Vreme broj 494, 24. jun 2000.

Studije: Srbija 2000 � godinu dana posle bombardovanja

Bauljanje po dnu provalije

Autorski tim Grupe 17 koji �ine Srboljub Anti�, Mla�an Dinki�, Du�an Korunoski, Ljubomir Mati� sa saradnicima objavili su procenu efekata obnove zemlje posle NATO bombardovanja. Studija pokazuje da uspeh u obnovi ni izdaleka nije tako veliki kako to prikazuje re�imska propaganda, jer ukoliko bi obnova bila nastavljena istim tempom, za punu naknadu direktne �tete od bombardovanja bilo bi potrebno jo� 19 godina. Iz studije zapravo proizilazi da se postoje�im modelom efikasno obnavlja samo model centralno-planske privrede koji je krahirao 1989, �to na�u ekonomiju i dru�tvo udaljava od neophodnih reformi

Direktna �teta od NATO bombardovanja � 30 milijardi dolara

Prema procenama Grupe 17 iznetim u studiji "Zavr�ni ra�un", direktna �teta od NATO bombardovanja iznosila je oko 4,1 milijarde USD. Direktna �teta na teritoriji Srbije bez Kosova procenjena je na oko 3,8 milijardi USD. Ukupna ekonomska �teta, koja pored direktne �tete (gubitak nacionalnog bogatstva) uklju�uje i gubitak ljudskog kapitala (2,3 milijarde USD) i izgubljeni dru�tveni proizvod (indirektna �teta od 23,2 milijarde USD), procenjena je na oko 30 milijardi USD.

Uz "oslonac na sopstvene snage" sanirano pet odsto ratne �tete

Dosada�nja vrednost radova na obnovi zemlje iznosi oko 191 milion USD. Time je za godinu dana sanirano pet odsto direktne ratne �tete. Ovaj podatak se odnosi samo na teritoriju Srbije bez Kosova, s obzirom na to da obnova Kosova nije pod ingerencijom srpske vlade. Ukoliko bi obnova bila nastavljena istim tempom, za punu naknadu direktne �tete od bombardovanja bi�e potrebno jo� 19 godina.

Industrijska proizvodnja za 21 odsto ni�a nego 1998

I pored blagog oporavka nakon NATO bombardovanja, industrijska proizvodnja u Srbiji u prva �etiri meseca 2000. godine bila je za �ak 74 odsto ni�a u odnosu na isti period 1989. godine, a za 21 odsto ni�a u odnosu na isti period 1998. godine. Za povratak na nivo industrijske proizvodnje iz 1989. godine Srbiji �e biti potrebno najmanje 40 godina. Naime, proizvodnja u prva �etiri meseca 2000. godine bila je za svega �etiri odsto vi�a u odnosu na isti period prethodne godine, a za oko 11 odsto vi�a u odnosu na prosek 1999. godine.

Milijarda dolara deficita za pet meseci

U prva �etiri meseca 2000. godine ostvareni izvoz u Srbiji (bez Kosova) bio je za oko 60 odsto manji u odnosu na isti period 1989. godine, a za 50 odsto manji u odnosu na isti period 1998. godine. Dramati�nu situaciju u pogledu spoljne konkurentnosti srpske privrede ilustruje i podatak da je vrednost izvoza u prva �etiri ovogodi�nja meseca bila ni�a �ak i u odnosu na isti period prethodne godine, tokom ratnih dejstava, i to za oko 12 odsto.

Za razliku od izvoza, vrednost ovogodi�njeg uvoza je za oko 20 odsto vi�a u odnosu na isti period prethodne godine, �to produbljuje spoljnotrgovinski deficit. U prvih pet meseci 2000. godine spoljnotrgovinski deficit iznosio je blizu milijardu dolara.

Plate 88 DEM � za 34 odsto ni�e nego 1999

Prose�na plata u Srbiji u aprilu 2000. godine iznosila je 88 DEM. U prva �etiri meseca 2000. godine realne plate su opale za oko 72 odsto u odnosu na isti period 1989. godine, a za 52 odsto u odnosu na isti period 1998. godine. U prva �etiri meseca 2000. godine zabele�en je realan pad plata od 34 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Ovi podaci ilustruju �injenicu da je obnova zemlje uglavnom finansirana na teret plata zaposlenih.

Rast crnog deviznog kursa 113 odsto

Emisija novca od strane NBJ kori��ena je kao jedan od zna�ajnih izvora finansiranja obnove zemlje. U periodu od godinu dana (maj 2000) nominalna nov�ana masa uve�ana je za 6,1 milijardi dinara. To je uzrokovalo rast crnog deviznog kursa od 113 odsto (rast uli�nog kursa), odnosno od 161 odsto (rast �iralnog kursa). Zbog neobjektivnog pra�enja kretanja cena od strane zvani�ne statistike, iskazani rast cena u istom periodu iznosi "samo" 55 odsto. Duboku krizu u kojoj se nalazi srpska privreda ilustruje i �injenica da je realna nov�ana masa u ovom periodu opala za 40 odsto, na nivo od svega 690 miliona DEM.

Obnovljeno 35 mostova � a to je 10,4 odsto njihove investicione vrednosti

Ukupna vrednost ulaganja u obnovu mostova i nadvo�njaka iznosi 31,6 miliona USD, �to predstavlja 10,4 odsto ukupne investicione vrednosti poru�enih ili o�te�enih mostova. Potpuno je obnovljeno 35 mostova, dok je delimi�no sanirano pet mostova.

Va�enje sru�enih novosadskih mostova i �i��enje Dunava odneti vi�e od 2/3 do sada utro�enog novca za obnovu svih mostova u Srbiji. Umesto Varadinskog mosta, postavljen je pontonski most, dok je umesto �e�eljevog mosta postavljen monta�no-demonta�ni most iz dr�avnih rezervi.

Godi�nji tro�kovi odr�avanja novosadskog pontonskog mosta staja�e gradsku upravu skoro isto koliko je ko�tala njegova izgradnja. Najve�u pa�nju javnosti izazvalo je postavljanje konstrukcije privremenog monta�no-demonta�nog �elezni�ko-drumskog mosta u Novom Sadu. Ta konstrukcija poti�e iz materijalnih rezervi dr�ave i nije bila predvi�ena za ovakve namene, a pogotovo ne za du�u eksploataciju.

Obnova 15 odsto elektroenergetske infrastrukture

Obnovljeno je 15,5 odsto kapaciteta u elektroprivredi, uz ulaganje od 40 miliona USD. Obnova elektroenergetske infrastrukture zapo�eta tokom bombardovanja imala je, kao i u periodu neposredno nakon prekida bombardovanja, oblik gigantskih hitnih intervencija. Ovim merama ostvarena je konfiguracija prenosa koja je maksimalno mogla preneti oko 140 miliona Kwh dnevno.

Me�utim, tokom poslednjih godinu dana uvezeno je pet polovnih transformatora, a velika koli�ina merne opreme proizvedena je u zemlji. Evidentno je da izvori finansiranja elektroprivrede nisu transparenti, pa se o njima ne govori mnogo u javnosti. Elektroprivreda se uglavnom finansira iz inostranih kredita (elektroprivreda je jedan od korisnika ruskog i kineskog robnog kredita) i iz primarne emisije NBJ.

Obnova 3,8 odsto RTV infrastrukture

U obnovu RTV infrastrukture ulo�eno je oko 3,6 miliona USD, �ime je sanirano 3,8 odsto procenjene �tete. Najvi�e je ulagano u obnovu RTV predajnika (obnovljeno je 10 odsto) i repetitora (obnovljeno je 6 odsto).

Sanirano samo tri odsto industrijskih kapaciteta

Obnova industrijskih kapaciteta je mnogo sporija. Tokom godinu dana sanirano je svega oko tri odsto �tete. Obnova industrije uglavnom po�iva na ra��i��avanju poru�enih fabrika. U ve�ini fabrika proizvodnje nema ili je simboli�na. Izuzetak su grane kao duvanska industrija i u manjoj meri proizvodnja derivata nafte.

Postoje �ak i sektori koji se oporavljaju br�e nego �to se to prikazuje u dr�avnim medijima. To se odnosi na sektor nafte i gasa, duvansku industriju, uz neke slu�ajeve u hemijskoj industriji i industriji prerade metala. Br�a obnova pojedinih preduze�a finansira se iz sredstava koja nemaju doma�e poreklo.

Sanirano devet odsto stanova, gradi se pet puta manje nego 1980-ih

U periodu od godinu dana obnovljena su ili izgra�ena 843 stambena objekta, �to se mo�e oceniti kao veoma skroman u�inak. Sanirano je oko devet odsto �tete koja je u�injena stambenom fondu. Treba imati u vidu �injenicu da samo dve lamele u beogradskom naselju Banjica imaju ve�i broj stanova nego �to je Direkcija za obnovu zemlje sanirala i izgradila za godinu dana. Pore�enja radi, treba podsetiti da je tokom 70-ih i 80-ih godina u Srbiji gra�eno izme�u 50.000 i 60.000 stanova godi�nje.

Finansiranje obnove: inflatorni porez 186 miliona dolara, dnevnice solidarnosti 70 miliona

Za obnovu zemlje za godinu dana utro�eno je maksimalno oko 190 miliona USD. Radovi na obnovi finansirani su iz dnevnica solidarnosti, primarne emisije NBJ, inostranih kredita, posebnih taksi, prinudnih priloga doma�ih preduze�a i organizacija i donacija pojedinaca iz dijaspore... Najva�niji izvori finansiranja obnove svakako su bile dnevnice solidarnosti, inflatorni porez i kineski kredit odobren pod tajanstvenim okolnostima. Po osnovu dnevnica solidarnosti do sada je prikupljeno 70 miliona USD, �to �ini vi�e od tre�ine ukupnih sredstava koja su do sada anga�ovana na obnovi... Ukupan iznos inflatornog poreza koji je dr�ava ostvarila tokom prvih godinu dana obnove iznosi 186 miliona USD. Iznos inflatornog poreza pribli�no je jednak celokupnoj vrednosti radova na obnovi zemlje. To pokazuje da emisija novca nije kori��ena samo za finansiranje obnove, ve� i za pokrivanje drugih javnih rashoda.

Kineski kredit i kontrola elektroprivrede

Izvesno je da se radi o kreditu u robi i novcu koji je jednim delom namenjen finansiranju obnove zemlje. Izvesno je da je deo kineskog kredita ve� upotrebljen za sanaciju �teta u elektroprivredi i da �e biti kori��en za nove investicione zahvate u ovoj oblasti. Me�utim, nepoznato je pod kojim uslovima je kredit odobren. Jedino �to vlada mo�e ponuditi kineskim partnerima jeste konverzija potra�ivanja u vlasni�tvo nad srpskim preduze�em. Prema na�im procenama, interes Kine bi mogao biti da na ovaj na�in stavi pod kontrolu neke potencijalno profitabilne privredne delatnosti u Srbiji, kao �to su elektroprivreda i telekomunikacije.

Obnova objekata koji su sru�eni ili o�te�eni tokom NATO bombardovanja