Dve srpske pri�e s kraja veka
Istovar disidentskog prtljaga
Ove dve knjige � razli�ite ba� koliko su razli�iti
i njihovi getei i njihovi ekermani
� �itane i prikazivane zajedno iliti naporedo, spontano
p(r)okazuju sve (ne)iskori�tene mogu�nosti, �anse, lutanja i zablude
srpske inteligencije druge polovine XX veka
Dosije
X: Pe�i�, Vesna (Grocka 19..), sociolo�kinja, biv�a predsednica Gra�anskog
saveza Srbije, direktorka Centra za antiratnu akciju, osu�ivana zbog
organizovanja neprijavljenog javnog skupa;
Dosije Y: �osi�, Dobrosav � Dobrica (Velika Drenova 1922), knji�evnik,
Otac Nacije u nekoliko mandata, prvi predsednik SRJ, aktivista
neregistrovane teroristi�ke organizacije Otpor, neosu�ivan;
Ovako bi, otprilike, moglo da glasi ukr�tanje ultradajd�estiranih life
files ovo dvoje goreimenovanih gra�ana u �argonu nekog sudije za
prekr�aje; ovo pod uslovom da ih nekada uhvate u nekom zajedni�kom
marifetluku (no�no lepljenje plakata?), ali to danas vi�e nije mnogo
verovatno: ovo dvoje ljudi je poslednji put zajedni�ki bacalo
kamenje na sistem jo� negde sredinom osamdesetih, pre nego �to se na
(srpskom) obzorju pojavio namrgo�eni Vo�a s kabinetskom, levi�arskom
varijantom pank-frizure...
�alu (?) na stranu, ove dve �ivotne pri�e, po mnogo �emu su�tinski
razli�ite, umele su i da se dodirnu i ukrste tokom burnih srpskih dru�tvenih
turbulencija; sada ih je, pak, "spojilo" � u
"tendencioznoj" re�iji dolepotpisanog � jedino to �to su se
knjige o njihovim �ivotnim pri�ama gotovo istovremeno pojavile u knji�arama.
Profesorka filozofije te feministi�ka autorica i aktivistica Nade�da �etkovi�
sa�inila je nekonvencionalni curriculum
vitae Vesne Pe�i� kroz razgovore s njom (Mo�e�
ti to, Vesna, mo�e�, Medijska knji�ara Krug, Beograd 2000), dok je
beogradski novinar, publicista i rutinirani knji�evni biograf Radovan
Popovi� objavio knjigu-hronologiju �ivota & dela Dobrice �osi�a (Vreme
pisca, Narodna knjiga�Alfa, Beograd 2000). Ove dve knjige � razli�ite
ba� koliko su razli�iti i njihovi getei
i njihovi ekermani � �itane i prikazivane zajedno iliti naporedo, u ovom
tekstu tek kao povod, spontano
p(r)okazuju sve (ne)iskori�tene mogu�nosti, �anse, lutanja i zablude
srpske inteligencije druge polovine XX veka. Ili bar onog njenog dela koji
nije proveo vek pompezno tavore�i u akademskoj splendid
isolation, nego je poku�ao da uti�e na tok dru�tvenih zbivanja, a i
na dominantan pravac njihovog promi�ljanja.
VOZ I KLAVIR: "Slu�aj
�osi�" nedvojbeno je jedan od najzahvalnijih za posmatranje ukoliko
tra�ite paradigmu intelektualnog otpora i intelektualne kolaboracije me�u
Srbima u ovom veku: �ovek je, naime, tokom svog dugog i plodnog veka
stigao da aktivno sara�uje na projektima zalu�ivanja Srba dvojicom
autoritarnih, nedemokratskih, "harizmatskih" vladara � Titom i
Milo�evi�em, dok je negde "izme�u" njih bio (za mnoge) Vo�a
Otpora, disidentski patrijarh! U obojicu je verovao, i obojica su ga razo�arala,
mada se oni zapravo ba� ni�ta nisu menjali i "kvarili": to se
samo D. �. dugo i bolno rastajao od svojih iluzija o njima... Nije to,
bogami, tako malo za jedan �ivot, naro�ito iz startne pozicije bistrog
pomoravskog selja�eta koje je tek kao odrastao �ovek prvi put videlo
voz, pozori�nu predstavu, umetni�ku sliku i klavir! �osi�eva je,
naime, politi�ka a potom i spisateljska karijera zapo�ela tako �to je
zakora�io na gradsku kaldrmu u vojni�kim (oslobodila�kim!) �izmama,
kao jedna od bezbroj anonimnih naplavina
na velikom talasu Revolucije; utoliko je njegovo potonje izrastanje u 
jednog
od Kanonskih Pisaca Titoizma � ne zaboravimo: �ak je i blagotvorni
otklon od socrealizma bio kanonski,
jer je bio u idealnom skladu s doktrinom Titove nezavisnosti od Moskve!
� savr�eno prirodan dijalekti�ki
razvoj elitnog reprezenta jednog "izabranog" nara�taja Novog �oveka.
Naknadno razo�aranje u titoizam, a zatim i otvoreni otklon prema njemu i
odlazak u prinudnu nevidljivost
(�to je samo pro�irilo famu oko njega!) paradigmati�ni su za vaskoliki
srpski odnos prema Poretku, a naro�ito za odnos najistaknutijih � ili
tek najvidljivijih � disidentskih grupa iz redova humanisti�ke
inteligencije: bio je to manje otklon prema nedemokratskoj su�tini
poretka, a vi�e stvar (ne)lojalne konkurencije, akt nezadovoljstva geografsko-nacionalnom
(pre)raspodelom mo�i unutar na�elno neupitnog Sistema, vajkanje na
sistematsku "zapostavljenost" "srpskog elementa" u
Poretku/dru�tvu (otuda nastrani feti� "na�eg Leke Rankovi�a").
Ono �to, se dakle, uvre�eno naziva nacionalizmom
�osi�a i njegovih sli�nomi�ljenika, koji su se od �ezdesetih naovamo
nametnuli kao dominantna grupa kriti�ara Poretka, pre bi se moglo
definisati kao akt dirljive nesposobnosti da se istupi iz kolektivisti�ke
paradigme, i jo� o�iglednije � i beznadnije � apsolutne
nesposobnosti da se, makar za sekund, svet sagleda iz perspektive Drugog.
Otuda nije �udno da se �osi� iskreno nasekira svaki put kad mu neko spo�itne
nacionalizam ili ne daj bo�e �ovinizam: nema kod njega istinske mr�nje
ili netrpeljivosti na "nacionalnoj bazi" � njegovi frapantno
izobli�eni pogledi i ponekad upravo groteskne zablude poti�u od savr�enog
("palana�kog", u konstantinovi�evskom smislu) odsustva mo�i
da se, "spoznajnih" razloga radi, "iza�e iz Sebe", da
se dosegne stanovita interesna
nezainteresovanost kao preduslov da se zaista misli i da se donose bilo kakvi validni zaklju�ci o bilo �emu.
Odatle ona vi�edecenijska komi�no-pateti�na �osi�evska naricanja o
Srbima kao ekskluzivnim vlasnicima nesre�e i o nekakvoj njihovoj posebnoj
istorijskoj tragici: taj �ovek prosto ne
zna, i to je sve. Nezamislivo je da se ikada "vinuo" makar
dotle da zamisli da su, na primer, i Ma�ari kao "nacion" posle
1918. u sli�noj, pa i goroj situaciji od post-Yu Srba, pa nikom ni�ta.
Zemlja nije prestala da se vrti oko Sunca. Sve bi to, brat bratu, bilo
mnogo sme�no da zbog svih tih tlapnji
jedne inferiorne imaginacije � nikako samo �osi�eve � tokom
devedesetih nisu goreli gradovi i padale glave. �injenica da �osi� ne
govori nijedan jezik osim srpskog ovde (mi) se name�e kao ilustrativna:
ne kao va�na "po sebi", nego kao svojevrstan simbol:
taj �ovek, dobroj volji uprkos, prosto ne poseduje klju� za de�ifrovanje
bilo kakve Drugosti. U Popovi�evoj knjizi se, doslovno na svakoj
stranici, upravo kroz pra�enje �osi�evih mena-u-predznaku vidi jedan
zastra�uju�i kontinuitet, i izbija to pora�avaju�e leksi�ko-imaginativno
siroma�tvo: �osi� je zarobljen u Mi-poziciji kao u klopci. On ne
propoveda netrpeljivost ili bilo �ta sli�no tome: on je
"nacionalista" jedino usled neotklonjivog nedostatka sposobnosti
da pojmi da se � i kako se � mo�e biti Ne�to Drugo.
"SRPSKO PITANJE":
I tu negde dolazimo na teren famozne "odgovornosti"; ako su �osi�
i dru�tvo za i�ta zaista krivi � jer, �to rekao Staljin, oni ipak
nisu imali divizije � onda su
krivi zato �to su svojim disidentstvom, takvim kakvo je bilo, u korenu
uni�tili potencijalnu verodostojnost antititoisti�ke i antikomunisti�ke
alternative; otuda je Srbija raspad starog sistema do�ekala sasvim
nespremna. Oni su se, dakako, zalagali za slobodu re�i u vunenim
vremenima (�to nikako nije malo, i zato sam alergi�an kada ih danas sa
visine nazivaju "la�nim disidentima" oni koji su tada �u�ali
po foajeima Komiteta ili kukavi�ki Gledali Svoja Posla!), ali je njihova
sposobnost razumevanja i artikulacije Sistema Kao Takvog bila upravo �alosna.
Zato su se iscrpljivali u preganjanju sa sebi sli�nim Hrvatima,
Slovencima i Albancima oko "nacionalnog pitanja",
"centralizma" i "separatizma" i sl., gledaju�i da to
zaogrnu u demokratske forme floskulama poput Dobri�ine da je "srpsko
pitanje demokratsko pitanje". Srpska stvarnost je pokazala da je to
najve�a mogu�a besmislica jer je upravo teatralno i histeri�no
"srpsko pitanje" poslu�ilo kao dragoceni pretekst za
postkomunisti�ku diktaturu. Bez ki�eroznog ideolo�kog konstrukta
"srpskog pitanja" kao najbolje "brane" trulom
liberalizmu, Srbija bi s padom Berlinskog zida bila
"prisiljena" da postane demokratija... �ak su ga i �osi�evi
slovena�ki prijatelji, poput Kermaunera, upozoravali na to, ali on ba�
ni�ta nije shvatio, upravo usled spomenutog fascinantnog odsustva smisla
za u�ivljavanje u Drugo(g). Mora da je za neke bolna ironija sudbine da
su "�osi�ev recept" zapravo ostvarili upravo Slovenci: u
njihovom je slu�aju �ak i sasvim nesimpati�na, "desna",
kvazimetafizi�ka retorika "slovena�ke samobitnosti" u kona�nici
iskori��ena za izgradnju demokratskog dru�tva � �to dana�nja
Slovenija svakako jeste. S druge strane, Hrvati su tek Tu�manovim
odlaskom iskora�ili iz "titoizma" kao autoritarnog kolektivisti�kog paternalizma, koji mo�e da usvoji
bilo kakav ideolo�ki predznak. Jer, i Tu�man je iza�ao iz istog �injela:
tim ljudima, ljubiteljima prizemljene
metafizike, nezamislivo je da se mo�e iskora�iti iz kruga
"primitivne" (oba)vezanosti zami�ljenom Zajednicom Ro�enja i
Krvi kao vrednosnom kategorijom, ne�im
u �ta je i legitimno i mogu�e emotivno
investirati i �to, pride, emanira neku svoju autonomnu etiku.
�ASTAN PORAZ: �ivotni/intelektualni/politi�ki
put (kojim-se-re�e-ide) Vesne Pe�i� druga�iji je utoliko �to
reprezentuje onaj manjinski stav
u ovda�njoj "intelektualnoj zajednici", koji se plodotvorno
ukrstio s "�osi�evskom paradigmom" u vreme jednopartijskog re�ima
na solidarnoj odbrani elementarnih intelektualnih sloboda � i to je taj
"romanti�ni", dragoceni disidentski
prtljag, s kojim se danas imaju pravo izrugivati samo oni koji su ga i
sami odva�no nosili! � a zatim se uz ciku i tresak razi�ao kada su od patriotske
nadrimetafizike zato�enika kolektivizma po�ele da se kotrljaju
krvave glave. Ne radi se ovde nipo�to o tome da treba "pedago�ki"
suprotstaviti Dobru Vesnu Zlom Dobrici � jer, sve su to ina�e fini
ljudi, �to re�e Harms � nego o neuporedivo ozbiljnijoj i na�elnijoj
stvari: Vesna Pe�i�, koja je osamdesetih jo� uvek bila nekako u
"drugom e�elonu" intelektualne alternative, tokom devedesetih
je izrasla u jedan od najautenti�nijih glasova otpora upravo onom
kovitlacu ludila i nasilja koji je bio "idejno" pripremljen i
"sondiran" tlapnjama njenih ranijih "slu�ajnih
partnera" iz disidentskih dana. Gre�nici i Otpadnici od totema Radni�ke
Klase do�epali su se (ne)prilike da in
vivo isprobavaju svoje parateorije o "nacionu", dok je onoj
manjinskoj, u naj�irem smislu re�i liberalnoj
struji protivnika re�ima preostalo da sa�uva iskru razuma i elementarne,
nepretenciozne, "male", "�enske" � ljudskosti. Taj
otpor je nu�no nosio antimilitaristi�ki, antitradicionalisti�ki, antima�isti�ki
predznak. On je bio "isuvi�e" diskretan, urban, atomizovan,
"mek", i otuda � u datim okolnostima � prili�no beznade�an.
Ali se nije moglo zamisliti da se u njemu ne u�estvuje! Pri�a Vesne Pe�i�
utoliko je istorija jednog �asnog
poraza (ali bitka jo� traje...) i u tome se � u �asnosti,
ne u porazu! � fundamentalno razlikuje od tu�nih pri�a razbijene i
demoralisane vojske srpskih salonskih
patriota. Otuda je i jezik ove knjige �iv, gotovo privatan i nehajan,
a Vesna P. se ne libi da pri�u o svojim nau�nim i politi�kim
poduhvatima i borbama za�ini decentnom dozom li�nih uspomena na va�ne
ljubavi i prijateljstva, i na svoje nesavr�enosti i mane o kojima se u
pristojnim ku�ama ne govori. Jer, (i) to je diskurs slobode; i otuda �osi�ev drveni parafilozofski jezik, pun sudbinskih
pitanja Nade i Strepnje, posle toliko te�ko pada na stomak. Iskustvo
poraza je, u svakom slu�aju, zajedni�ko: dana�nja Srbija je prizor
iz najgorih mora i �osi�a i Pe�i�eve, ma koliko im polazi�ta mogla
biti razli�ita. Jedini pobednik je, dakle, autoritarni kolektivizam
zaogrnut u neku od "metafizi�kih", mesijanskih ideologija
Poslanja � trenutno je to borba Udru�enih Imbecila protiv fantazma N.
S. Poretka � jer su mu okasneli
antititoisti s ugra�enom gre�kom pomogli da pre�ivi. U�as
metafizike, rekao bi Kolakovski. To �e nas, vala, sve sahraniti.
Teofil Pan�i�
