Istražne radnje
Raketiranje zaštićenog objekta
Kako je, u rekonstrukciji tragične pogibije
maloletnog navijača veštak ispalio raketu sa tribina Partizanovog
stadiona, gde je ona pala i šta se posle desilo
Nije
bilo sasvim jasno šta se htelo delimičnom rekonstrukcijom događaja od
30. oktobra prošle godine na fudbalskom derbiju Partizan-Zvezda, kada je
jedna od raketa ispaljenih iz ruku zagriženih navijača Partizana sa južne
tribine pogodila i usmrtila maloletnog navijača Zvezde Aleksandra Radovića.
Sudija Tatjana Vuković iz Drugog opštinskog suda u Beogradu u kome se
sudi trinaestorici navijača Partizana zbog teškog krivičnog dela protiv
opšte sigurnosti, pismeno je 6. o.m. obavestila advokate optuženih
"da će se dokaz ispaljenjem signalne rakete na stadionu FK Partizan
od strane veštaka balističara izvesti 13.6.2000. godine u 10.00 časova".
U zakazano vreme na praznom stadionu okupila se grupa od desetak
pozvanih veštaka – advokata ljudi iz uprave Partizana. I dok su
branioci optuženih navijača sedeli u hladu reflektora, veštaci balističari
Milan Kunjadić i Nenad Petrović iz gradskog SUP-a pripremali su se da
ispale signalnu raketu "Proteus" sa mesta odakle je dejstvovala
"raketna jedinica" navijača Partizana. Tu raketu je inače našla
policija na južnoj tribini tokom pomenute utakmice.
"Ispaljivanje sam izvršio tako što sam naslonio ruku sa raketom
na metalni deo ograde kako bih istu usmerio ka severnom delu tribine, a
ispaljivanje je bilo pod bezbednim uglom iznad oko 75 stepeni. Prilikom
ispaljenja raketa je proizvodila šištanje i dim. Mogla se pratiti kako
leti uvis...", napisao je u izveštaju stručnjak Kunjadić.
Međutim, raketa kao da nije slušala veštake; skrenula je
samoinicijativno sa predviđene putanje i nekontrolisano se, svetleći,
uputila između južne i zapadne tribine napuštajući stadion.
"U prvom trenutku bilo nam je smešno, ali kad smo videli uspaničene
veštake, shvatili smo da stvar postaje ozbiljna", kaže jedan od
advokata. Svi su se potom zabrinuto uputili u potragu za ostacima rakete.
Jedan deo projektila veštaci su našli u parkiću pored stadiona. Druga
grupa tragača, advokati sa ljudima iz uprave Partizana, uputila se
Bulevarom mira prema ogromnoj roze obojenoj kući, nalik na neku
rezidenciju, opasanoj visokim zidom načičkanim kamerama. Iz dvorišta se
dizao dim. Dva čoveka u civilu usplahireno su jurila oko kuće.
"Zazvonili smo na interfon, ali se niko nije javljao. Međutim, na
zidu se pojavio neki čovek bled, oznojen i očevidno uznemiren", kaže
jedan od advokata. "On nas je uzbuđeno pitao šta tražimo, i kad
smo ga pitali da nije slučajno nešto palo u dvorište kuće, odgovorio
je da je desetak minuta ranije pala neka svetleća baklja. Objasnili smo
da je reč o rekonstrukciji. Potom je taj čovek izašao iz dvorišta i
zatražio nam isprave. Nastalo je opšte vađenje policijskih znački i
advokatskih legitimacija. Onako, čisto informativno, pitali smo čija je
to kuća. Ponovio nam je nekoliko puta da je reč o objektu od posebnog
značaja pod zaštitom MUP-a Srbije. Tek kad smo saznali da su stanari te
kuće Marija Milošević, kći predsednika SRJ, direktor Politike Dragan
Hadži Antić i neki ginekolog Antić – sve nam je postalo jasno".
Očigledno je bilo da je u policiji nastala opšta uzbuna. Dojurila su
i patrolna kola sa dvojicom uniformisanih policajaca. Jedan od njih je
rekao da je general Senta zvao i naložio im da pišu krivičnu prijavu,
od čega se, po svemu sudeći, odustalo.
Jovan Dulović
