CD
Estetika besprizornih
Direktori: "Evo vam ga"
Kako
izgleda život na dnu Miloševićeve Srbije, i ima li ga uopšte, opevava
beogradska grupa Direktori na svom novom albumu simboličnog naziva Evo
vam ga. Album su snimili i objavili sami, uz pomoć prijatelja, znajući
da beogradske izdavačke kuće imaju preča posla. Njihove pesme teško ćete
čuti na prestoničkim radio stanicama, jerbo su se Direktori na prethodna
dva albuma (Čistićete ulice, 1992 i Lesli
se vraća kući, 1995) baš potrudili da muzičke urednike ne ostave u
nedoumici kada je njihov politički stav u pitanju, napevima kao što su Bando
crvena, Čistićete ulice, ili Svinja
sa Dedinja, dok na ovom albumu, doduše ne tako eksplicitno,
istrajavaju na istoj liniji.
Direktori se nalaze na drugom polu domaće rok scene u odnosu na dub-rap-tehno-drum'n'bass-pop
bendove okupljene u i oko muzičke produkcije Radija B2-92, najspretnije u
formiranju prestoničkih muzičkih trendova, a tačno nasuprot kukavičijim
jajima državnih rokera koji paradiraju televizijskim zabavno-muzičkim
programima. U svom doslednom maniru uličnog benda, baziranom na mešavini
pank, ska i metal energije, snimili su album koji se kao i dva prethodna
kreće u začaranom krugu (est)etike besprizornih, određenom famoznim
trouglom ključnih hipersocijalnih medijuma alkohol-fudbal-politika.
Jedina razlika u odnosu na prethodne albume je što je rani entuzijazam
napeva Mi volimo pivo, Ide
voz, ili Mrzim Hajduk tokom svih ovih godina raspleta delimično izdušio, pa
je možda uputnije reći da Direktori danas opevavaju postalkoholizam (Sima,
čovek koji je previše srao, sa duhovitim citatom starog hita
Suncokreta Prvi sneg),
postfudbal (Havarija) i
postpolitiku, (Vi ste budale, jebale
vas pare, Jedite govna, Gladuši,
Večiti oganj, Evo vam ga).
Što je i normalno, jer Srbija više nema oblik ni formu, već samo
zauzima prostor. Dakle, mesto dešavanja ovih pričica je post-Beograd,
koji će u interpretaciji Direktora dobiti naziv Smorgrad. Kod njih to zvuči
ovako: uzalud trud jer sve nas mrzi
(nismo poletni, nismo ni brzi), nismo više ni tako mladi (mnogo smo
videli, sve nam se gadi), da bi u refrenu dijagnoza glasila: Smorgrad
zove (Uh! Al' sam smoren), Smorgrad zove (A u pičku materinu!). Kao
šlag na ovu konstataciju dolazi visoki vokal Milića Vukašinovića: A sad se počešite po jajima. Upotrebu psovki u opisivanju duševnih
i socijalnih stanja pojasniće poetičkim geslom "Mi nismo vulgarni,
mi smo realni". Gostovanje Milića Vukašinovića na albumu Direktora
nije slučajno. Oni su već na prethodnom albumu Lesli
se vraća kući obradili Mićinu himnu Doktor
za rokenrol, i priznali istog za autentičnog (u)ličnog heroja,
preuzimajući deo njegove filozofije rokenrola kao beskompromisnog stava.
Dakle, dok ovi gore represijom
smaraju, depresiju stvaraju ("vaše
privilegije brane crne legije"), Direktori su sasvim dole još živi
i zdravi. Drakula i dalje peva glasno, hrapavo i besno, a "Evo vam
ga" više deluje kao gest neophodne lične muzikoterapije, nego
saundtrek za neki srpski Survival.
Nebojša Grujičić
