetio na nesre�u
na Ibarskoj magistrali: "To nije bio nikakav incident. To je bio
krematorijum. �etvorica ljudi su masakrirani, ubijeni kamionom Milo�evi�eve
policije, napunjenim peskom i eksplozivom. Ja sam slu�ajno pre�iveo. Ne
optu�ujem ja Milo�evi�a, ve� to rade �injenice", rekao je Dra�kovi�.
Dra�kovi� je rekao da je od strane re�ima
"ve� deset godina progonjen kao zver" i da ve� �esti put poku�avaju
da ga ubiju.
"Mogu oni da pobiju jo� desetine hiljada
ljudi po Srbiji, ali na kraju ni�ija nije gorela do zore, i svi �e
krvavo platiti za svaki zlo�in", upozorio je Dra�kovi� u intervjuu
podgori�koj televiziji "Montena".
Dragoslav Gruji�
